Marinakis i Olimpijakos - Između uspeha i kontroverze!

Sve u vezi Evangelosa Marinakisa je veliko i "prvi put". Naime, gazda Olimpijakosa i Foresta i brodovlasnički magnat je baš kontroverzna ličnost, pa onako, kako biste zamislili tajkuna južnjačke krvi. Spreman da se posvađa oko sitnice, uvek glasan sa jedne, ali i veliki filantrop sa druge strane, on se ipak razlikuje, uspešan je u strastima.

Ona najvažnija je sport. Naravno, to je zaobilazni put, nasledio je Olimpijakos, tačnije otkupio ga 2010. kada je klub predvođen našim Predragom Đorđevićem na terenu ostvari neverovatan niz titula, od 1997. kada je prekinut decenijski post, do vremena kada je Marinakis nasledio porodicu Kokalis, Pirejci su gvozdenom rukom vladali u grčkom fudbalu. U 15 godina, crveno-beli su osvojili 12 titula. Tokom tog perioda Grci su šokirali Evropu titulom prvaka kontinenta, ali klub nikada nije napravio neki bitan korak u Evropi. U prvoj deceniji našeg veka, tek dva puta su prošli grupu LŠ, ali je osmina finala bila najviše što su uspeli da naprave. Velika imena su regularno stizala u Pirej, Đovani, Ze Elias, Karembe, Neri Kastiljo, Rivaldo, čak su posle pomenutog grčkog trijumfa odveli legendarnog golmana Nikopolidisa iz Panatinaikosa u Pirej. Novac od Lige šampiona im je obezbeđivao prednost u odnosu na "Zelene", ali za Evropu je to bilo slabo.

Igra u Grčkoj je bila ophrvana nasiljem na tribinama, sudijskim skandalima, nameštanjem utakmica, klubovi za razliku od košarke nisu bili konkurentni pa je jasno zbog čega niko nije bio zadovoljan vladavinom u domaćim okvirima.

Marinakis je dočekan sa sumnjom, nije u pitanju novac, niti poslovna sposobnost. Na kraju krajeva njegov otac Miltijadis je sa Krita gde je porodična kompanija izrađivala zvona za crkve, i danas se nad Heraklionom, glavnim gradom ovog rajskog ostrva čuju zvona porodice Marinakis. Ali, Miltijadisova ljubav bili su brodovi, preselio se u Pirej, vremenom je napravio kompaniju za popravku brodova. Dok nije umro pre nešto više od četvrt veka, skupio je svoju kolekciju od osam brodova, njegov sin Vangelos ih sada ima blizu 100, jednu od najvećih flota na svetu.

Dakle, nije novac u pitanju, Marinakis sin je uvek povezivan sa mutnim radnjama, ne samo u sportu. Optuživan je za šverc heroina svojim brodovima, svedoci u procesima su nestajali, on nikada nije osuđen za bilo šta, a sve istrage je pripisivao osveti političkih i poslovnih protivnika. Od oca je nasledio ljubav prema Olimpijakosu, senior je bio lud za vaterpolom, osnovao je i finansirao klub u Pireju još krajem sedamdesetih. On je bio deoničar i sportskog društva, ali je izašao iz kluba kada je bankar Džordž Koskotas preuzeo vlasništvo. Koskotas je šokirao sve plativši šest miliona dolara za Mađara Detarija što je bio svetski rekord u to vreme. Ali, kasnije je završio u zatvoru zbog prevare, izručen je Grčkoj. Marinakis stariji je, kažu Grci, upravljao iza kulisa, ali taj period devedesetih je ostao upamćen po lošim rezultatima.

Ono što je otac propustio, ostalo je sinu, Vangelos je 2010. vratio titulu posle sezone u Pirej, prvi potez mu je bio da vrati Valverdea na klupu, doveo je Miraljasa, Modesta, našeg Marka Pantelića, Ibagazu, Fejsu, Saviolu, Abidala, Luku Milivojevića, da ne nabrajamo. Titule na domaćem planu nisu izostale, ali to nije bio pravi pomak. Olimpijakos je u prošloj deceniji tek jednom prošao u osminu finala LŠ. Sećate se verovatno, to je 2014. kada su čak pobedili Mančester Junajteda sa Mojesom na klupi 2:0 u Pireju, ali ih je potopio Van Perdi het-trikom u revanšu.

