Mijatova ispovest – Zbog “izdaje” i Reala u Valensiji živeo sa obezbeđenjem

Susret Real Madrida i Valensije nova je prilika da se prisetimo transfera koji je do danas poremetio odnose između ova dva španska kluba.

Već smo pisali jednom prilikom o tome kako je sve puklo na relaciji Kastilja-Levant kada je Mijatović zabo nož u leđa "slepim miševima" i prešao direktno u Real Madrid.

Zanimljivo, tek skoro tri decenije kasnije, Mijatović je u intervjuu za Marku detaljno govorio o tom periodu. Kako kaže, morao je da ima i lično obezbeđenje, jer je strahovao za svoj život u poslednjim mesecima u Valensiji.

"Valensija je htela da mi da novi ugovor, ali ja sam odlučio da potpišem predugovor sa Realom. Klub se strašno naljutio na mene, a i navijači. Ali ja sam bio taj koji je donosio odluke i želeo sam da idem. Klauzula je bila oko milion i po pezosa, što je tada u Španiji bio rekord. Ljudi su to doživeli kao izdaju."

Zbog čega su u Valensiji toliko najpre zavoleli, a potom i zamrzeli Mijatovića? Pa, Mijatović je za Valensiju odigrao 123 utakmica, dao je 66 golova. U svojoj poslednjoj sezoni 1995/96 bio je proglašen za igrača godine u Španiji. Takođe, iste sezone pomogao je Valensiji da dođe do drugog mesta, iza šampiona Atletiko Madrida, koji je sa klupe predvodio Radomi Antić. Mijatović je bio drugi strelac La Lige sa 28 golova, ispred je bio samo Huan Antonio Pici.

I onda, šok, usred sezone, 13. februara 1996. godine, Mijatović je potpisao predugovor sa Realom, koji je aktivirao pomenutu klauzulu.

"Ti ljudi su me jako voleli i ja ću uvek reći da je period u Valensiji bio najvažniji u mojoj karijeri, jer sam tamo postao i čovek i igrač. Međutim, nisu mogli da mi oproste jer sam otišao na takav način i taj odnos nikada nismo mogli da popravimo. Imao sam obezbeđenje u kući, jer je moglo da bude jako neugodno. Ali, ljudi moraju da znaju da sam ja tamo bio tri godine, igrali smo finale Kupa i bili drugi u prvenstvu. Otišao sam zbog trofeja, a to sam mogao da osvojim u Realu." 

I istina, Mijatović je odlaskom u Real napravio iskorak na najvećoj sceni. Real Madrid je leta 1996. godine napravio strašan tim, jer su pored Mijatovića stigli i Davor Šuker, Klarens Sedorf i Roberto Karlos. Fabio Kapelo je upario Mijatovića i Šukera, čime je oživeo njihovo partnerstvo iz mlade reprezentacije Jugoslavije.

Mijatović je u prvoj sezoni postigao 14 golova, ali od toga i jedan u pobedi nad Barselonom u "El klasiku" rezultatom 2:0. U prvoj sezoni osvojio je La Ligu i Superkup Španije. Druga sezona bila je još bolja, zapravo, po njoj i pamte Mijatovića u Madridu i celom svetu. Postigao je najvažniji gol, u finalu Lige šampiona, 20. maja 1998. godine. To je bio trofej na koji su Madriđani čekali pune 32 godine. Nakon toga, odigrao je još jednu sezonu 1998/99, dao je devet golova na 41 utakmici, posle čega je potpisao za Fiorentinu.

Kada se podvuče crta, Mijatović je postigao manje golova nego u Valensiji, ali je u Realu osvajao trofeje. Mijat je dao 36 golova, dodao je 14 asistencija na 118 utakmica. Osvojio je četiri velika trofeja i svoje ime upisao u zlatne stranice “kraljevskog” kluba.

Za kraj, podsetićemo još jednom da posle njega, nijedan predsednik Valensije nije smeo da proda svog igrača u Real Madrid, a rivalitet zbog toga i danas traje… Ipak, Real je danas mnogo jači i  sve osim pobede nad ekipom Rubena Barahe bilo bi pravo iznenađenje.