Kako su u Borusiji postali “Milioneri”?

Zanimljivo da Borusiji Dortmund iako do poćetka devedesetih nije značila za veliku snagu u nemačkom fudbalu nedostaje samo jedan trofej. U pitanju je kup UEFA, takmičenje u kome su stali dva puta na samom kraju. Naime, 1993. se isprečio Juventus, u sezoni u kojoj je Borusija redom izbacila maltešku Florijanu, Seltik, Saragosu, Romu i opasni Okser. Ipak, italijanski velikan je bio bolji u dva meča finala, dva Bađa, Roberto i Dino su im u dva finalna meča dali pet golova, a strelac je bio Andi Meler koji će se narednog leta naći u dresu Borusije pred "Žutim zidom". U tom timu Juventusa igrao je i Koler, na drugoj strani je bio Rojter koji je takođe imao prošlost u Torinu. Dva kluba kao da su bila sudbinski povezana.

Dortmund će se osvetiti nekoliko godina kasnije u Minhemu kada će Ridle i Riken doneti Nemcima prvi titulu prvaka Evrope protiv favorizovanih Italijana koji su branili titulu.

Drugo finale kupa UEFA, Borusija je izgubila na "De Kajpu", Fejenord je bio rival, na svom stadionu, obe ekipe su u polufinalu eliminisale Italijane. Holanđani Inter, Nemci Milan, sprečivši "Madoninu" za evropski trofej.

U sjajnom finalu, Fejenord je slavio posle velike bitke, te godine nestvarno dobri Van Hojdonk je postigao dva gola, bio i najbolji strelac takmičenja, a konačan rezultat je bio 3:2 za Fejenord.

Inače, prvi trofej kluba iz Rura je bio KPK osvojen na Hempdenu protiv Liverpula. Legendarni Ranjhard Libuda, u gradu poznat kao "Sten", čovek koji je veći deo karijere proveo u najvećem rivalu Šalkeu (u Gelzenkirhenu se rodio) postigao je jedan od najvažnijih golova u istoriji Borusije. Taj pogodak u produžetku potiv Liverpula, čoveka koji je nadimak dobio po Stenliju Metjuzu doneo je klubu trofej, a on je igrao i za Nemačku na Mundijalu 1970. Verovatno bi bio i u timu koji je pokorio svet četiri godine kasnije da nije bio umešan u skandal sa nameštanjem mečeva 1971. godine.

Borusija je inače drugi klub po uspešnosti i kako smo rekli svojevremeno, tim koji je uspeo najduže da ostane rival Bajerna, posle Gladbaha, Hamburgera u Verdera.

Oni su pre devedesetih bili poznati kao prosečan klub koji je često imao problema sa finansijama, ali i po svojoj neverovatno odanoj publici.

Negde na prelazu decenija, bilo im je dosta, Horstu Kopelu su pokazana vrata, a angažovan je Švajcarac Otmar Hicfild, čovek koji je bio rođen na granici dve zemlje i detinjstvo proveo uglavnom na nemačkoj strani. Klub je počeo da ulaže mnogo veći novac, pa su dobili nadimak "Milioneri".

Hicfiild im je isporučio ono što su želeli. Zbog gol razlike su u leto 1992. izgubili titulu od Štutgarta, već tada u timu su bili Švajcarac Šapuiza, iskusni Frank Mil, golman Klos, Tomas Helmer, Frank i legendarni kapiten Cork koji je danas direktor kluba. Sledeće sezone, Borusija je vratila Rojtera iz Juventusa, stigao je Zamer, Ned Zelić, pa su igrali pomenuto finale Kupa UEFA.

Dve godine kasnije Borusija se dokopala svoje prve titule u Budesligi. Naime oni jesu ptre toga bili tri puta prvaci Nemačke, poslednju sezonu, 1963. godine pre nego što je formirana Bundesliga u sadašnjem formatu.

Kup koji su osvojili 1965. golovima Norberta Dikela koji je kasnije radio kao zvanični spiker na stadionu i opisani KPK bili su poslednji trofeji pre 1989- kada je opet osvojen kup.

Ali, titula je bila nešto drugo. "Salatara" se danima slavila na ulicama grada, godinu dana pre toga iz Juventusa se vratio Andi Meler, a stigao je i Brazilac Žulio Cezar. Te godine je Dortmund, kako je komentarisao svojevremeno trener Partizana, a tada Štutgarta Jirgen Reber igrao fudbal iz "druge dimenzije". Punili su redom, u prva dva meča Minhenu i Kelnu dali 10 golova. Na sredini je komandovao Zamer, bivši reprezentativac DDR koji je posle pada zida stigao u Štutgart, osvojio titulu na račun Dortmunda, otišao u Italiju i onda stigao posle epizode u Interu na "Vestfalen".

Kada je Borusija golom Ridlea dobila u desetom kolu Bajern, bilo je jasno da su prvi kandidat za titulu.

