Kaljari - Zlatne godine

 Pomalo nestvarno zvuči činjenica da Kaljari ima titulu prvaka, "Skudeto" sa kraja šezdesetih je oznaka zlatnog doba za Sardiniju i uspeha koji nikada neće biti ponovljen. Jednostavno, niti će ikada imati takav tim, niti uspeti da u nizu sezona zadrže najbolje igrače.

Ostrvlajni su se prvi put pojavili u Seriji A tek 1964. sa timom stvorenim od lokalnih igrača pojačanih sa legendarnim bombarderom Điđijem Rivom, kapitenom Martiradonom i Brazilcem Neneom koji se preselio na jug posle sezone u Juventusu. Sardinija je bila tih godina tvrđava na kojoj su padali i najjači timovi. Tih godina dve stvari su bile redovne, jedna da Kaljari ima baš jaku odbranu, a druga da je Riva gospodar strelac u Seriji A.

Već 1968. bilo je jasno da snovi o tituli nisu nerealni. Te godine su trčali sa Fiorentinom i Milanom i mada je "Viola" osvojila "Skudeto", Kaljari nije odustao. Doveli su Anđela Domenginija iz Intera, ovaj strašni vezista je bio karika koja nedostaje. On i Riva su završavali posao u ofanzivi, Kaljari je 1970. u ludoj žurci koja je trajala nedeljama proslavio istorijsku krunu. Odbrane je, verovali ili ne, primila samo 11 golova čitave sezone (niko nikada nije stigao taj rekord, ne na Apeninima, već u ligama "petice". Kao nagrada za aj strašni tim, golman Albertozi, capocannoniere Serije A Riva, Niolai, Bonisenja, Ćera, pomenuti Domengini su završili u reprezentaciji i kao vicešampioni sveta.

Riva je odbio da ode u Juventus, sanjali su o dominaciji, ali iako su i narednih godina bili konkurentni, recimo 1972. u finišu bi se redovno raspadali i gubili bodove protiv slabijih timova. To je nekako ostala karakteristika tog tima, obično bi na ostrvu Juve, Milan i Inter položili oružje, ali nekako nije bilo konstantnosti. Ispali su 1976. i to je bio kraj velike generacije. Iako je i osamdesetih bilo uzleta, klub je dotaknuo dno 1987. ispadanje u Seriju C. Ranijeri ih je za dve godine vratio među najbolje (on je i prošle godine, mislilo se tada u poslednjem poslu pre penzije, otišao ostavivši klub u ligi, a takođe ih je vratio iz Serije B). Vole Rimljane, ne samo Ranijerija. Pokojni Karleto Macone je sa klubom napravio najveći evropski uspeh. Kaljari je igrao polufinale kupa UEFA 1993. izbacivši Juventus u top osam fazi, pre nego što su ispali od Intera. Bila je to odlična ekipa sa FrančesOvkolijem, Luisom Oliverom (lik koji je kasnije igrajući za Fiorentinu ujeo Dejana Savićevića za nogu), Deli Valdesom kao Italijanima, Pušeduom, Firikanom, Pankarom, Morijerom. Recept je bio oproban, "tvrđava Sant'Elija" i treća najbolja odbrana među majstorija odbrane u Seriji A.

Ovaj vek nije uspešan tako, Masimo Ćelino, "ludi predsednik" je ulagao, ali nedovoljno za miran san, stalno su negde bili između Serije A i Serije B. Sve do povratka lokalnog momka, sina siromašnog sardinijskog ribara, izvesnog Đanfranka Zole nije bilo rezultata. Omaleni majstor je 2004. zajedno sa Hondurašaninom Suazo doneo Seriju A, stabilizovao ih 2005. i otišao u penziju.

Poslednjih 20 godina Kaljari je prosečan. Pamte se deveto mesto pre 15-tak sezona, godina koja je bila odskočna daska za Maksa Alegrija. Držali su se do 2015. kada su ispali posle decenije u Seriju B (nije pomogao ni Zeman, a ni Zola na klupi) ali su se odmah vratili. I nekako preživljavaju iznad crte. Kako rekosmo, kada je klub ispao 2022. predsednik Đulini koji vodi klub u ime Fluorsid Grupe proizvođača medicinske opreme (kupili su sve deonice od Ćelina) je angažovao Ranijerija, nakon smene Liveranija pretprošle godine. Nekako su se domogli plej-ofa, za golove je bio zaslužen reprezentativac Perua (mama je iz ove zemlje), ovaj napadač kao i naš golman Boris Radunović su bili najstandardniji. Kaljari je preživeo prošle sezone, iako se desetak kola pre kraja bli u zoni ispadanja.

I sada je samo jedan cilj, da se preživi i druga godina u Seriji A.

Kup je bonus, mada je pitanje kolike su im ambicije sredinom nedelje. Naime, Sardi su u kupu bili drugi 1969. sa pomenutom zlatnom generacijom. Tada se igrala finalna grupa, Bonisenja je srušio Juventus, u Torinu je bilo 1:1, ali je tim sa ostrva na kraju završio iza Rome.

Krajem veka eto i to da zabeležimo, Sardi su stigli do finala, izgubili kod kuće od Intera, pobedili na "Meaci" ali nije bilo dovoljno. Te godine su ispali iz lige, tih godina je igrao urugvajski majstor pokojni Fabijan O'Nil, prodali su ga Juventusu da zameni Zidana, ali je previše voleo život. Pre par godina nas je zatekla vest da je preminuo posle hronične bolesti jetre.

Juventus je svakako favorit, pet kupa za "Staru Damu" u devet godina, brane trofej.

Kaljari je zanimljivo ove sezone ostao neporažen protiv Juventusa u Torinu, Rumun Marin je sa penala razočarao puni "Alijanc". Pre toga u 11 mečeva na novom stadionu "Zebri" imaju dva remija. Ostali su neporaženi 2013. dve godine kasnije, i nikada više do ove sezone. Ima neko pravilo da kada izvuku živu glavu obično je 1:1, tri pomenuta remija su završila baš tim rezultatom, a i Rivina generacija je imala običaj da uzme bod, baš posle tog rezultata.

Poslednji put su timovi igrali u kupu 2012. godine, Sebastijan Đovinko je doneo prolaz Juventusu jedinim golom na meču.

Sardi bi možda voleli da se ponovi istorijska pobeda sa "Dele Alpija" iz kupa, ali Kupa UEFA 1994. kada su u pomenutom četvrtfinalu slavili protiv Juventusa sa 2:1.

O ostalim mečevima donjeg kostura četvrtfinala na nekim drugim stranicama u ovom magazinu.

Ponudu za sve utakmice italijanskog kupa pogledajte OVDE!