Marinakis se ohladio već pre nekih sedam ili osam godina kada je kupio Notingem Forest, tada u Čempionšipu, "Šumari" su imali slavnu prošlost i ništa više. "Siti Graund" je bio ruina, legendarna je priča da je novi vlasnik počeo da psuje kada je video u kakvom je stanju klupska infrastruktura. On je za sebe nabavio specijalnu stolicu iz koje je gledao utakmice, koja je jedinstvena na stadionu. Tada je usledilo pravilo prvog puta. Osetila se nada, iako je bilo unutrašnjih lomova u Forestu i vladala je bitka za moć. Na dnevnom nivou odluke je donosio Marinakisov sin Miltos (Miltijadis mu je ime, po dedi "osnivaču" dinastije). Ovaj momak je jedini Vangelisov sin, očekuje se da ga nasledi, ne bi bio problem, da u vreme kada je preuzeo upravljanje Forestom nije imao 23 godine?!

Ali, prvi put se isplatio, prvi put u veku je Forest pre par godina uspeo da se dokopa PL, ova sezona je bajkovita. Inače, Marinakis prezire planove za dugi period, on želi uspeh odmah. Kada je bio na čelu odbojkaškog kluba, doveo je našeg Ivana Miljkovića najboljeg igrača na svetu za ogroman novac, plaćao mu je polovinu plate iz svog džepa. Kada je stao na čelo fudbalskog kluba, doveo je dvadeset novih igrača te 2010. godine. Kada se Forest vratio u englesku elitu, Grk je ponovo posegnuo za novcem, tridesetak novih igrača je stiglo u klub, nekako su preživeli sezonu.

Sada, kada Forest ima uspeha Marinakis je jako često na utakmicama, gotovo svake nedelje, pa su u drugi plan pale vesti koje stižu iz Grčke o umešanosti u kriminalne aktivnosti, o drogim, fudbalskom nasilju i sličnim stvarima. Sećate se verovatno kako je ispred svoje kuće pretučen Zografos potpredsednik asocijacije sudija, Marinakis i njegov veliki rival vlasnik AEK-a Dimitris Melisanidis su jedan drugoga kroz redove optuživali za to. Marinakis je inače pre deset godina ušao na stadion Panatinaikosa na večitom derbiju, prošetao pred tribinama, zasuli su ga flašama, izbili su neredi, on je bio okružen telohraniteljima. Ovo je naravno "prvi put" da je jedan od vlasnika atinskih rivala napravio tako nešto.

Uz to, na sednici klubova, jedan od njegovih telohranitelja (uvek ih ima desetak uz sebe) udario Vasilisa Konstantinua, nekadašnjeg grčkog reprezentativnog golmana. Konstantinu je zamenik predsednika PAO Alafuzosa koji se naravno pre incidenta posvađao sa Marinakisom. Marinakis je imao naravno sukob i sa kontroverznim Savidisom, Grkom iz Odese i jednim od Putinovih tajkuna, vlasnikom PAOK-a. Znate ko je u pitanju, čovek koji je ušao na teren sa pištoljem, i dobio višegodišnju zabranu prisustvovanja mečevima u Grčkoj.

Ali, znate i sami, kako je kad proključa krv, činjenica je da je u ovoj deceniji Marinakis izgubio primat u zemlji kada je fudbal u pitanju. Olimpijakos je bez titule tri sezone. Oni su od dolaska Marinakisa pre toga prvo mesto izgubili 2018. kada se Marinakis iznervirao, kaznio sve igrače po 400 000 evra, poslao ih na letnji odmor ranije, pretio da će igrati omladinci. Ali klub se brzo prestrojio. Sada je ipak situacija složenija, navijači gunđaju da se mnogo više posvetio Forestu.