Na zimski odmor su otišli neporaženi 13 kola, u jesenjem delu dobili su 12 mečeva, izgubili samo jednom, ali to je bilo dovoljno za svega tri boda prednosti nad Verderom koji su tukli 2:0 kod kuće.

Inače, to je poslednja sezona u kojoj su dodeljivana dva boda za pobedu. Liga je nastavljena sredinom februara, dobili su prva dva meča na proleće, a onda pali u formi u martu. Izgubili su od Lauterna, zaustavio ih je tada slabi Frankurt, a onda se desilo nešto gore. Par dana nakon što je golovima protiv Lacija otvorio vrata polufinala Kupa UEFA, Stefan Šapuiza je postao drugi napada tima koji je u istoj sezoni pokidao ligamente. Pre njega se to desilo Dancu Poulsenu. Šapuiza se teško povredio na treningu u sudaru sa pomoćnim trenerom Henkeom. Izgubili su i od Gladbaha i činilo se da im titula izmiče iz ruku.

Verder ih je stigao, pa kola kasnije bez suspendovanog Melera, poraženi su od Bajerna, pa od Verdera, i prvi put od sedmog kola nisu bili na čelu tabele. Povredio se i Ridle pa je Hicfild ostao sa dva klinca u napadu, 17-godišnjim Ibraimom Tankom i godinu dana starijim Rikenom. Do kraja su ostale četiri runde.

U dva teška meča sa trećeplasiranim Frajburgom i četvrtoplasiranih Menhenglabahom, osvojili su dva boda, ali je lider Verder izgubio od Šalkea, omraženi rival je učinio uslugu Hicfildovim "bebama".

Usledio je neverovatan rasplet. Dortmund je gostovao Duizburgu, "Zebre" su se borile za opstanak, vodile 2:0, činilo se da je priča završena. Umesto toga kako je pričao kasnije kapiten Cork tim je odlučio da se bori. On sam je smanjio sa penala, a onda je Rojter dao dva gola, najmanje se od njega to očekivalo pa se Dortmund vratio iz mrtvih i pobedio. Verder je predvođen Baslerom dobio i ostao na bod prednosti, ali je klub sa "Vezera" morao na gostovanje Bajernu u najgorem trenutku, Rehagel je već objavio da odlazi tog leta.

Oko 50 000 ljudi ostalo je ispred stadiona, Hamburg nije imao za šta da igra, ali u Nemačkoj nema puštanja. Meler i poletarac Riken su pogodili mrežu gostiju, na poluvremenu je bilo 2:0, iz Bavarske su stigle vesti da Bajern vodi protiv Verdera 2:1.

Hamburg je pretio, Dortmund više osluškivao vesti sa Olimpijskog stadion u Minhenu, a kada je Cigler dao treći gol za Bavarce, desetak minuta pre kraja, stadion se umalo nije srušio od oduševljenja. Ceo grad je na ulici dočekao kraj i veliko slavlje. Prva titula u Bundesligi za Dortmund, nagrada za neverovatan trud i povratak uz neverovatne pehove.

"Nema boljeg osećaja, ovo je najlepši dan u mom životu", rekao je Meler koji je bio svetski prvak sa Nemačkom 1990. Te sezone u Bundesligi je dao 14 golova i imao 10 asistencija. Sledećeg leta će pokazati mišiće na "Vembliju" Englezima posle gola u polufinalu i sa Nemačkom osvojiti i evropsku titulu, a zatim i titulu u LŠ protiv bivšeg kluba Juventusa. Ali, ta titula prvaka Nemačke će mu ostati najdraža uspomena, jer tako nešto niko nije očekivao.

Na 25-godišnjicu titule i Otmar Hicfild je rekao da mu je ta pobeda protiv Hamburgera draža nego trijumfi sa Dortmundom i Bajernom u Ligi šampiona, dva u četiri godine, 1997. i 2001.

On je, kako kaže tada i zaplakao jedini put nakon utakmice dirnut euforijom grada koji je čekao krunu, na Fridenplacu u centru grada na proslavi, pobedničkoj paradi bilo je, verovali ili ne, milion i po ljudi. Ni kada je Borusija pokorila Evropu, nije ih bilo toliko, mada su tada, kako sami kažu posle osvajanja evropske titule postali "teška kategorija" u evropskom fudbalu.

Početkom veka usledila su teška vremena, bili su i blizu bankrota, ali te stvari su ciklične u istoriji “Milionera. Sa Klopom su se vratile titule, izgubili su i finale Lige šampiona i mada im je Bajern pokupio najbolje tokom prošle decenije oni su i dalje tu. Sa sjajnom skautskom službom, primamljivi za talente i mlade igrače, odskočna daska za mnoge u gradu koji ima najviše navijača na stadionu u Evropi, najviše pretplatnika i gde je fudbal daleko najvažnija stvar na svetu.

Zbog toga Borusija može sve, čak i kad im ne ide, kao ove sezone, oni su sposobni da iznenade i stignu daleko, devedesete su dokaza za to, posebno mitska prva titula u Bundesligi.