Milanovi Englezi - Toliko loš da su ga voleli! Atila Hunski i gol u derbiju!

Priča je možda istinita, možda i nije, jer Luter Bliset je bio toliko loš da su ga navijači voleli, zapravo je postao neka vrsta kemp ikone u italijanskom fudbalu. Naime, koristeći se nekim izjavama i rasističkim stereotipima, Englezi su lansirali priču da su skauti Milana zapravo stigli u Votford da gledaju Džona Barnsa, ali su ga zamenili za Bliseta, pa je tako ovaj napadač postao prvi Englez u istoriji “Rosonera”, ako ne računao očeve osnivače kluba.

U stvari, ne treba verovati u to, kada ga je Milan kupio Bliset je bio najbolji strelac u svim top ligama, te sezone je dao 27 golova za “Stršljenove” u najjačem engleskom rangu.

Trener Milana Ilario Kastanjer je rekao u kasno leto 1983. kada je Englez stigao u Lombardiju, da će kada Luter počne da daje golove, biti problem da prestane, toliko je dobar.

To je pred-Berluskonijevo vreme, Milan je dva puta bio u Seriji B u prvoj polovini osamdesetih, jednom zbog “Totonero” skandala, drugi put jer su jednostavno bili loši. Ali, Englez je dočekan sa velikim optimizmom.

I postao je kult, jer je bio loš.

Prvi penal na “San Siru” poslao je toliko visoko, da su mediji sutradan pisali da je lopta završila na ulici, ne na tribinama. Ali, entuzijazam je grejao “Milaniste”. Međutim nekoliko minuta kasnije je promašio gol sa metar, pa su njegove slike osvanule u svim novinama kao slike koje su promašaj učinili besmrtnim. Oni najvatreniji su ga podržavali, engleske zastave su i dalje bile na južnoj tribini, ali je većina navijača zviždala. Jer je on delovao potpuno izgubljeno kada primi loptu.

Ok, Englezi su tradicionalno loši u Seriji A, žale se da je sve taktika, da su defanzivci prljavi, da je život skup, nedostaju im pahuljice za doručak (to se Bliset žalio), ne shvataju presiju i karantine, vojničku discipline, ali Luter je bio poseban od posebnih.

Te godine je dao pet golova, koliko i defanzivac Batistini, imao je dva užasna peoria kada recimo po dva meseca nije davao gol, mada je protiv Torina i Pize u gostima doneo bodove. No, postao je meta šala, Interovi navijači su napravili tužan oproštaj kada je odlazio jer su tvrdili da je Luter najbolji igrač Intera i da se od njegovog odlaska neće oporaviti.

Bliset je tvrdio na dolasku da će srušiti rekord Platinija iz prethodne sezone od 18 golova, Milan se tek vratio iz druge lige, pa je ta izjava kasnije proglašena za najgluplju u sezoni. Ali i sami mediji su podgrevali vatru kada je došao, Bliset je imao figuru razbijača, pa je dočekan naslovima, “Koliko će odbrana nokautirati”. Samozvani stručnjaci su tvrdili da je bolji od Zika koji je stigao istog leta u Udineze. Uskoro su ga pitali na naslovnim stranama kada će dati gol, a kada je konačno protiv Verone razbio maler (za Skalijere je igrao Škot Džoe Džordan) odmah je rekao da sada počinje serija. Jeste, ali nova crna. Dao je jedan gol, ali se propisno blamirao u “Madonini”, nikako nike uspevao da umiri loptu, novinari su ocenjivali uz podsmeh da drvo ima bolju tehniku. I na kraju, Milan je te godine bio prinuđen da odustane. Završili su kao osmi, najbolji strelac je bio veteran Damjani sa 11 golova u svim takmičenjima, sedam u prvenstvu. Bliset je igrao 39 mečeva, računajući i kup, dao pet pogodaka u prvenstvu i još jedan u kupu, vratio se kod Eltona Džona u Votford i nastavio da daje golove.

Proglašen je za jednog od deset Milanovih igrača koje Interisti najviše vole, četvrti je iza Kalonija koji je bio baš užasan, Patrika Klajverta i predsednika koji je doveo Bliera, Farinu. Sećate se, radi se i tipu koji je pred hapšenje zbog finansijskih malverzacija pobegao u Južnu Afriku i prepustio klub Berluskoniju na tacni. Bliset je i dvadeset godina kasnije, ostao meta satiričnih stripova, neke rok grupe su uzele njegovo ime…

Samo, Milan je ponovo doveo Engleza. Ovoga puta na “San Siro” je stigao Mark Hejtli. On nije bio toliko loš, ali ni dobar, ipak “Atila Hunski” kako su ga nazivali zbog stila igre je učinio ono što je najvažnije, dao je gol za pobedu u “Madonini”. Trenutakc kada nadskače Fulvija Kolovatija (bivšeg igrača Milana i čoveka koji je dve godine ranije osvojio Mundijal) i zakucava loptu u mrežu načinio ga je besmrtnim. Inter je vodio golom Spila Altobelija, Di Bartolomei izjednačio, a onda je na centaršut Virdisa, Hejtli doneo pobedu, Za navijače Milana to je kako kažu bio prelomni trenutak jer su mnogo patili u prvoj polovini osamdesetih, a mnogi navijači Milana su odrasli uz taj poster Engleza koji nije ni doveden iz prve, već druge engleske divizije, kupljen je od Portsmuta. Prozvali su ga i “Konan” ali je već na sledećoj utakmici povredio koleno, dugo odsustvovao, i do kraja sezone postigao tek još dva gola.

I on je kukao na troškove života u Milanu, biftek je bio naskuplja stvar na svetu, a raspravljao se često i sa predsednikom Farinom. Nikada nije ostavio trag sem tog gola, kada je Berluskoni stigao, prosledio ga je u Vengerov Monako, već je bio kupljen Marko Van Basten. Ali, Hejtlija nisu zaboravili zbog tog gola. Kada se Franko Barezi opraštao 2003. godine, najveći aplauz, uz samog Barezija i Van Bastena dobio je Hejtli.

Milan je imao još dva igrača iz Engleske u istoriji, sa Hejtlijem je stigao Rej Vilkins koji je pokazao više od zemljaka, bio standardan dve sezone, ali imao problema sa fizičkom spremom (mnogi su smatrali da je predebeo i prespor). Treće godine je izgubio mesto od Donadonija i ubrzo se posle neuspešne avanture u PSŽ vratio na ostrvo i zaigrao za Rendžerse.

I na kraju najpoznatije ime, Dejvid Bekam, ali on nikada nije bio igrač Milana, već je stizao na pozajmice tokom svog boravka u MLS, u onim džepovima kada se ne igra sezona u Americi. U takva dva izleta, odigrao je tridesetak utakmica, dao dva gola, nije osvojio nijedan trofej.