Samo, Olimpijakos je uspeo da osvoji Ligu Konferencija prošle sezone i ma kakvo bilo takmičenje, to je prvi put da Grci u klupskoj istoriji nešto osvoje. PAO je početkom sedamdesetih igrao ono finale KEŠ kada su eliminisali Zvezdu, ali su izgubili od Ajaksa. Recimo i to da je omladinski tim Olimpijakosa pre par godina osvojio titulu prvaka Evrope, to je u stvari prvi put da su na klupskom nivou Grci u bilo kojoj starosnoj konkurenciji pobedili bilo gde...

I kada sve to saberete, jasno da Marinakisu niko ne može da priđe, uvek će imati te trofeje da pokaže. Njegovi ljudi su mu bezgranično lojalni, mada je to uzak krug. Dobro ih plaća, ali je apsolutista i ne voli puno priče. Hoće odmah uspeh, to je recept za loše stvari u fudbalu, ali mu trenutno ide odlično, i sa Forestom i sa Pirejcima.

Jer, osim što se bori za povratak titule, Olimpijakos je igrao dobro u LE, izborili su plasman u osminu finala igraće protiv Bodo Glimta. Norvežani su u plej-ofu izbacili posle produžetaka favorizovani Tvente i nisu bez šansi. Olimpijakos je dosta lutao u ovoj deceniji, od te titule iz 2022. koju je na klupi proslavio Portugalac Pedro Martins, Marinakis je promenio Karlosa Korberana, Mičela, Žozea Aniga, Dijega Martineza, Karlosa Karvahala da bi na klupu u februaru 2024. seo iskusni Mendilibar i posle LE sa Seviljom, eto osvojio i LK protiv Fiorentine u Atini. Ponovo je stigao prošlog leta veliki broj igrača, najpoznatija imena su Jaremčik, Vilijan, Jazići, u januaru su pojačali konkurenciju sa par igrača, iskusni Andre Orta iz Brage je najzvučnije ime. I prvi cilj je povratak u Ligu šampiona, odnosno titula u Pireju. U sva tri takmičenja su u trci, polufinale kupa, prvi su u prvenstvu, eto videćemo u četvrtak koliko mogu na severu Evrope.

Derbi osmine finala je svakako sudar Rome i Bilbaoa na "Olimpiku", "Lavovi" gledaju ka finalu na svom San Mamesu, ali do toga je daleko. Engleski klubovi su među favoritima za osvajanje trofeja, Totenhem ide u Alkmar u prvom meču osmine finala, za Angea Postekoglua je to jedina šansa da spasi sezonu. Slično važi i za Amorima i njegov Junajted, u San Sebastijanu protiv Sosijedada neće biti lako. Ajaks koji se izvukao protiv Uniona dočekuje Ajntraht, "Adleri" se privikavaju na život posle Omara Marmuša. Lacio koji je fantastično igrao u prvoj fazi nema naivnog rivala, Viktorija Plzen je odličan tim, pogotovo će u Češkoj biti problem u četvrtak.

Lion računa na prolazak protiv Steaue, samo rumunski šampion ume da bude opasan, tim sastavljen od domaćih igrača, nemaju šta da izgube. I na kraju, Murinjo protiv Gersa, Turci su svakako favoriti, ponovo je Rendžers koji je u prašini kada je Seltik u pitanju smenio trenera. U klub se vratio Bari Ferguson, nekadašnja igračka legenda i kapiten, on nema baš nikakvog iskustva kao trener na ovom nivou. Murinjo će teško prekinuti vladavinu Galate u prvenstvu, suspendovan je posle derbija, LE postaje cilj. Izgubio je finale sa Romom, dva puta je osvajao trofej, pod ovim imenom sa Junajtedom, pre osam godina, kada se zvalo Kup UEFA uspeo da je dođe do pehara na klupi Portoa što je bio tek treći samostalni klub koji je vodio i treća sezona na početku trenerske karijere, pre nekih dvadesetak godina...