Legenda o kapitenu

Njegov kraj Rima, takozvane Borgate koje su fašisti izgradili za sirotinju tridesetih ovekovečene su u Pazolinijevim filmovima. Rim je doživeo sedam velikih migracija u dvadesetom veku, jasno je da su takozvani socijalni stanovi na prašnjavim periferijama grada u koji vode svi putevi. U tom jadu koji je srušen tek sedamdesetih i osamdesetih rođen je pretposlednji princ Rima. Posle njega je stigao Toti, ali je Agostino Di Bartolomei već bio mrtav kada je postalo jasno da je dobio naslednika.

Od 14. je bio u Romi, kapiten generacije koja je osvojila drugi skudeto, Totijev je treći, pa svaki princ ima italijansku trobojku. "Ago" kako su ga zvali je debitovao još 1973. tamo negde u vreme dok je Roma gledala u leđa Maestrelijevom "ludom" Laciju predvođenim Kinaljom. Ta je "banda" kako su ih zvali osvojila titulu, baš u trenucima kada se Di Bartolomei pojavio u prvoj ekipi Rome. Već na samo startu karijere se povredio, legenda kaže da je bilo toliko strašno  da nije spavao osam noći. Kada se oporavio, nisu mu verovali, ekspedovan je da kako su govorili "ojača kosti" ili propadne u drugoligaškoj Vićenci. Izborio se, kao i Bruno Konti u Đenovi, pa su položeni temelji za pobednički slavoluk u Rimu. Novac Dina Viole, predsednika kluba, inženjera iz Toskane koji je uspeo u glavnom gradu je doveo Falkaoa, već prve sezone, nakon što je Serija A posle 14 godina otvorila kapije svog fudbala za strance.

Di Bartolomei ispred odbrane i Falkao iza napadača, takvu dvojicu arhitekata na terenu nije imao niko. "Ago" je postao kapiten, a kada je 1982. u Rim stigao na klupu legendarni Milanov Šveđanin Nils Lidholm on je dao ključeve timu Di Bartolomeiju.

Za današnje standarde on je bio spor, ali je mislio brže od drugih. Bio je preteča Pirla, ali i jedan od poslednjih velikih "fantazista" Italije. Lopte su putovale kao navođene, bilo na Kontija na bok u napadu, bilo na glavu "bombardera" Pruca. Ta generacije je uzela titulu, možda i dve, da je sporni gol Turonea protiv Juventusa priznat.

Ago nikada nije trčao bez razloga i plana, fudbal je, kažu, delovao kao najlakša stvar na svetu kada ga je igrao. Ali, običaj je za Rimljane da stanu pred ciljem. Onaj ultimativni 30. maja 1984. godine nije ispunjen, Roma je pala na penale u finalu KEŠ protiv Liverpula i to na svom "Olimpiku". Brus Grobelar je "Špageti plesom" koji je ušao u istoriju zbunjivao fudbalere Rome, oni su delovali uplašeno, pa je posle penala "Vučica" izgubila daleko najvažniji meč u svojoj istoriji.

Ali, loše vesti za Di Bartolomeija su tek sledile. U grad je stigao novi Šveđanin, Sven Goran Eriksen, u njegovoj viziji za sporog majstora nije bilo mesta.

Kapiten je bio gorak, jasno je stavio do znanja da ne želi da ode, ali morao je u Milan koji je bio u fazi tranzicije, to je pre-Berluskonijeva era, poslednje mračne godine. Ago je kada se sve sabere odigrao više od 300 mečeva za Romu, postigao 66 golova. Za njega nikada nije bilo mesta u nacionalnom timu, i Enco Bearcot je smatrao da je prespor, svetski prvaci iz 1982. su bili ratnici, umetnici su ostali kod kuće.

Di Bartolomei nikada posle odlaska iz Rima nije bio isti. Na prvom gostovanju na "Olimpiku", potukao se sa Ćićom Gracijanijem i sporečkao sa Kontijem koji je dao nekoliko nekorektnih izjava u novinama. Ostala je i priča da nikada nije oprostio Falkau što je odbio da izvede penal protiv Liverpula, u pomenutom finalu. Te tužne noći je Di Bartolomei prvi šutirao i savladao Grobelara. Nakon dolaska Berluskonija i kada je Arigo Saki smenio Lidholma, to je značilo novi egzil za sjajnog vezistu. Još par godina potucanja po manjim klubovima i devedesete se povukao.

Roma ga nikada nije vratila nazad, kažu da je to velika mrlja kluba. Di Bartolomei se tražio u životu posle fudbala, otvorio je fudbalsku školu, nikakve druge nije imao, niti je znao bilo šta da radi.

Serija neuspešnih poslovnih poteza, korak od bankrota naterao ga je da oduzme sebi život. Pištoljem Smit&Veson pucao je sebi u srce. Ukućani su čuli pucanj, ali bilo je kasno.

Bio je 30. maj 1994. godine, decenija od poraza u finalu. U džepu je nađena oproštajna porukao iscepana u 32 komadića. Kada su je sastavili, Di Agostino je poručio da ne može više, da nije rođen za ovakav život, da nema više cilj. Završilo se na terasi njegove vile u Salernu. Međutim, sve je moglo da bude drugačije da je pronašao sebe u modernom fudbalu. Lidholm je posle tužne vesti izjavio da je Di Bartolomei pričao o problemima kada ih reši, njegova supruga Marisa je tvrdila da nije bio u depresiji bez obzira na probleme.

Na južnoj tribini "Olimpika" odrasli ljudi su plakali, razvijen je veliki transparent u kome su navijači Rome poručili da su reči presušile, sem jedne "Ago".