Južna Amerika - Velikani na ispitu…

Ono što verovatno znate je da je Venecuela jedini latinoamerički tim koji nikada nije igrao na Mundijalu. Oni praktično do šezdesetih nisu ni učestvovali, kasnije su napredovali, ostvarili poneku pobedu, čak na debiju na Kopa Amerika bili peti, ali generalno, ovo je najslabiji tim Južne Amerike.

U kvalifikacijama za Mundijale su 2010. osvojili 18 bodova, tada su se pomerili sa poslednjeg mesta u CONMEBOL zoni, ali daleko od plasmana.

Uspon poslednjih godina nije čudo, njihova omladinska reprezentacija, odnosno igrači do 17 godina su bili drugi na SP 2017. ti klinci danas čine osnovu. "Vinotinto" odnosno "Crveno vino" kako zovu ovaj nacionalni tim zbog boje dresova želi da se plasira konačno u završnicu. Na ruku im ide što šest timova prvi put ide direktno iz Južne Amerike, sedmi će u baraž. Dakle, sad ili nikad rekao bi neko.

Ambicije su porasle nakon dobro starta, Venecuelanci su nakon očekivanog poraza u Barankilji od Kolumbije tukli Paragvaj kod kuće, doneli istorijski bod iz Brazila, rasturili Čile i činilo se nakon ta prva četiri kola da su na putu za istorijski rezultat. Odigrali su fantastičnu grupnu fazu Kopa Amerike, dobili sva tri meča u grupi, ali ih je izbacila Kanada. Ipak, glavni cilj je Mundijal, kada se očekivalo da nastave sa serijom, usledilo je razočaranje tokom jeseni. Ekipa je poražena od Bolivije i Paragvaja u gostima, dok su u Karakasu odigrali nerešeno sa Urugvajem i Argentincima. Ali, remi protiv svetskih prvaka je više posledica očajnog terena nego neke nadahnute partije. Skliznuli su na osmo mesto, nije smak sveta, ali kritičari kažu da se moraju pobeđivati direktni rivali, to je jedini put.

Zamera se selektoru Serđu Batisti da je neiskusan (on je ranije radio kao pomoćnik Hozea Pekermana) da se to videlo. Na klupi uz Fernanda Batistu sedi kao generalni menadžer Serđo Batista, njegov brat. On je poznatiji, radi se o čoveku koji je kroz život išao kao najbolji drug Dijega Maradone iz omladinaca Argentinos Juniorska. Batista stariji je iako bez ugovora sa klubom igrao za Argentinu u Meksiku i postao prvak sveta, kasnije je bio standardan štoper. Radio je kao "Pibeov" pomoćnik, ali i sa olimpijskom reprezentacijom Argentine osvojio zlato 2008. u Pekingu. Braća Batista nisu na ivici otkaza, ali dosta je problema u odnosu sa kritičnim medijima. Jer, Venecueli sledi duel sa Brazilcima u čijim će redovima ponovo igrati oporavljeni Nejmar, a zatim idu "na nož" u Čike.

Iako je Batista mlađi rekao da je raspored povoljan i da ako dobiju Peru i Boliviju u martu sigurno idu u Ameriku, čini se da je to previše optimistično. Jer, u poslednja tri kola kvalifikacija, gostuju Urugvaju i Argentini, dočekuju Kolumbiju. Moraće da još negde pobede, imaju previše remija, mnogo bolje igraju kod kuće. Brazil su pobedili svega dva puta imaju i četiri remija iz 32 meča. U kvalifikacijama za Mundijal izgubili su svih devet mečeva protiv Brazila kod kuće, primili 35 golova, pa je jasno sa kakvim se izazovom suočavaju.

Ovaj meč otvara 11. kolo, u noći između četvrtka i petka Ekvador čeka Boliviju, taj meč  smo obradili u rubrici “Beton”. U noći između petka i subote Urugvaj u derbiju dočekuje Kolumbiju, Peru je domaćin Čileu, o tim mečevima ćemo više u narednom magazinu.

Da kažemo nekoliko reči i o duelu Paragvaja i Argentine.

Ove dve zemlje su fudbalski svakako povezane, veliki broj legendi "Gvaranija" se proslavio u tada mnogo bogatijem argentinskom prvenstvu. Verovatno znate, ali mitski Hoze Luis Čilavert je ukupno deceniju u dva mandata branio za Velez Sarsfild sa kojim je pokorio Južnu Ameriku i svet u prvoj polovini devedesetih. Nešto stariji se sećaju te zlatne generacije koja se pojavila na Mundijalima od 1998. do 2006. (i četiri godine kasnije su Južnoj Africi stigli do istorijskog četvrtfinala).

