Kejn - Kao da svi rekordi nisu bili dovoljni

Dugo je vremena trebalo Hariju Kejnu da prelomi i da iz ušuškanog života u rodnom Londonu pređe u kulturološki potpuno drugačiju Bavarsku. Osim finansijskog i profesionalnog motiva razlog zašto se Kejn odlučio za Bajern Minhen bio je i taj što nije želeo da pojača nekog od Totenhemovih velikih rivala.

Svestan je bio fudbaler, kojem su rekordi drugo ime, da se isuviše dokazao u Engleskoj i da je potpuno sazreo da raskošnu golgetersku moć demonstrira i u ostatku kontinenta.

Već u debitantskoj sezoni za Bajern Minhen pokazao je od čega je sazdan, ali sudbina je ponovo umešala prste pa će se golgeter irskih korena vratiti u britansku prestonicu svega osam meseci pošto je profesionalni put nastavio u Nemačkoj.

Uvek prevrtljive kuglice u Nionu namestile su da se u četvrtfinalu Lige šampiona Kejnov Bajern sastane protiv Arsenala, pa će Hari imati priliku da se vrati na stadion gde je gradio ime prvog strelca Derbija Severnog Londona.

Sa impozantnih 14 golova na 16 mečeva protiv Arsenala, Kejn je nadmašio dostignuća Tijeri Anrija i Emanuela Adebajora, koji su do pojave engleskog golgetera bili najefikasniji u sudarima dva londonska kluba.

Kao da su golovi koje je sa lakoćom postizao protiv najvećeg rivala u Engleskoj bili nedovoljni da speru poniženje koje je još kao bucmasti dečak doživeo u Arsenalu. Ni to što je u međuvremenu postao fudbaler sa najviše postignutih golova „Ganersima“, ispred vedeta kao što su Vejn Runi, Roberto Firmino i Mohamed Salah, očigledno nije bilo dovoljno da jednom za svagda stavi tačku na Kejnove obračune sa Arsenalom.

Mora da je sramota koju je kao osmogodišnjak doživeo u mlađim kategorijama Arsenala bila velika kad mu je sudbina ukazala priliku da im se još jednom osveti.

A koji bi roditelj iz Voltamstoua, gradića severno od Londona, odoleo da ne pošalje dete u mlađe kategorije Arsenala. Kluba čiji je prvi tim gradio imperiju početkom 2000-ih na čelu sa Profesorom Vengerom. Ma neka je Totenhem bliži kada se krene iz pravca Čingforda, Arsenal je bio predodređen da brusi talenat dečaka kojeg je deda sa majčine strane od najranijeg detinjstva zarazio fudbalom.

Surovost života mladi Hari osetio je već u prvoj godini u Arsenalu kada mu je tadašnji trener Liam Brejdi, bez osećaja za dečiju osetljivost, rekao da je suviše debeo i da nije dovoljno spreman za dalji život u ovom londonskom klubu.

Ni u Totenhemu nisu bili oduševljeni njime, iako se kleo u idola Tedija Šeringema i porodičnu ljubav prema klubu sa nekadašnjeg „Vajt Hart Lejna“. Upornost na putu do fudbalskih visina morao je da gradi zaobilaznom trasom. Votford mu je pružio ruku spasa, a baš u dresu „Stršljenova“ protiv Totenhema ostaviće snažan utisak na „Pevce“ zbog kojeg će ga vratiti u svoje jato.

Videlo se i tada da je pred Kejnom ogroman put da od manjka talenta i viška želje, praćen marljivim radom, postane makar prosečan fudbaler. Ovo što vidimo danas nadišlo je i očekivanja i njegovih najbližih, a postepeni put kojim se peo ka fudbalskoj orbiti ravan je i promenama pozicija koje je igrao. Od srčanog veziste postao je golgeter sa instinktom predatora pred protivničkim golom.

Ni put u profesionalnim vodama nije mu bio lak. Čak četiri pozajmice i prelom metatarzalne kosti pretili su da u startu saseku njegovu karijeru, ali je sve došlo na napletu tog 7. februara 2015. godine.

Bio je to prvi Derbi Severnog Londona u kojem je Kejn našao mesto u startnih 11, svega pet dana pošto će potpisati višegodišnji ugovor sa Totenhemom. Na ukazano poverenje koje je dobio u londonskom klubu, Kejn se odužio sa dva gola u pobedi nad Arsenalom 2:1.

Ispostavilo se da je to bio samo početak jedne od najlepših fudbalskih bajki na Ostrvu, a i u naredna četiri londonska derbija Kejn će postizati po gol na mečevima u kojima njegov tim nije gubio.

