Jordan u predvorju snova!

Pisali smo o Uzbekistanu koji je blizu debitantskog nastupa na Mundijalu, povećan broj učesnika u leto 2026. donosi najvećem kontinentu čak devet mesta, šest timova ide direktno, tri će posle azijskog baraža takođe naći svoje mesto u SAD, Meksiku i Kanadi. 

Ono što je jasno, Japan i Iran su se plasirali, Južna Koreja je baš blizu, očekujemo i Australiju koja igra protiv Japanaca u Pertu, pomenute Uzbeke kao direktne putnike.

I tu bi mogao da se nađe Jordan, nije šok, oni su u usponu već godinama, dovoljno je reći da je tim igrao finale prvenstva Azije pre dve godine, izgubili su od domaćina Katara koji je sva tri gola postigao iz penala.

Šok je bila pobeda Jordanaca nad Južnom Korejom u polufinalu, i upravo se u toj utakmici videlo koliko su se ulaganja isplatila. Naime, novi tereni, ozbiljniji rad sa mladima u ovoj zemlji u koju je FIFA dosta uložila su se materijalizovali kroz igrače poput Jazana Al-Najmata koji igra već dugo u Kataru i najpoznatijeg jordanskog fudbalera, Musu Al-Tamarija koji je u Evropi već sedam godina, posle Kipra i Belgije zaigrao je u Monpeljeu, a zimus došao u Ren.

Jordan nema neku fudbalsku tradiciju, u kvalifikacijama za Mundijal su debitovali tek 1986. a uspon se vezuje za naše prostore. Tačnije, prve rezultate napravili su kada je Srbin Branko Smiljanić preuzeo tamošnju reprezentaciju.

Nešto stariji se ovog srpskog trenera sećaju iz čačanskog Borca, radio je u nekadašnjem prvoligašu Milicionaru, a ti "bejbi" koraci su napravljeni u kvalifikacijama za Mundijal 2002. kada su u prvoj fazi osvojili osam bodova, igrali recimo nerešeno sa Uzbekistanom što je tada bilo nezamislivo. Pristup je ono što im je ostalo od Smiljanića, kako rekosmo postali su mnogo profesionalniji, pod našim trenerom igrali su i polufinale Arapskog kupa, pobedili recimo Kuvajt što je verovatno najveći uspeh do tada. Ta generacija od pre dve decenije je napravila još odličnih stvari. Smiljanića (ako vam je prezime poznato, jeste, to je tata Lole Smiljanića bivšeg kapitena Partizana) je nasledio Egipćanin Mahmud El Gohari koji je ranije bio i selektor Omana, ali i svog nacionalnog tima koji je 1990. odveo na SP u Italiji. Iskusni stručnjak je sa Jordanom zaigrao prvi put na kontinentalnom prvenstvu 2004. u Kini, bili su sjajni ispali u četvrtfinalu od Japanaca na penale. Za "Samuraje" su igrale takve zvezde kao što su Nakata, Šunsuke Nakamura, naturalizovani Brazilac Aleks, pa Suzuki (sećaju ga se navijači Zvezde), a vodio ih je Ziko koji je božanstvo u Japanu. Čitav jordanski tim je igrao u domaćoj ligi koja je bila u povojima, pa je jasno zbog čega je ovo bio veliki rezultat.

Sedam godina kasnije će ih Iračanin Adnan Hamad odvesti na novi azijski šampionat gde su prošli grupu i u tesnom meču u Kataru ispali od Uzbekistana. Iako ih je Hamad odlično vodio u kvalifikacijama za brazilski Mundijal pre 10 godina, smenjen je pred kraj ciklusa. Tada su bili i najbliže odlasku na SP. Osvojili su treće mesto u svojoj grupi iza Japana i Australije, tukli na penale Uzbekistan u plej-ofu Azije, onda su u inter-konfederacijskom baražu primili pet golova u Amanu od Urugvaja, ali su u Montevideu odigrali 0:0. Jasno je bilo da su nedorasli, ali svakako da je to najveći uspeh jordanskog fudbala.

Kasnije je na klupi sedeo Englez Rej Vilkin, ništa nisu uradili na svom trećem kupu Azije, pa je dobio otkaz, a nije se proslavio ni Hari Rednap. On je svakako najveće ime ikada na klupi Jordanaca. Brzo je otišao, vratio se u domovinu. Stagnacija u poslednjih desetak godina je značila i promene trenera, Belgijanac Borkelmans je izdržao tri godine. Odveo ih je ponovo na šampionat kontinenta, tukli su Australiju, otišli u osminu finala i onda izgubili neočekivano na penale od Vijetnama. Kasnije se vratio pomenuti Iračanin Adnan Hamad. U kvalifikacijama za Mundijal u Kataru imao veća očekivanja, nisu se domogli ni treće runde.

Ali, sada bi mogli sve da naplate. Naime, drugi su iza Južne Koreje, dva kola je do kraja, imaju bod prednosti u odnosu na Irak, tri plusa od braće iz Omana. Ovo su dve zemlje koje gaje dugo prijateljstvo, Jordan će pokušati da to iskoristi u četvrtak u Muskatu gde je retko pobeđivao kroz istoriju. Igra im i bod, pogotovo jer Irak u Basri dočekuju prvoplasiranu Južnu Koreju. I onda, pogađate, u poslednjem kolu Irak dolazi u Aman. Jordan ima i mnogo bolju gol razliku, pobedom u Omanu, ako Iračani ne dobiju Koreju, junaci naše priče su praktično na Mundijalu!

U ostalim grupama, Australija mora da se pazi, dolazi im Japan, ako Saudijska Arabija pobedi komšije iz Bahreina, onda bi u Rijadu u poslednjem kolu protiv "Kengura" odlučivala o direktnom odlasku na SP. Japan je iz te grupe već otišao, kao i Iranci iz Grupe A. Iran gostuje u prijateljskom Kataru, domaćin je već ostao bez direktnog plasmana, preuzeo ih je Đulen Lopetegi. Ispred njih su Uzbekistan sa sedam bodova više i Emiraćani sa tri poena prednosti. Uzbekistanska računica je jasna, ako ostanu neporaženi u Abu Dabiju otišli su kolo pre kraja. Ako izgube, imaju još jednu meč loptu, protiv Katara u sledeći utorak.