Ne samo Čilavert već i Ajala (legenda Rivera), Rohas, Kuevas i kasnije još jedan golman Viljar, Kaseres i mnogi drugi su nastupali u Argentini. Ono što upada u oči da su štoperi uglavnom igrali za velike argentinske klubove jer fudbaleri iz ove selekcije su poznati kao sjajni defanzivci.

Dosta je i argentinskih trenera uticalo još šezdesetih i sedamdesetih na takvo shvatanje fudbala kod "Albirohe", ali i domaćih trenera koji su igrali i trenirali u zemlji "Gaučosa". Paragvajska titula sa Kopa Amerika iz 1953. je delo "El Bruja" odnosno "Čarobnjaka" Manuela Soliča koji je igrao za Boku, a trenirao i River (i Real krajem pedesetih).

I selektori su dolazi iz Argentince, uostalom i sada je na klupi Gustavo Alfaro (nasledio zemljaka Garnera), tim su vodili "Tata" Martino, Berizo, Skeloto, Ramon Dijaz, ili pre vek Hoze Laguna ili Eduardo Manera krajem osamdesetih. Bilo je i nekoliko Urugvajaca na klupi (od Evropljana legende Kubala i Paolov tata, Ćezare Maldini se nisu baš dugo zadržali)

Argentina je tim sa kojim su Paragvajci najčešće igrali, čak 107 puta, verovali ili ne, imaju samo 16 pobeda! Od toga je gro pobeda sedamdesetih i osamdesetih kada su "Gaučosi" osvajali svetske titule, ali to su uglavnom prijateljski mečevi, Argentina je izvodila sastave iz domaće lige. Čak ni Čilavertova generacija nije umela sa Argentinom, od druge polovine osamdesetih gotovo pune dve decenije "Gvaraniji" nisu znali za pobedu protiv "Albi-Seleste".

Od onih značajnijih trijumfa, Roke Santa Kruz je srušio 2005. Argentince u meču u kome je izvesni klinac Leo Mesi bio pozvan u reprezentaciju, ali nije dobio šansu. Desetak godina kasnije, Paragvaj je pobedio i 2009. protiv Maradonine Argentine (Mesi je bio u timu), Nelson Valdez je tada savladao Romera. I tada je kao 2005. (Gabrijel Hajnce), Argentina veći deo drugog poluvremena igrala sa igračem manje jer je isključen Veron.

Pre osam godina na Kopa Amerika u kvalifikacijama za Mundijal su Paragvajci slavii sa 1:0 u Kordobi (tada je Mesi bio na putu odlaska iz nacionalnog tima). Koliko je čudan Paragvaj pokazuju te kvalifikacije, nisu izgubili od Argentine u dva meča, zaustavili su i Brazil, ali zato nisu pobedili Venecuelu i Boliviju što ih je koštalo Rusije.

Recimo i ovo, pet poslednjih pobeda Paragvaja od 1985. do danas protiv Argentine bile su rezultatom 1:0. Ako ćete se kladiti na "Gvaranije" (šalimo se nemojte) odigrajte tačan rezultat 1:0. Oni u ovim kvalifikacijama igraju nešto bolje, u drugom delu posle lošeg starta. Naime, sada su šesti, na mestu koje donosi plasman. Gol razlika je uvrnuta, četiri data i isto toliko primljenih golova iz deset utakmica. Dakle sa četiri gola su osvojili 13 bodova, što je umetnost. Imaju pobede protiv Brazila i Bolivije od po 1:0, "raspucali" su se protiv Venecuele u pobedi od 2:1, naravno remiji bez golova protiv Urugvaja, Ekvadora i Čilea su upotpunili bodovnu zalihu.

Argentina je prva, "Gvaranije" su u prvom krugu kvalifikacija dobili, pogađate, 1:0, Otamendi je presudio, nije bilo Mesija. Sada se Leo, prepostavljamo ljut nakon ispadanja Majamija u plej-ofu MLS nalazi u timu koji će igrati u Asunsionu.

Očekujemo malo golova, možda minimalnu pobedu Argentine, ali je motiv Paragvajaca do neba.