Kad je Njukasl bio bogat...

TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Autor: Aleksandar Obrenović
nedelja 17.10.2021.
13:55
Izvor: Sportske.net

Sada su najbogatiji, ali u ovakvoj situaciji su već bili...

EPA-EFE/LINDSEY PARNABY

Povezane vesti

Njukasl je svakako u Engleskoj tema svih tema, Saudijci su kupili konačno klub od Majka Ešlija, pa sada "Svrake", bez dileme najveći tim engleskog severa imaju najbogatije vlasnike na svetu. Kraljevska porodica ove naftne države je dočekana na nož, zbog kršenja ljudskih prava i svega što se dešava iza zavese u Rijadu, ali ostali klubovi su nemoćni da nešto promene. Ono što treba reći je da će svakako makar dok se ne izabere trener, a pominje se sijaset imena od Favra, Lamparda, Kontea, Džerarda, Brendana Rodžersa, Edija Houva i mnogih drugih, ovo biti sadržaj naslovnih strana o engleskom fudbalu. Pričaju se bajke o tome ko će sve stići na "Sent Džejms Park" na zimu, ali biće vremena.

Mi smo u ovom broju časopisa rešili da se posvetimo devedesetima, uvodnim godinama PL, kada je Njukasl već bio bogat, ili kada je bolje reći, Ser Džon Hol doveo klub sa dna treće lige do borbe za titulu.

Ovaj sin minera koji je bogatstvo zaradio kao čovek koji je uspeo da sprovede većinu građevinskih planova u istočnoj Kumbriji i samom gradu je ostvario većinsku kontrolu nad klubom i doveo legendarnog Kevina Kigena za trenera. Najbolji fudbaler Evrope na prelazu sedamdesetih i osamdesetih nije imao mnogo trenerskog iskustva, ali je bio veliko ime i uspelo je da spreči ispadanje u treću ligu, nakon što je u zimu 1992. nasledio legendarnog Totenhemovog Argentinca Ozija Ardiljesa na klupi. Klub je završio kao dvadeseti na samoj granici, ali su preživeli. Naredne godine potrošeno je oko pet miliona funti za stvaranje tima, stigli su Bari Venison, Endi Kol, Robert Li iz Čarltona, odlični igrači za taj rang takmičenja.

Kigen je bio tip koji je želeo da igra napadački, nije obraćao pažnju ni na taktiku, ni na defanzivu. Neverovatno sada zvuče priče iz tog vremena da je 4-4-2 bila mantra, da se nije ni radilo na taktičkim detaljima, niti je obraćana pažnja na individualni rad sa defanzivcima. Jednostavno, bilo je dovoljno dodati loptu na krilo i gađati dva napadača. Bila je to praistorija sadašnjeg fudbala, ali Kigen nije imao problem da zbog kvaliteta ekipe već sledeće godine izbori plasman u viši rang. Od četvrtog kola "Svrake" su bile na pozajmici koja garantuje promociju i završile jasno na prvom mestu, osam bofova prednosti u odnosu na Vest Hem, Daliu su čak 98 golova, Irac Dejvid Keli i Endi Kol su spakovali više od trećine u prvenstvu.

Naravno, u novoosnovanoj PL, Njukasl je odmah imao velike ambicije, podržan novcem gazde koji nije žalio funte. Najveće pojačanje je bio Piter Birdsli, legendarni fudbaler Liverpula, koji je stigao iz Evertona, tokom sezone su kupljeni odlično Ruel Foks iz Noriča i Daren Pikok iz Kvins Parka. Klub je uložio osam miliona funti u pojačanja. Već tada je bilo primetno da Kigen kupuje vezne igrače koji su počeli kao napadači, štopere koji su vezisti, kako su mediji tvrdili u pitanju je bio "tim prekomandovanih napadača", a dobili su i titulu "Zabavljača", najatraktivnijeg tima u državi. Junajted je osvojio titulu ispred Blekburna koji je takođe ulagao bogatstvo, a Njukasl je bio treći, dali su, pogađate, najviše golova u sezoni. Počeli su vrlo loše, pobeda u prvih šest mečeva, ali je Kigenova medicina počela da radi već tokom jeseni. Zanimljivo da su oba puta remizirali sa šampionom...

Sledeće godine je kupljen Filip Alber iz Anderlehta, gigantski Holanđanin koji je bio vezni igrač, ali je Kigen probao sa njim kao štoperom koji iznosi loptu. Takođe, prodao je Kola Mančester Junajtedu, nije se baš slagao sa napadačem koji je malo radio za tim, a kao deo dogovora je uzeo Kiita Gilespija sjajnog Severnog Irca koji je bio glavni igrač na jednom od bokova. Ponovo su davali golove, ukupno 67, ali su primili čak 47. Kigen je doveo svog nekadašnjeg drugara iz Liverpula Terija MekDermota da vodi treninge i proba nešto individualno da radi sa igračima, ali svedoci iz tog vremena kažu da se ništa nije promenilo. Sledeće godine je, reda radi, uzeo i jednog defanzivnog trenera, sada kolumnistu BBC Marka Lovrensona (sa njim je igrao u Liverpulu), ali ovaj je kasnije rekao da nije siguran zbog čega je primao platu. Lavrenson je u svojim memoarima tvrdio da je Kigenova filozofija koštala "Svrake" titule 1996. 

