KPR – „Policajci“ kojih se niko ne boji...

Kada se pomene Toni Fernandez, komentari su različiti, od toga da je uplovio u posao koji nije znao, do toga da mu je KPR bio utešna nagrada. Naravno, svi se sećamo „Policajaca“ iz onih mitskih duela sa Partizanom, Radi se o klubu koji je osvojio Liga kup 1967. imaju jedno finale FA kupa iz 1982. a jednom su bili vicešampioni stare divizije jedan (elitnog ranga) sredinom sedamdesetih,

U vreme nove PL, Rendžersi su u prvoj polovini decenije ulazili u ligu, ali se nisu dugo zadržavali. Nekada su ih kontrolisali Italijani, tačnije poznati vlasnik Formula 1 tima, Flavio Brijatore, a onda je u klub ušao malezijski biznismen, prvi čovek avio kompanije Air Azija, Toni Fernandez.

On je želeo da kupi Vest Hem za koji navija, ali nije uspeo da pobedi kraljeve erotskih časopisa i pornografije (pisali smo o njima) Salivena i Golda, pa je stigao u Kvins Park Rendžerse.

On je kupio dve trećine deonica kluba koji je uspeo na opšte iznenađenje da se domogne PL. Brijatore mu je prodao većinu deonica, Italijan je ostao manjinski vlasnik, kao i kralj čelika Lakšmi Mital, pa je KPR imao trio iz snova, prebogate ljude na čelu kluba.

I oni nisu žalili da ulože.

Ali, uprkos ogromnom novcu završilo se u suzama. Posle trijumfa u plej ofu 2013. Rendžersi su ispali kao iz voza.

Šta se desilo?

Prvo kupovali su redom, islužena, velika imena, malo ko se seća ali čak je i Bosingva pre pet godina zaigrao za klub. Fernandesova vladavina je bila katastrofa, on se pravda da za razliku od Air Azije gde svaki zaposleni zna šta radi, fudbal nije biznis, ovde je strast najvažnija. U dve godine on je izbegao jedno ispadanje, doveo tri menadžera, na kraju i davao pozajmice kada je shvatio da ni njegovi džepovi nisu toliko duboki da baca novac.

Koga je sve doveo?

Bartona, Traorea, Rajta Filipsa, Sisea, Bobija Zamoru, Park Ji Sunga, čak i slavnog folaman Intera Žulija Cezara, Granera, Mbiu, Loika Remija, Dženasa...

Hjuz i specijalista za opstanak Vornok se nisu zadržali, a nagovestili su da uspeh nije bio u prvom planu na terenu, KPR je trebalo da posluži kao reklama za kompaniju.

Nekada je bilo lepo biti navijač „Policajaca“ uvek su igrali atraktivan fudbal, nisu trošili novac, imali su mali budžet, a onda se dolaskom Fernandesa sve pretvorilo u trošenje. Kada su se 2013. kao prvi iz Čempionšipa vratili u elitu, mnogi su bili srećni. Ali, sve se posle toga promenilo, počeli su da ih posmatraju kao Čelsi, igračku milionera i to za razliku od Romana, milionera bez vizije.

Ni Rednap ništa nije promenio, on je imao problem i sa zdravljem, a prihvatio je zbog novca i želje da se vrati u igru.

Četvorogodišnji plan nije radio jer nije se stiglo do toga da klub oformi respektabilan tim za sredinu tabele, upravo jer je davanje ludih plata potrošenim igračima vezalo ruke kada su ispali u Čempionšip poslednji put. Problem je što padobran nisu mogli da iskoriste za formiranje novog tima, neke zvezde nisu uspeli da pošalju na pozajmicu, pa je jasno da je njihovo dovođenje bilo medveđa usluga budućnosti kluba. Zanimljivo da je te godine, kada su ispadali iz lige, „Policajci“ više davali za plate nego Dortmund i Atletiko Madrid.

Zbog toga posle ispadanja na „Loftus Roudu“ nisu bili ni blizu, jer klub nije završio iznad 12. mesta a pretprošle godine bili su blizu toga da ispadnu u treću ligu, prvi put od 2002. godine.

Ove godine slična priča, opet su u donjem domu, na 19. mestu i jasno da ih čeka nova strepnja...