Lids protiv Njukasla – Poraz koji je bio početak kraja

Kada se pogleda skor između Njukasla i Lidsa, navijači „Svraka“ imaju razlog za smešak, oni su do meča u decembru kada su primili pet golova posle jedne kontrovezne odluke Marka Klatenburga u ovom veku samo jednom izgubili od rivala sa severa.

Doduše retko su igrali jer je Lids ispao iz PL, alu u Čempionšipu je Dvajt Gejl doneo pobedu crno-belima, a timovi su igrali i u Liga kupu, 2013. Papis Sise i Joan Gufran su bili prevaga u korist Njukasla. Njihovom menadžeru Stivu Brusu ne treba da pričate šta je Lids, kao igrao vodio je mitske bitke za Vilkinsonovom ekipom koja je godinu pre PL imala u svojim redovima Erika Kantonu i osvojila titulu. Narednog leta Ferguson je „Vilku“ oteo Francuza, pa su i Brus i Geri Palister, štoperi „Đavola“ odahnuli.

Kada se sve sabere Njukasl ima pobedu više, izgubio je prvi meč koji su igrali 1924. godine, a šezdesetih je Lids imao seriju od 15 mečeva bez poraza. Kasnije su se stvari promenile, ali gde je koren neprijateljstva?

Jasno da je Sanderlend najveći rival „Svraka“, no kada su sudari sa Lidsom u pitanju, geografski faktor nije razlog.

Naime, sedamdesetih je moćni Lids sa Donijem Rivijem svojom ciničnom igrom stekao mnogo neprijatelja, pobeđivali su i nikome nisu bili simpatični, a nekoliko mečeva sa Njukaslom se pretvorilo u pravu tuču, U drugoj polovini devedesetih, oba tima su bila jak, a jedan od magičnih mečeva je odigran u decembru 2001. Godine na „Eland Roudu“ kada je posle velikog preokreta gosto odneo bodove.

Šta se desilo tog dana?

Njukasl je došao u Jorkšir kao lider na tabeli, napravili su četiri pobede, par dana pre meča su igrali na „Hajberiju“ i prvi put dobili Arsenal od dolaska Vengera na kormilo „Gunera“.

Euforija se razlila na severu zemlje, tim pokojnog Ser Bobija Robsona je igrao sa mnogo samopouzdanja. Sigurno je da nisu nimalo potcenjivali Lids koji je šest meseci pre toga igrao polufinale Lige šampiona.

Oko 5000 navijača Njukasla je stiglo ispod čuvenog tornja na „Elandu“. Videli su jednu od velikih i ne baš čestih pobeda svog tima u ovom veku.

U timu Lidsa su igrali Li Bojer i Džonatan Vudgejt koji će kasnije nositi dres Njukasla, pre meča je izbila tuča na ulicama grada pa je to dovelo temperaturu do usijanja.

Nakon akcije Širera, Dajer je asistirao Kregu Belamiju za vođstvo i ludnicu u gostujućem sektoru.

Ali radost je prekinula pesmu „Bićemo šampioni“, kada je minut kasnije Li Bojer savladao Šaja Givena i izjednačio. Viduka je udario Dabizasa laktom, i umesto da bude isključen u narednom napadu postigao je gol.

„Prljavi Lids“ pevali su navijači Njukasla pesmu iz sedamdesetih ali je domaćin vodio. Onda je Ian Hart, Irac povećao na 3:1 posle bombe i činilo se da su „Svrake“ gotove.

No, igrači Njukasla su u neverovatnoj atmosferi u kojoj je počeo i sneg napravili ono što njihovi navijači kolokvijalno zovu „Beg u pobedu“ po čuvenom filmu.

Robi Eliot je smanjio rezultat nakon što je golman domaćin Najdžel Martin odbio loptu pa se nada vratila. Erik Bake je igrao truom nakon udarca Gerija Spida, niko nije tražio penal, ali su navijači Njukasla poludeli od sreće kada je Džef Vinter pokazao na belu tačku. Širer je pogodio i za samo 12 minuta od izgubljene utakmice, Njukasl se vratio u igru.

Samo, ono najbolje je sledilo.Deset sekundi pre kraja regularnog dela, Dajer koji je odigrao jedan od najboljih mečeva za klub je uposlio Nobija Solana, Peruanac pogodio iz okreta i podario slavnu pobedu timu. Lidsovi navijači su ćutali, policija na neverovatnoj zimi držala goste na stadionu još par sati, ali su oni sve vreme pevali.

Te godine je Njukasl posle slabe sezone izborio top četiri, a Lids je bio peti i tada se srušila šema Dejvida Risdejla o igranju u LŠ svake godine, počeo je finansijski slom kluba.

Da nije bilo te utakmice, odnosno da je Lids pobedio verovatno bi stvari bile drugačije. Morali su da prodaju igrače, dug je rastao, jer je pogrešna politika pozajmica bila vezana za stalno igranje u eliti. Plate su bile ogromne, iako je klub imao dosta igrača iz svoje akademije, poput Smita, Milnera, Arona Lenona, Vudgejta. U tom timu bili su Fauler Viduka, Haselbank, Rio, Robi Kin...

Iako su gubili novac, igranje u Ligi šampiona je bilo garancija. Pa, kada se desilo to što se desilo u ligi, oni su bili prinuđeni da reprogramiraju dugove i to je bio početak kraja. Usledio je sunovrat, već naredne godine, Lids je bio pri dnu, nekako preživeo, iako je Dejvid O’Liri smenjen, Venejbls je prreuzeo, sezonu završio Peter Rejd. Risdejl je podneo ostavku, profesor Džon MekKenzi stigao kako bi spasao klub, da ne dožive sudbinu Bradforda, tačnije da izbegnu pad, oduzimanje bodova. No, iako ih je Viduka spasao te godine, morali su da se oslobode najboljih igrača i na kraju, kao posledica, 2004. posle 14 godina i kao šampioni početkom devedesetih, klub koji je bio u top pet u poslednjoj deceniji 20. veka morali su u Čempionšip. Do Bijelse i prošlog leta nisu se vratili, bio je to težak period za tako veliki klub.

Da nije bilo pomenutog poraza od Njukasla, verovatno bi potrajali duže, ali je princip funkcionisanja bio pogrešan pa bi to samo odložilo propast.