Mančester Siti - Mržnja prema Ligi šampiona i san o "Klempavku"

Iz ove perspektive, Sitijevo prvo i jedino učešće do dolaska Arapa u elitnom takmičenju izgleda nestvarno. Nakon što su osvojili na opšte iznenađenje titulu 1968. godine (te je Junajted postao prvak Evrope) naredne godine su eliminisani u prvom kolu od amaterskog Fenerbahčea. Opravdali su svoj status simpatičnih gubitnika, posle 0:0 na "Mejn Roudu" su poraženi u Istanbulu sa 2:1, Turci su tu pobedu slavili kao najveću u istoriji, nikada pre toga nisu pobedili ni engleski klub, ni reprezentaciju. Oni su bet trijumfa protiv Gordog Albiona bili recimo osam decenija.

Nije taj tim Sitija bio loš, već naredne godine su osvojili KPK što je i jedini trofej u Evropi. Pisali smo o tom podvigu, niko nije očekivao da stignu tako daleko, a kamoli da naprave rezultat iz snova.

Ali, dolaskom prvo Taksina Šinavatre koji se nije dugo zadržao zbog post-političkih problema na Tajlandu u klub je uloženo više, ali su u ovom veku dva puta ušli u UEFA kup na fer-plej, kao tim koji je dobio najmanje žutih kartona. 

Dolaskom arapskog kapitala, dominacija u engleskom fudbalu i iskorak u Evropi postavljen je kao standard. Prvo je ostvareno, pet titula za deset godina govore da su se silna ulaganja isplatila. 

Ali, u Ligi šampiona iako su "Građani" redovni od 2012. nikada nisu napravili ništa. Ni Pep nije uspeo da ode dalje od četvrtinala do ove sezone, a najviše je dogurao Pelegrini kada je bilo i najviše skepse. To je bilo 2016. pre Gvardiolinog dolaska, izgubili su titulu, ali su uspeli da preko Kijeva i Pariza stignu u polufinale protiv Reala. Delovali su preplašeno i neambiciozno, 0:0 u prvom meču, u Madridu su izgubili minimalnim rezultatom, bio im je potreban gol za finale, ali realno, nisu ga zaslužili, nisu gotovo ni šutnuli na gol Kejlora Navasa. 

Navijači Sitija iz dubine duše mrze UEFA i Ligu šampiona. Razloga ima mnogo od kazne, izbacivanja iz Evrope koje su oborili u Lozani do 2012. kada su navijači Portoa na rasnoj osnovi vređali Marija Balotelija. Tada su "Zmajevi" kažnjeni sa 20 000 evra, a onda je Siti sledećeg meseca gostovao u Lisabonu protiv Sportinga zakasnili na drugo poluvreme. UEFA ih je kaznila sa 30 000 pa je jasno da je veća kazna za kašnjenje od minut, nego rasne uvrede. 

A onda 2014. skandal protiv CSKA. Oni su za rasizam kažnjeni tri meča bez navijača, ali tek pošto su engleski navijači bukirali letove i hotelske sobe za Moskvu. Argument je bio da oni nisu krivi za rasizam, a ne mogu da uđu na Kimki Arenu. Ipak su doputovali, iznajmljivali stanove okolo kako bi imali pogled na deo terena, a onda su Rusi pustili navijače CSKA odevene u redare, čak i vojnike i policiju, verovali ili ne.

I nikome ništa, iako su svi videli šta se desilo, postoje i snimci, "Armejci" nisu kažnjeni. Od tada se himni UEFA zviždi na svakom meču, a zanimljivo da je na pomenutoj utakmici u Moskvi, deo navijača CSKA kraj terena, glumeći redare, vređao Jaju Turea na terenu.

Zanimljivo, kada je Dinamo iz Kijeva igrao protiv Sitija 2016. u Ligi šampiona u osmini finala, oni su kažnjeni zbog rasizma da igraju na praznom stadionu. Ukrajinci su se žalili, pa je kazna preinačena u novčanu, ali je bilo kasno da navijači Sitija organizuju put u Kijev što ih je dodatno razbesnelo. 

Ali, iako će zviždati i u Lisabonu, neće ih biti briga, ako osvoje pehar, to će biti velika radost. Jer. kada se setimo puta koji su prešli, ovo je zaista najveća utakmica u njihovoj istoriji.