Italijani na "Stamford Bridžu"? Uvek dobrodošli...

Na dan kada je počela PL, bio je 15. avgust 1992. u starnim postavama timova bilo je tek 11 stranih igrača (ne računamo fudbalere iz Irske, Škotske i Velsa). Nešto više od sedam godina kasnije, tačnije na Boksing Dej 1999. dogodila se istorija, Čelsi je izveo postavu od 11 stranaca. To je bio prelomni trenutak i zapravo nešto što je pokazalo evoluciju fudbala u Engleskoj. 

Upravo je Čelsi povukao nogu. Ken Bejts koji će sedam ili osam godina kasnije prodati klub Romanu Abramoviču je uvidevši vrednost već veterana Gulita poverio Holanđaninu ulogu igrača i menadžera. Time je Gulit ispunio san, da se vrati da igra štopera, što je već radio svojevremeno u Fejenordu i što mu je Krojf i savetovao, kako bi produžio karijeru.

Jedno od prvih Gulitovih pojačanja, Đanluka Vijali, kao i Đanfranko Zola dali su italijanski šmek koji će tih godina biti glavna odrednica Čelsija. Upravo je Vijali kao menadžer, na pomenutu praznik 1999. izveo tim u kome su bili De Hoj, Ferer, Lebef, Emerson Tome, Babajaro, Petresku, Dešamp, Di Mateo, Ambrozeti, Poje i Tore Andre Flo, strelac oba gola na meču.

Vijali će se u svojoj biografiji podsetiti na taj dan u Zapadnom Londonu, gostovao je inače Sautempton i reči da niko u svlačionici nije primetio da nema ostrvljana u timu, Saton i neizbežni Denis Vajz su bili povređeni. Tek kada su fudbaleri izašli na teren i kada je primećeno da su sve stranci, prvo od komentatora, pa od publike, Vijali je shvatio da je nesvesno napisao istoriju.

Interesantna je paralela koju je povukao "Gardijan". Naime, simbolično je da je Čelsi, poznat kao ksenofoban klub sa svojim ozloglašenih Hed Hantersima upravo postao simboli diverziteta i multikulturalnosti. Bilo je i drugih mišljenja, ali je od tada Čelsi ostao simbol stranaca.

No da premotamo neku godinu unazad. Glen Hodl koji je bio na klupi i koji se zarazio kontinentalnim idejama i kada je taktika u pitanju je prešao dug put. Još 1994. od stranaca van kontinenta, imali su ruskog golmana Karina (koji iz ove vizure deluje kao predskazanje dolaska ruskog kapitala) kao i Skandinavce Jonsena i Kjeldberga. Prve tri godine, dve pod Vodlom od osnivanja PL, smestile su Čelsi u donju polovinu kvaliteta, a Gulit jre bio prvi iskorak, uz njega stigao je i Rumun Dan Petresku. Iako je Gulit pokušavao da igra libera, problem je bio nedostatak kvalitetnih vezista, pa je nevoljno Holanđanin otišao napred iza Marka Hjuza, te godine je u 40 mečeva dao 6 golova. Sledeće godine je dobio poverenje na klupi i tu je u stvari počela revolucija. Prvo pojačanje bio je Luka Vijali koji tek što je osvojio titulu prvaka Evrope sa Juventusom, a stigli su Zola i Di Mateo. Ipak, po Gulitu najvažniji je bio libero koji je znao fudbal. U Lebefu je našao jednog takvog što mu je omogućilo da sprovede u plan ideju o igri sa svoje polovine, odnosno prestanku preskakanja sredine terena što je bio kanon engleskog fudbala.

Gulit je jasno danas osporavan kao plejboj i neko ko je pokazao da ga klupa i rad ne zanimaju, ali on je u svojoj prvoj godini sa Čelsijem osvojio kup, u finalu su Di Mateo i Njuton srušili Boro. I mada se povukao i počeo sezonu kao menadžer, odoveo Floa, Babajara, Gusa Pojea, golmana De Goja, nije išlo, pa je Bejts opet izvukao zeca iz šešira. Holanđanin je smenjen, a kao igrač-trener je na klupu seo Vijali. Rezultat je dupli trofej u Liga kupu i KPK, Di Mateo je opet dao gol na Vembliju u finalu protiv Boroa, a Zola je srušio Štutgart u meču za evropski trofej.

Ono što treba reći je da i za ove trofeje zasluge ima smenjeni Gulit, tim je završio kao četvrti, a on je smenjen kada su bili na trećoj poziciji. Bio je u trci na tri fronta, jedino ih je u kupu Mančester Junajted izbacio posle pobede od 5:3 početkom januara.

Vijali je osvojio evropski Super Kup u narednoj godini, ali je nastavio sa revolucijom, priključio se Desai, Sam Dela Bona, danas zaboravljeni Perkasi, Albert Ferer. Sledeće godine je doveo i Žorža Veu, Melkiota, Lamburga, Ambrozetija, pa eto nije čudo što je izveo tim sa 11 stranaca. Osvojio je i kup, da bi sledeće godine bio smenjen, ali Bejts nije odustao od italijanskog šarma, doveo je Ranijerija, od igrača stigao je Kudićini, Džimi Flojd Haselbank, Jokanović, Mario Stanić koji je igrao u Italiji i tim je praktično, izuzev Vajsa i Le Soa ostao bez bitnih igrača sa ostrva.

Tako je potpuni prevrat u svlačionici zaokružen, nakon Ranijerijeve tri sezone, stigao je Murinjo, i nikada više ništa nije bilo isto.

Ipak, uvek kada igra protiv italijanskih timova, treba se prisetiti da su fudbaleri iz ove zemlje, ili oni koji su igrali u Seriji A, u poslednjih četvrt veka napravili Čelsi kakav danas poznajemo.

Inače, Čelsi je u Evropi, hajde da i to kažemo pred sudar sa Juventusom od koga su izgubili ove jeseni, poražen samo jednom kod kuće od timova Serije A, savladao ih je Lacio sa Mihajlovićem i Stankovićem krajem veka, jednom su izbacili Juve, jednom su ispali kada je smenjen Di Mateo, pobeđivali su Romu, Vićencu na putu ka osvajanju KPK.

Potrebna im je pobeda od dva razlike kako bi pretekli Juve na tabeli i preuzeli prvo mesto, u suprotno, Italijani koji ima bolju gol razliku biće u prednosti jer dočekuju očajni Malme kod kuće u poslednjem kolu, dok prvak Evrope ide Zenitu.