Lacio - Slatke devedesete

Pisali smo mnogo puta o rimskom derbiju, kroz prizmu navijača, velikih mečeva, heroja i tragičara. Neosporno je da je Roma imala više uspeha, mada se to ne ogleda u trofejima. Ali, derbi Rima nema veze sa "srebrninom", on je posebna kategorija, navijači vole da kažu da trijumf u gradu ne bi menjali za prva mesta.

Doduše, nama to pomalo zvuči kao "kiselo grožđe" jer ne postoji šansa da timovi juga budu kompetitivni neko duže vreme protiv velikih klubova severa. Zato je i Musolini još dvadesetih predlagao da se Roma i Lacio ujedine, na sreću, politički jaki general Vakaro, prvi čovek Lacija i tadašnje fudbalske federacije je to sprečio.

Svaki tim je imao svoje periode dominacije, Lacio je osvojio više trofeja u ovom veku, ali to su kupovi i superkupovi. Ipak, dok je Roma krajem pedesetih uspela da poveže pet pobeda u nizu, za Lacio je takva serija usledila u nama bližim i mnogo poznatijim devedesetim.

Rešili smo da se malo prisetimo tog vremena kada su L'Akvile bile jedna od najboljih ekipa u Evropi. Iz ove perspektive to se nikada, makar u narednih par decenija neće deseti.

Serđo Kranjoti i njegov "Ćirio" tada jedna od vodećih kompanija za proizvodnju hrane u Evropi su kupili Lacio 1992. godine. I ranije je kompanija bila u Seriji A, osamdesetih su sponzorisali Napoli, ali su sada ostvarili većinsko vlasništo, otkupljeno od biznismena Đan-Marka Kalerija koji je nekada bio igrač Lacija, mada je karijeru proveo po pozajmicama. 

Klub je bio u to vreme u prvoj polovini devedesetih u sredini tabele u najjačoj ligi na svetu. Imali su prosečan sastav, osamdesetih su bile teške za "L'Akvile" drugi deo te decenije su proveli u Seriji B, a za desetak godina su Romu pobedili slovima jednom. Početak nove decenije obeležila je serija remija u rimskom derbiju, ali je Roma imala bolji tim, igrala finale kupa UEFA, kao i obično se oslanjajući na brazilski šarm koji je uspostavio Roberto Falkao, jedan od najvoljenijih stranaca u istoriji kluba.

Dok je Roma galija Latinoamerikance, Lacio se odlučivao za Evropljane, Nemce Ridlea i Dola (mada je tih godina igrao i Urugvajac, Ruben Sosa). Jasno da su Kranjoti i "Ćirio" doneli veliki novac i iste takve ambicije. U prvom prelaznom roku pod novim vlasnicima stigli su neverovatni Pol Gaskojn, bombarder Fođe Bepe Sinjori, nekoiko odličnih Italijana, ali i Aron Vinter. To je bio prvi transfer tada još anonimnog Mina Rajole. Vinter je upisan u istoriji kao prvi tamnoputi igrač Lacija, a jasno da se suočio sa zvižducima i vređanjem rasističke severne tribine, mada nisu istinite priče da mu je ceo stadion zviždao.

Zadržan je legendarni Dino Zof na klupi, prve pune Kranjotijeve godine su bili peti, a onda je uložen dodatni novac. Stiže nekoliko kvalitetnih Italijana, Kasiragi pre svih, a onda tokom zime i Alen Bokšić kako bi pojačao napad. Taj Lacio je bio već ozbiljna ekipa, završili su kao četvrti, iza neprikosnovenog Milana, Lipijevog novog Juventusa i Sampdorije koja je bila finalista Lige šampiona. Te sezone konačno pobeđuju Romu, prvi put nakon šest godina. Sinjori je te sezone dao 23 gola, ali da tim nije još zreo za velika dela pokazala je eliminacija od Boavište u kupu UEFA.

Ali ekipa igra sve bolje, limitirani broj stranaca ih je naterao da dovode zvezde manjih klubova, Venturina. Rambaudija, Adanija koji je bio promašaj, uz solidan nukleus klub pravi najbolji plasman od titule sedamdesetih. Lacio završava sezonu kao drugi iza novog šampiona Juventusa. I dok se "Stara Dama" posle desetak godina vratila na tron, Lacio je te godine pobedio Romu kao gost (izgubili su u prvom delu kao domaćin) i najavio najsjajnije dane.

