Kajzerslautern – Pad "carevog glasnika"

Priča neće nikada biti zaboravljena. Prvo, ni dan-danas nikome nije jasno šta se desilo te sezone, ponajmanje samom šampionu. Tačno je, Oto Rehagel je u svojih 12 godina u Verderu pravio velike stvari, ali to može da se poredi sa „preludijem čuda“, uvodom u ono što je učinio sa Grcima na EP 2004. godine.

Kajzerslautern, „Die Roten Teufel“, ili ti „Crveni Đavoli“, svakako nisu ni fensi tim, imaju četiri titule, dve su regionalne pre jedinstvene Bundeslige, dve su osvojene devedesetih. Ova druga i pioslednja je jedinstvena, jer su 1996. Ispali iz lige i osvojili kup (u toj drugoligaškoj sezoni rasturila ih je Zvezda u onoj neverovatnoj utakmici na „Marakani“, i po povratku u elitu osvojili šampionsku krunu.

Sada su trećeligaši, već treću sezonu su ispod „Cvajte“, što je ipak neuobičajeno.

Ali, te 1998. tim iz Rajnlanda je šokirao pre svih Bajern i dokopao se titule. Ona sa početkom devedesetih je delo Karl-Hajnca Feldkampa, klupske legende i čoveka koji je preko Reala pobedom od 5:0 stigao do četvrtfinala kupa UEFA. On se vraćao na „Fric Valter osvojio titulu i otišao po novac u Tursku, Bez njega, „Kraljev glasnik“ što u bukvalnom prevodu znači ime kluba je uglavnom „ćutao“. Ali, posle ispadanja uz osvojeni kup, na klupu je seo Oto Rehagel.

Zanimljivo to ispadanje 1996. je bilo prvo u istoriji kluba od osnivanja Bundeslige. Morali su da prodaju najbolje, Ćirijaka Sforcu Bajernz, otišli su legendarni napadač Štefan Kunc u Bešištaš, a Marko Haber se preselio u „Švabe“. Ali, imali su sreće, posle svađe sa igračima, Oto Rehagel, tvorac velikog Verdera nije imao posao, prihvatio je izazov.

U toj drugoligaškoj sezoni je „Fric Valter“ bio prava tvrđava, Lautern je dobio 14 od 17 mečeva, nisu izgubili nijednom, a u Bundesligu su ušli sa velikih deset bodova prednosti u odnosu na ambiciozni „Volfsburg“.

Rehagel je klupsku legendu Olafa Maršala ubedio da ostane, ovaj ih je golovima u „Cvajti“ i vratio ih u elitu.

A onda je sklopljen neverovatan tim, stigli su Brazilac Ratinjo, Tomas Frank iz Dortmunda, Šjenberg iz danskog Odensea. Rehagel je otpisao Marka Švarcera koji će završiti u Čelsiju, Brazilca Arilsona, Horsta Sigla i iskusnog Tomasa Hengena. Tvrdio je da su mu potrebni iskusni, ali navikli da pobeđuju. Vratio se Sforca koji nije uspeo u Interu, još uvek je igrao Breme, a napad je, sećate se, predvodio Čeh Pavel Kuka.

Iskopali su sada legendarnog Mihaela Balaka iz Kemnicera, Buka i Bugarina Hristova. Mnogi su sumnjičavo vrteli glavom uz konstataciju da je Rehagel doveo kvantitet, ne kvalitet.

Kako su se samo varali!

Tim je imao neverovatam pobednički mentalitet, nikada nisu odustajali, ono zbog čega obično Bajern nazivaju „srećkovićima“ je u stvari upornost. To je Rehagel nametnuo svom tumu koji je u neverovatnom šampionatu 12 puta dobio mečeve u nadoknadi.

Kod kuće su nastavili sa strašnim rezultatima, 13 pobeda, po dva remija i poraza na „Fric Valteru“.