Bila je to ona čudna sezona kada je tim sa severa izgubio dobijeno, neverovatnih +12 u odnosu na Mančester Junajted, kada je Kigen doživeo nervni slom pred kamerama. A sve je tako dobro išlo, naime, stigao je Žinola kao levo krilo, desno je bio Gilespi, a u napadu je doveden Les Ferdinand, jedan od najpotcenjenijih igrača u ligi. Koliko jebio dobar pokazao je te sezone sa 25 golova u prvenstvu. Njukasl je mleo rivale, dobijao mečeve u prvih pola sata, postao deo engleske pop kulture. Dok je Junajted i dalje delovao sporo i oprezno, najveći rival u tom trenutku je privukao i neutralne, čitava Engleska (sem navijača Sanderlenda naravno) je navijala za Kigena i njegov tim.

I činilo se da ništa nije moglo da ih spreči, sem samog menadžera. Naime, Kigen je te godine prokockao prednost, porazima od Junajteda, Blekburna i Arsenala, i naravno onom utakmicom koja je ušla u anale PL. To je i najbolji meč u poslednjoj godini prošlog veka u ligi, ali i jedan od najboljih 10 u nešto više od četvrt veka postojanja.

Stariji se sećaju šta se desilo na "Enfildu". Dva puta su vodili, sa 2:1 i 3:2, promašivali šanse, onda je Kolimor izjednačio, a u poslednjih 20 minuta Njukasl je svim silama jurnuo napred. I imali su još nekoliko prilika, a onda je Kolimor u 90. minutu savladao Srničeka i to je bilo to. Slika Kigena kako bespomoćno leži preko reklama, nesposoban da shvati šta se desilo obišla je Evropu. Mnogo se priča o toj sezoni Tina Asprilje. On je stigao da donese kreativnost timu. Legendarna priča je da su Kolumbijca ubedili da dođe jer Njukasl ima more, nisu ga slagali, ali umesto jahti i lepotica u kupaćem suočio se sa sivim severom Engleske. Asprilja je razbio Kigenovih 4-4-2. Nije bio klasičan napadač, odjednom je Ferdinand pao u drugi plan, navodno mu je Kigen rekao da nije doveo zvezdu Parme da pomaže Ferdinandu, već da će Englez pomagati Južnoamerikancu. Ipak, ne treba biti nepravedan prema Asprilji. On je te godine dao tri gola u drugom delu u 11 mečeva, protiv Liverpula u pomenutoj utakmici bio najbolji na terenu, druge stvari su koštale Njukasl. Doveli su bez ikakvog razloga Dejvida Batija koji je osvojio titulu sa Blekburnom, ali je taj tim Roversa bio dijametralno suprotan Njukaslu. U stvari, bio je antipod Kigenovoj ekipi jer su igrali defanzivno i oslanjali se samo na partnerstvo Širera i Satona, takozvani "SAS". Bati je usporavao igru, često bio prespor za ekipe koje su igrale na kontru. Na kraju radovao se Mančester Junajted, po Kigenu, njegova ekipa je bila bolja, ali nije imala najboljeg igrača, aludirao je naravno na Kantonu. 

Ovo nije bio kraj, niti je gazda odustajao.

Srušeni su svi rekordi dovođenjem lokalnog heroja Alana Širera koji je dočekan kao Bog. Te jeseni, šampion je slomljen, bila je to ona čuvena utakmica u kojoj je Njukasl pet puta savladao Šmajhela i preuzeo čelo tabele. Kigen je širio optimizam, nazvao partiju savršenom. Ali tokom nedelje su ga sačekale baš loše vesti. Alen Širer se povredio, šest mečeva pauze, Njukasl je spušten na zemlju u prvoj narednoj utakmici na "Filber Stritu", tukao ih je novajlija Lester.

I onda je krenulo. Pobeđen je lokalni rival NBoro, a zatim je tim sedam mečeva bio bez pobece. U nekim utakmicama su se spašavali, Kigen je rasturio Totenhem i Lids, ali je odlučio da ode. Pričalo se da je iza toga sukob sa upravom, ali i pojedinim igračima, zamenio ga je asistent, pomenuti Teri MekDermot, a sezonu je završio legendarni Keni Dalgliš. Usledila su novaj pojačanja, čak su doveli Raša i Barnsa, kao i Stjuarta Pirsa, Kecbaju, Jona Dala Tomasoman, Dabizasa, Gerija Spisa, Pistonea iz Intera, potrošeno je oko 20 miliona evra, ogroman novac za to vreme. Oslobodili su se Žinole, Lesa Ferdinanda, starog i izmorenog Birdslija, otišao je i dugogodišnji bek Beresford, kao i Robi Eliot i Li Klark. Bila je to prava revolucija, rezultat je bilo 13. mesto u prvenstvu, doduše igrali su finale FA kupa i izgubili od Vengerovog Arsenala. 

Dalgliša je u avgustu zamenio Gulit, to se loše završilo, kasnije se u grad vratio Ser Bobi Robson. par loših sezona, Širer je nastavio da daje golove, ali sve ostalo nije valjalo, iako je Fredi Šepard preuzeo mesto predsednika od vlasnika Hola. Kako to obično biva u godini kada nije uloženo ništa, 2002. završili su kao četvrti, sledeće godine igrali Ligu šampiona i opet bili četvrti. Posle je, navijači Partizana će se setiti, usledilo ispadanje od Beograđana u kvalifikacijama za LŠ, ređali su se menadžeri kao na traci, čak se vratio i Kigen 2008. ali nije bilo pomaka. To je već doba kada je Majk Ešli kupio klub, ali o tome nekom drugom prilikom.

Ne propustite

Ne propustite

Preporuka za vas

Obavezno pročitati

WEB preporuke

Komentari

0 Komentara

Molimo vas prijavite se ili registrujte kako bi mogli da ostavite komentar.