Od pomenutog poraza iz jeseni 1994. do sledeće pobede Rome prošlo je pet godina. U tom periodu u rimskom derbiju je postojao samo jedan tim. Recimo da je Lacio do drugog mesta predvodio Zdenjek Zeman, jasno, dali su 69 golova daleko najviše u ligi, ali i odbrana je primila tek dva gola više od Juventusa. Čeh i dan-danas tvrdi da je Laciju oteta titula jer su igrači "Bjankonera" bili dopingovani.

Sledeće sezone je ponovo Lacio imao najbolji napad u ligi, ali su bili treći i ponovo je izostala Liga šampiona. To za Kranjotija nije bilo dovoljno dobro. Dolazi do zanimljivog razvoja situacije na klupama, Zeman sledeće godine biva smenjen (Zof je završio sezonu kao četvrti). Čeh odlazi narednog leta u Romu, a Kranjoti dovodi bivšeg trenera "Vučice" Svena Eriksona.

Kako je gazda posmatrao fudbal posvedočio je nedavno preminuli švedski trener u svojoj biografiji kada je pričao o kupovini Vijerija od Atletika.

"Otišli smo u Madrid, oni su tražili 45 miliona maraka, Kranjoti je žurio, nije mu se pregovaralo, platio je odmah 50, kako bi se što pre vratio u Italiju", otkrio je Eriksen. To je bio svetski rekord u to vreme.

Ali da se vratimo leto ranije kada je Šveđanin tek stigao na klupu.

Dovedeni su Manćini, Jugović, Bokšić koji je bio u Juventusu, Almeida iz Sevilje. Prodat je Bepe Sinjori koji se nije uklopio u koncepciju novog menadžer, za razliku od 1995. kada su navijači rušilačkim demonstracijama sprečili njegovu prodaju Parmi, sada je otišao gotovo tiho u Sampdoriju.

Eriksen je bio u toj debitantskoj sezoni blizu otkaza. Klub je završio kao sedmi, najgori plasman u Kranjotijevoj eri, trener se spasao osvajanjem kupa. Takođe, igrali su prvi put u finalu nekog evropskog takmičenja, Inter sa Ronaldom je bio prejak u finalu Kupa UEFA.

Ali, to je samo raspalilo ambiciju Kranjotija. Ruši svetski rekord za Vijerija, dovodi Salasa, De la Penju i Kouta iz Barse, Sinišu Mihajlovića i Stankovića, stigao je od pre neki dan trener Intera Konseisao, uz Nedveda, Nestu i ostale to je bio tim spreman da napadne "Skudeto".

Lacio je imao najbolji tim u Italiji te sezone, ali im titulu "krade" Milan koji niko sa Zakeronijem nije očekivao na vrhu. "Rosoneri" su dobili trku za bod, ali Lacio osvaja prvi i jedini trofej u Evropi, KPK. Te godine gledali smo ih u Beogradu, Partizan je ostao neporažen u Rimu, Lacio je slavio na JNA sa 3:2. Rivali na tom putu do trofeja bili su Lozana, Panionis, Lokomotiva Moskva i Kuperova Majorka u Birmingemu. Ipak, ostao je žal za titulom koja je prokockana u finišu porazom od Juventusa kod kuće, Rome u derbiju i remijem u Firenci u pretposlednjem kolu.

Vijeri je preprodat Interu, ali je novac uložen u Verona, Sensinija dvojac Parme i Dijega Simeonea. Na zimu je stiglo "Belo pero" Fabricio Ravaneli iz Marseja, Lacio u onom čuvenom poslednjem kolu kada je Juve sa Anćelotijem izgubio posle potopa u Peruđi konačmo osvaja titulu. Sedam godina ulaganja isplatile su se u jednom popodnevu. Te godine je protiv Junajteda osvojen i Superkup Evrope, a u svom prvom učešću u evropskoj eliti stigli su do četvrtfinala. Eto zanimljivosti, luda Maestrelijeva družina iz sedamdesetih nije igrala u KEŠ naredne godine jer su bili kažnjeni zbog tuče sa Ipsvičom i divljačkog ponašanja u Kupu UEFA.

To je za mnoge bio signal da pomisle da kreće vreme Lacija. Ponovo za ogroman novac dovode pojačanje, Krespa iz Parme, pa Fiorea, "Vašku" Lopeza, Poborskog, Dina Bađa, Perucija, Đanikedu.

