"Lavovska rika" jača nego obično?

Svakako da je pogled na tabelu portugalskog prvenstva na kraju 2020. Izgledao neprirodno. Jer, prvi put posle gotovo 20 godina, „Lavovi“ iz Lisabona su bili prvi na tabeli.

Sporting je iznenadio sve, pogotovo sebe, niko im nije davao ni promil šanse posle prodaje Bruna Fernandeša, svih finansijskih i drugih nedaća koje su ih pratile da uopšte pomisle na borbu za vrh. Čak, tokom jeseni, tačnije pred start šampionata, mnogi su ih videli izvan top četiri, što se nije dogodilo od 2013. kada su bili sedmi. Uglavnom u ovom veku, posle osvajanja poslednje titule o kojoj smo pisali, one 2002. godine, za njih je bilo rezervisano treće, ili ponekad drugo mesto. Kada Braga ima dobar tim, onda su i četvrti kao prošle sezone.

I zbog toga sve deluje nestvarno.

Šta se promenilo?

Mnogi zasluge pripisuju Rubenu Amorimu koji je dočekan sa podozrenjem, na kraju igrao je za Benfiku. Kada se kaže da je treći najskuplji trener u istoriji misli se na sumu koju su zeleno-beli morali da isplate Bragi kako bi ga iz Minja preselili na mitski „Alvalade“.

I nije ponudio ništa osim znoja.

„Mogu jedino da vam obećam da ćemo dati sve od sebe“, kratko je rekao zapanjenim novinarima. Ne baš ohrabrujuće od čoveka za čiju je slobodu izbrojano, za Portugal, velikih 10 miliona evra.

Samo kada je došao, uspeo je prvo da zategne ekipu, mnogi ga porede sa Antonio Konteom, ovo je najbolji start Sportinga od vremena kada je Žorž Žesus stigao iz Benfike i najavio titulu, i nije uspeo da je uzme pre pet godina.

Sporting ima devet bodova više nego u isto vreme prošle godine. Ispali su iz Evrope od LASK Linca, 4:1, ali su bili desetkovani koronom. Ovo je dobra vest jer sad mogu da se koncentrišu isključivo na prvenstvo.

Amorim je poznat kao napadački usmeren trener, što je za Portugal uglavnom put u propast. Jer, za velike klubove mečevi, pogotovo na strani rešavaju se jednim golom, ova liga je među najneefikasnijima u Evropi, svi igraju tvrdo, teško je otvoriti male klubove na malim, „grbavim“ terenima.

Ali, Amorim je nešto drugo.

Do kraja godine je njegov tim dao 26 golova, primio osam, mada se on mnogo ne obazire na odbranu, jer cilj je dati najmanje dva gola po meču, to garantuje da nećete izgubiti, u najgorem slučaju.

Amorim je insistirao na tome da se dovedu igrači željni afirmacije, plus oni koji su već pobeđivali. Pa, kada pogledate tim, Sporting ima dubinu, ne u velikim zvezdama, ali su sposobni da drže visok ritam, jer ono što Amorim u 3-4-2-1 formaciji traži je agresivnost i posed.

Zbog toga su stigli Nuno Santos, Tabata. Pedro Gonkalveš, svi oni su bili dobri u manjim klubovima. Ali, Sporting je kupio i golmana Adana, Fedala, Antunješa, vratio Žoao Marija, svi oni su bili u većim klubovima nego što je Sporting. I tu dolazimo do suštine, na taj iskusni tim, pridodao je klince iz verovatno najbolje fudbalske škole na svetu. Žoelson, Tijago, Kvarežma (nije Rikardov rođak, ali je u daljem srodstvu sa legendarnim Brazilcem Zikom), Inasio, Braganka, Nunjo Mendeš su deca iz škole koja je iznedrila Ronalda i stvorio moćan tim.

Jer, kod Amorima igraju momci poput Pora koji nikada na pozajmicama iz Sitija u Španiji nije delovao ovako zrelo kao u Sportingu. Kada kažete „Pote“ ne znači ništa, ali Mendešov pulen, Pedro Gonkalveš igra u veznom redu, već je dao 10 golova, našli su novog Bruna Fernadeša. Pa saberite sve, Sporting je izgleda dobio na lutriji, mada je kraj sezone daleko...