Na strani su primili samo 20 golova, to je odlučilo, Rehagel je na startu servirao hladnu osvetu Bajernu, dobili su sa 1:0. To je bilo iznenađenje, ali je čudo usledilo. Iskusni trener je pokazao da može da pobeđuje i napadom i odbranom, uglavnom, videli smo „Crvene đavole“ kako neumorno napadaju kod kuće, na strani su se branili i skupljali bodove.

Maršal je davao golove kao posednut i uspeo da izbori mesto u reprezentaciji za Mundijal u Francuskoj.

Sforca je povlačio konce na sredini, vratio se u nekadašnju formu. Švajcarca je Rehagel zvao svakog dana tokom leta kako bi ga ubedio da se vrati iz Italije. I kada je ovaj pristao, tim je dobio „mozak“. Sforca je imao 9 asistencija i 3 kola te sezone.

Da ne zaboravimo Miroslava Kadleca koji je igrao kao libero i bio prava senzacija. Iskusan, jak na lopti, počinjao je sve napade, kada je otišao Kajzerslautern je bio mnogo slabiji.

Ali, svejedno, oko 80 000 ljudi koliko ima ovaj grad je slavilo čitavo leto. „Crveni đavoli“ nisu uspeli da zamene svoje Čehe, Kadleca i Kuku, Breme se povukao.

Za razliku od godine u kojoj su svi disali kao jedan, pojavila se sujeta, svlačionica je ostala bez vođa, ni Rehagelove motivatorske sposobnosti nisu mogle da zadrže isti intenzitet.

Ipak taj tim je igrao četvrtfinale Lige šampiona što sa ove istorijske distance zvuči neverovatno. Bili su peti, ali je Sforca došao u sukob sa teškim Rehagelom, klub je bio na strani kapitena koji je počeo da komentariše trenerovu taktiku. Klub je prodao Balaka Leverkuzenu što ih je dodatno oslabilo. Nekako se čini da je ta generacija mogla više, posle titule, da nisu dobro reagovali, a na kraju, posle još jednog petog mesta Rehagel je otišao pod pritiskom.

Pet godina kasnije ispali su u „Cvajtu“.

Štefan Kunc koji je legenda i evropski šampion sa Nemačkom je bio predsednik kluba u ovom veku, a onda je otišao da trenira mladu reprezentaciju Nemačke (mogao bi da nasledi Leva na klupi „Pancera“.

Lautern je od ispadanja 2006. godine, igrao samo dve sezone u Bundesligina početkom decenije, preživeli su prvu, i ispali već 2012. godine.

Već su zaboravljeni, a pad u treću ligu je ipak bio zapanjujući.

Šta se desilo?

Ta poslednja godina u „Cvajti“ je bila nesrećna na više načina. Trener Štraser je na poluvremenu utakmice sa Darmštadom dobio srčani udar. Nije mogao da se vrati na klupu, zamenio ga je Mihael Froncek, ali se nisu spasili.

Većina igrača je imala klauzulu da može da napusti klub ako ispadnu iz druge lige, pa su uneli malo novca u kasu. Budžet je drastično smanjen, napustili su ih sponzori, sa 30 miliona, skresali su troškove na pet. Za njih je problem stadion za koji plaćaju ogromnu rentu, on je korišćen za Mundijal 2006. i jasno retko su mogli da ga napune jer je grad mali. Probali su sredinom decenije da se vrate, malo im je nedostajalo, ali posle više nisu imali novca. Oni su 2008. bili pred bankrotom, ali su prodali akademiju lokalnim biznismenima koji su jasno želeli da spasu klub. Isto se dogodilo 2018. nakon ispadanja u treću ligu, kada im je taksa za korišćenje smanjena na 450 000 evra godišnje. Ali, grad taj novac mora da nadoknadi na drugoj strani, pa su veća ulaganja u tim misaona imenica, jer su dužni i navijačima, ali i gradu.

Ove godine su ponovo loši, imaju čak devet remija u 14 mečeva i jasno je da će teško stići i do plej ofa...