Kako od "beton lige" do Lige šampiona!

 Savet za mlade igrače, nikada ne odustajte od snova.

Pred vama je priča o Feranu Đutgli koji je verovatno mislio da od njegove karijere nema ništa kada je igrao u osmoj ligi. Prošle sezone je doživeo punu afirmaciju igrajući za Briž. Ovaj Španac je u lošoj sezoni Flamanaca doživeo eksploziju, dao je 15 golova i imao 8 asistencija.

Briž je pametno uložio, pet miliona za igrača Barselone koji je dobio šansu u prvom timu pre dve sezone na nekoliko mečeva, ali to je bila sila prilika, ispostavili se da mu je to podiglo cenu na tržištu.

Pre šest godina Feran je igrao za svoje mesto, u pitanju je malo poznata Sant Hulija de Vilatorta, katalonski gradić u ruralnoj Kataloniji. Nije baš da su poznati po fudbalu, provincija Osona je mesto gde najuspešnije gaje svinje u ovom delu Španije.

Đutgla je nastupao za tim koji igra u trećoj katalonskoj ligi, to je jedna liga iznad poslednje, odnosno osmi rang, a vratio se kući nakon što su mu poručili da nije dovoljno dobar. On je bio u Espanjolu kao klinac, ali već do 15. godine mu je rečeno da nikada neće biti profesionalac. To jeste bio prvi, ali ne i poslednji put, igrač Briža kaže da je na to navikao.

Svakog vikenda je kod kuće igrao dva meča, jedan za seniore, a drugi za ekipu do 18 godina. I to na različitim pozicijama, u prvom timu je bio napadač, sa svojom generacijom šetali su ga na razna mesta.

Espanjol je odlučio da mu pruži još jednu šansu, potpisao je ugovor ali su ga poslali u četvrtu ligu na kaljenje. Onda se pojavila Valensija, poslat je na pozajmicu u rezervni tim "Slepih miševa", ali i tamo su mu rekli da nema dovoljno kvaliteta, pa se opet našao u Sant Andreu, u četvrtoj ligi.

Ne smatra da je samo krivica klubova, priznaje da je bio težak klinac, da se raspravljao sa sudijama i saigračima. da je verovao da jedino ako sve pokušava sam neko može da ga primeti. I platio je ceh povratkom među amatere. U Sant Andreu je bio ključni čovek, Toni Lobo. On je otišao u Katar, pridružio se Ćaviju u Al-Sadu (i sada je sa Ćavijem u Barseloni). Stan je na čuvanje ostavio Feranu koji nije imao gde da živi sa stipendijom od 700 evra u "B" timu Espanjola. Oni su ga vratili sa pozajmice iz Sant Andreua, ali ponovo, treći put nisu mislili da je dobar za prvi tim, odnosno Primeru. Našao se još jednom na ulici, bez kluba, ali pojavila se Barsa. Ni oni naravno nisu verovali da može da napravi nešto bitno, ali smatrali su da ima dovoljno iskustva da pomogne klincima iz rezervnog tima koji su u trećoj ligi.

I onda, Ćavi preuzima klupu, Lobo stiže sa njim, ekipa je u lošem trenutku, napadači su povređeni. Niko i dalje ne obraća pažnju na Ferana, pokušavaju sa Ezazulijem i Akomahom, igračima koji obećavaju, ali nema nikakvog napretka. Konačno, protiv Elćea, Đutgla dobija priliku igrom slučaja, daje gol na debiju u pobedi od 3:2. Pružaju mu šansu na još nekoliko mečeva, daje još jedan gol, ali kada se tim kompletira, odmah ga vraćaju u treću ligu. Daje golove kao na traci i nada se da će dobiti priliku da se nametne na pripremama prošlog leta.

Ipak, stiže Levandovski, pa mu klub saopštava da je najbolje za obe strane da ga prodaju, Laporti očajnički treba novac. Pojavljuje se Briž, privučen njegovim nastupima u prvom timu. Pet miliona evra i 10% od prodaje zvuči dobro, a igrač odjednom stiže u Ligu šampiona. Kada je belgijski šampion rasturio Porto sa 4:0 prošlog septembra Katalonca proglašavaju za igrača utakmice.

Šta je pomislio u tom trenutku?

"Setio sam se u kakvoj sam depresiji bio kada mi je Espanjol saopštio da nisam dovoljno dobar za prvu ekipu", objasnio je u jednom intervjuu.

Više ga niko ne gleda sa podsmehom u Brižu. Jer, prvog dana se pojavio na treningu sa sveskom, po savetu sportskog psihologa koji ga je izvukao iz depresije i ulio mu samopouzdanje nakon stalnih odbijanja. Zapisivao je sve što oseća i kasnije analizirao. Izgleda da pomaže, ali prevashodno treba imati vere u sebe.