Levante – Boje Barse i titula koju stalno dodaju i oduzimaju!

Kada smo pisali o Valensiji, napomenuli smo da gradski rival Levante, nosi Barsinu broju dresova, mnogi kažu kako bi nervirali uspešniji klub, odnosno komšije. Samo, istina je da su oni najstariji u gradu, fudbalski pioniri. Nastali su 1909. godine, no i pre toga je postojao Kabanjal, lokalni klub koji je sada prošlost. Ni sam Levante nema čime da se podiči u ovom veku je uspon moćnog Roigovog Viljareala ih je stavio u potpunu senku. Viljareal je nekih 50-tak kilometara od Valensije, statusno pripadaju širem gradskom području, ali su ipak izmešteni van zidina grada.

Levante je počeo da igra kraj gradskih dokova, na mestu koje je bilo vlasništvo lokalnog trgovca parfemima koji su stizali na istočni Mediteran sa drugih kontinenata. Onda su se preselili na Kampo del Kamino Hondo koji je i dalje bio blizu luke, pa je radnička klasa grada, pre svih dokeri navijala za njih.

Ostala je ta netrpeljivost prema buržoaskoj Valensiji, mada, kako smo već pisali, vreme je izravnalo te klasne razlike među španskim klubovima.

Oni su boje Barselone prihvatili 1935. godine, a samo ime asocira na čitavu regiju, odnosno obalu, a manje na grad. To je jer oni smatraju da kada je ova luka bila najznačajnija ili jedna od najznačajnijih u Evropi, samo jedan tim mogao je da bude predstavnik, pogađate, oni sami.

Jer, do rata, Levante se nosi sa bogatijom Valensikoj, upravo su oni bili gosti 1919. kada su „Slepi miševi“ otvaralo svoj stadion Alhiros, domaćin je dobio prvi gradski derbi sa 1:0. Pa iako je Valensija i revanš u gostima dobila sa 5:0 ipak je tridesetih kako se fudbal razvijao Levante jedne godine stigao do finala kupa, izbacili su i Valensiju i svoj uzor Barselonu, pre nego što su izgubili od Sevilje.



Zamimljivo da su šezdesetih kada su porasli ponovo i dokopali se elite, u toj prvoj sezoni tukli dva puta Valensiju, izveštaji iz tog vremena govore da su dokovi goreli, a sledeće godine su pobedili Barselonu sa 5:1 i ispali iz lige. Do 2003. kada se u grad vratio Peđa Mijatović i potpisao za Levante, gotovo nisu imali zbog čega da se osećaju nadmoćno u odnosu na Valensiju, obično se navodi da nemaju nikakav trofej, ali se oni ne slažu.

Naime pošto je Valensija grad koji je najduže odolevao fašistima, republikanska vlast je formirala Mediteransku ligu tokom građanskog raza, kao i kup Slobodne Španije. To takmičenje je igrano 1937. godine, zamišljeno je kao liga koja će zatim biti odlučena plej-ofom u Barseloni i Valensiji. Igralo se 14 mečeva i Levante nije uspeo da se plasira za plej of, ulaznice su izborili Barsa, Đirona, Espanjol i Valensija. No, Barsa je morala na put u Meksiko i SAD, kako bi prikupljali novac za borbu protiv Franka pa ih je zamenio Levante. Oni su u finalu dobili Valensiju sa 1:0 na opšte iznenađenje.Ali, ta titula dok je na vlasti bio Franko, kasnije i narodnjaci nije priznavana, iako su i navijači Valensije tvrdili da bi Levanteu trebalo pripisati tu titulu. Federacija je konzervativna, nije pristajala, ali je socijalistička vlada pre 13 godina donela odluku da je ta liga bila slobodna, da je predstavljala otpor okupatoru i da španski savez mora da im prizna naslov prvaka. Dve godine kasnije posle većanja, liga je to odbila, a od toga Vikipedija strana Levantra je hakovana nebrojeni broj puta kako bi se brisala i dodavala titula.

Savez se brani time da nije prihvaćen zahtev Reala da oni učestvuju u ligi, iako nisu imali nikakve veze sa Frankom. Njihov predsedni je bio Antonio Ortega, komunista koji je streljan, a Real se sada pravi da nije ni postojao. Da li bi titula bila revizionizam ili nešto drugo, teško je reći, tek zvanično Levante je bez trofeja...