U nostalgičnom sećanju Kejnu će ostati derbi s kraja aprila 2017. godine kada je sa Dele Alijem tresao mrežu Arsenala u pobedi od 2:0, poslednjoj u Derbiju Severnog Londona na nekadašanjem „Vajt Hart Lejnu“.

Usledio je meč pauze pa nova četiri gola u nizu, a sećanje na debitantsku pobedu protiv Arsenala probudio mu je meč u sezoni 2021/22 kada je ponovo bio strelac dva pogotka u ubedljivom trijumfu od 3:0.

Poslednju sezonu u Totenhemu ovaj fudbaler ipak neće pamtiti po lepom kada je reč o sudarima protiv Arsenala pošto je u dva ligaška poraza postigao samo jedan utešan gol pred Artetinom mašinerijom.

U sudarima protiv „Tobdžija“ najbolji engleski golgeter pamtiće i gol u pobedi na gostovanju 2:0 u četvrtfinalu Liga kupa. Bilo je to u sezoni kada je Totenhem igrao istorijsko finale Lige šampiona 2019. godine.

Bajka bi doista bila još kompletnija da je Arsenal klub kojem je Kejn postigao najviše golova, ali je taj negativni rekord pripao Lesteru koji se našao ispred Evertona u ovom segmentu. Klub sa „Emirejtsa“ pozicioniran je na visokom trećem mestu.

Kejn će ovog utorka od 21 sat ponovo igrati na stadionu na kojem je kao fudbaler Totenhema šest puta postizao golove, a eventualni pogodak u severnom Londonu biće prvi koji je dao Arsenalu u dresu nekog inostranog kluba.

Sjajni napadač je minulog vikenda nastavio golgetersku seriju pogotkom na gostovanju Hajdenhajmu, ali je Bajern posle vođstva na poluvremenu 2:0 totalno pao u nastavku i na kraju je poražen 3:2 čime je došao na kolo od predaje titule Bajer Leverkuzenu.

Kejn neće biti jedini koji će povratkom u London evocirati uspomene na premijerligaške dane. Njegov klupski i reprezentativni saigrač Erik Dajer takođe je dugo vodio bitke protiv Arsenala, samo je za razliku od Kejna ovaj defanzivac uglavom fokus usmeravao ka tome da osujeti protivničke napadače.

Blistavo sećanje na Arsenal ima i izuzetni krilni fudbaler Leroj Sane, strelac tri gola za Mančester siti u pet ligaških utakmica protiv londonskog kluba. Nemački fudbaler pamti i ubedljivi trijumf Sitija nad Arsenalom 3:0 u finalu Liga kupa 2018. godine, ali i jedini poraz od „Tobdžija“ sezonu ranije u polufinalu FA kupa.

Bitke protiv Arsenala, istina u mlađim kategorijama, vodio je i talentovani Džamal Musijala, a predstojeći prvi meč četvrtfinalne runde biće prilika da se i Tomas Tuhel vrati u London.

Odlazeći trener Bajerna je vodeći Čelsi u sezoni 2020/21 doneo londonskom klubu trofej Lige šampiona, a jedini meč protiv Arsenala na gostujućem terenu rešio je u svoju korist. Bilo je to krajem avgusta 2021. godine kada su Romelu Lukaku i Ris Džejms doneli trijumf „Plavcima“ 2:0, koji se ispostavio kao jedini od tri utakmice koliko je vodio protiv Arsenala kao menadžer Čelsija.

Predstojeći duel između Arsenala i Bajerna na stadionu „Emirejts“ u Londonu biće prvi još od kasne zime 2016/17 kada je nemački velikan u oba meča demolirao engleski klub u osmini finala Lige šampiona.

Ukupnim rezultatom 10:2 u oba meča, tim Karla Anćelotija je pokazao klasu u odnosu na nedorasli sastav Vengerovih izabranika, a Arsenal je poslednji trijumf nad Bajernom ostvario još oktobra 2015. godine. Strašan ofanzivni tandem Olivije Žiru i Mesut Ozil bili su strelci u pobedi od 2:0 u meču grupne faze Lige šampiona.

Arsenal mnogo raspoloženije dočekuje ovaj meč pošto je u subotu popodne zabeležio ubedljiv trijumf na gostovanju Brajtonu 3:0, ostavši na bod viška u odnosu na Mančester siti.

Poslednji primeri pokazuju da Bajern osvaja „ušati trofej“ samo u izuzetno dominantnim sezonama (2013. i 2020). Videćemo da li je došlo vreme da ove godine učiti zaokret i na tom polju i trofej Lige šampiona načini još dragocenijim?