Ali, Lacio neće ni primirisati tituli. Roma je sa Kapelom sledeće godine bila prva, Kranjoti je smenio Eriksena već početkom januara nakon poraza kod kuće od Napolija, sezonu je završio Zof koji je bio ranije i treneri, ali i predsednik kluba, ali je sa te pozicije otišao kada je dobio mesto selektora. Ni, on neće potrajati, veliki promašaj Leta je bio Gaiska Mendijeta, stigli su Stam i Kovačević, ali je klub prodao Nedveda i Salasa Juventusu, Verona Junajtedu. Već tada je bilo jasno da se ambicije smanjuju, finansije su bile sve gore. Morali su da prodaju Krespa i Nestu, već u januaru 2003. posle propasti Ćirija, Kranjoti nakon decenije odlazi sa čela. Smanjeni su troškovi, na neki način Lotitova era počinje osvajanjem Kupa Italije 2004. godine, još su bili konkurentni, ali nikada više tako dobri.

Ostaće za eto tu deceniju vladavine "Ćirija" titula, KPK i dva kupa Italije, par Superkupova na Apeninima i Evropi. Sve to Lacio računa u onih 15 trofeja koliko ima i Roma.
Lotito dvadeset godina vedri i oblači, meša se u posao trenerima, direktorima, svađa se sa igračima, sa navijačima rat traje više od decenije. Ali, on je sa manjim ulaganjima makar kada su trofeji u pitanju u 15 poslednjih godina osvojio ne samo više trofeja od Rome, već i Milana. Stalno to ističe.
Prodaje najbolje za novac koji niko ne očekuje, ali pronalazi dobre zamene. Sa njim je nemoguće pregovarati, to Marota dobro zna iz vremena kada je još bio u Juventusu. U svakom slučaju za Lotitove vladavine od odlaska Manćinija u Inter 2024. promenilo se 11 trenera, jedino se Edi Reja vraćao. Ali Simone Inzagi i Pioli su osvajali titule posle Lacija sa Interom i Milanom. Bijelsa je otišao posle par meseci, Petković nakon osovjenog kupa, Sari je sve tri godine bio u ratu oko ovlašćenja. Jer, Lotito smatra da on najbolje ume da proceni igrača. Albanac Tare je bio sportski direktor, ali se pitao samo predsednik.

A opet setimo se da je iskopao Pandeva (koji je Lotita dobio na sudu), Kolarova, Zaratea, Musleru, Kandrevu, Lulića, Bilju, De Fraja, u novije vreme Sergeja, Luisa Alberta, Felipea Andersona, niz Italijana, ne samo Imobilea. Svi oni su uneli ogroman novac.

Lacio je bolji od Rome ove sezone, ali se "Vučica" digla nakon dolaska Ranijerija. To naravno ne znači da će napraviti neki bolji rezultat jer su previše zaostali za vodećim ekipama.

No, remi protiv Milana je podstrek, mogli su i da pobede. Lacio je leto doveo uz dosta skepse javnosti Roberta Baronija, za sada su iznad očekivanja, pobeđuju slabije timove, doduše slavili su i protiv Napolija.

Ako pogledate ovu deceniju, Lacio vodi sa 5:2 u pobedama, Sari je imao uspeha protiv Murinja prethodnih sezona. "Orlovi" su prošle godine dobii u kupu, ali je De Rosi, sada već davna prošlost Rome dobio prolećni derbi sa 2:0, prvi trijumf "Vučice" posle ve godine i jedini od maja 2021. Ako pogledate ovaj vek, tačnije 20 Lotitovih godina timovi su uglavnom izjednačeni, ali je najvažniji meč u ovom veku dobio Lacio. Rešio ga je levicom Lulić pre više od deset godina u jedinom finalu kupa koje su rimski klubovi odigrali.

Teško je kladiti se na konačan ishod, nama je x prvi znak, pretpostavljamo da neće biti mnogo golova u prvom poluvremenu.

Ovo je krnje kolo, Inter, Atalanta, Milan i Juve su u Rijadu, od ostalih mečeva, Empoli bi mogao da donese nešto iz Venecije iako je u seriji tri poraza, zanimljivo će biti u Firenci gde gostuje Napoli. Leće igra za važne bodove protiv Đenove, Monca od skoro ima novog trenera Boketija, Kajari nije naivna ekipa. Verona i Udineze igraju potpuno otvoren meč, Torino dočekuje Parmu, neke mečeve ćemo obraditi u posebnim rubrikama.