Monako - Vengerove godine

Naravno, kada se pomenu Monakovi uspesi u Evropi, svi se prvo sete sjajne generacije od pre 15-tak godina koja je stigla nadomak najvećeg uspeha, finala Lige šampiona, ali isprečio se strašni Murinjov Porto.

Klub iz Kneževine je tek od dolaska Arsena Vengera na kormilo počeo da beleži neke rezultate u Evropi. Zanimaće vas prva polovina osamdesetih, kada su osvajali trofej gotovosvake godine, dva kupa i titulu 1982. Zanimljivo, taj tim nikada nije dobio potvrdu u Evropi jer su ispadali od Dandi Junajteda, dva puta od bugarskog CSKA i rumunske Krajove.

Sudbina se promenila u drugoj polovini osamdesetih. U Monte Karlu su mnogo očekivali od Stefana Kovača, iskusnog Mađara koji je svojevremeno nasledio Mihelsa u Ajaksu, vodio reprezentacije Francuske i Rumunije, ali nije uspeo da implementira totalni fudbal u Monaku.

Mnogi su se čudili kada je šansa pružena Arsenu Vengeru. On je bio relativno nepoznat, vodio je Nansi bez mnogo uspeha, ali je napravio sjajan posao. Doveo je Veu, Hodla, Klinsmana, Đorkaefa, forsirao igrače iz škole, on je prvi primetio Anrija, Tirama i Petija u mlađim kategorijama.

Kao i desetak godina kasnije u Arsenalu, Venger je u prvoj sezoni osvojio titulu. Bilo je to 1988. Iza sebe su ostavili Bordo, a Mark Hejtli, Englez koji je razočara pre Van Bastena u Milanu je dao 14 golova. U tom timu su igrali Amoros, Batiston, Dib, Hodl, Fofana, Klod Puel, branio je Etori. Konačno su počeli da pobeđuju u Evropi, baš pod Vengerom su osetili šta znači proleće i to u KEŠ, posle Valura i Briža, zaustavio ih je Galatasaraj. 

Već sledeće godine u KPK su otišli do polufinala, posle Belenensesa, berlinskog Dinama i Valjadolida (Istočne Nemce su dobili na gol u gostima, Špance na penale, posle 0:0 u obe utakmice) ispali su od Vujketove Sampdorije. Boškov je sa Vijalijem i Manćinijem osvojio KPK. Ali Venger se nije obeshrabrio. Naime, Monako je 1991. trijumfovao u kupu Francuske, u finalu su tukli omraženog rivala Marsej, golom Pasija u 90. minutu.

Zbog čega omraženog?

Sve godine koliko je bio na klupi Kneževa, Venger je tvrdio da Bernar Tapi kupuje sudije i namešta mečeve, par godina kasnije to će se ispostaviti kao tačno, a Olimpik će iako prvak Evrope biti izbačen iz lige. Venger je Monako doveo do finala u KPK 1992 izgubio je finale od Verdera koji je vodio Oto Rehagel. Kneževi su očekivali više, izbacili su Fejenord i Romu, ali su na kraju posustali. To je bila i Labudova pesma za Vengera, naime klub je blokirao 1994. njegov odlazak u Bajern, a onda ga posle nekoliko nedelja otpustio, kada su Bavarci našli trenera. 

U Monaku je Venger ostao upamćen kao trener koji je uz sjajna pojačanja uveo i potpuni profesionalizam. Nove metode treninga, dijete, detaljne prezentacije rivala, nekoliko puta tokom nedelje. Zanimljivo da je prve godine pobedio odbranom, što će neke začuditi, samo je Tulon primio manje golova od Etorija. Imali su treći napad, a dirigentsku palicu je dobio
Glen Hodl koji je stigao iz Totenhema, što je bilo veliko iznenađenje. Ta večita trka sa Marsejom koji je imao pomoć sudija, ali i mnogo bolji tim, frustrirala je Vengera, pogotovo jer je u drugoj sezoni izgubio 4:3 u neverovatnom finalu kupa od Marsejaca. Strpljivo je gradio tim, obično bi uz iskusnog napadača kakav je bio recimo Ramon Dijaz, gurnuo Veu, a takođe je sa 17 godina uvek Lilijana Tirama i pružao mu poverenje.

Sve do ove godine, Monako je samo jednom bio van top tri, i to u poslednjoj punoj sezoni. On je na oproštaju praktično, stigao do polufinala Lige šampiona, ali nisu imali šanse te godine protiv Milana koji ih je dobio sa 3:0 i onda uništio Krojfovu Barsu.

Tih godina je kako kaže postao pravi trener, mogao je da eksperimentiše, da vidi koje metode prolaze, koje ne. Ono što mu je nedostajalo su trofeji za koje i danas tvrdi da bi ih osvojio mnogo više da nije bilo korupcije.

"Mi smo se borili protiv ljudi koji su koristili vanfudbalske metode, to uništava sport, pogledajte kako je upropastilo boks. To što su na kraju kažnjeni zbog nameštanja, Monaku ne znači ništa, niko im neće vratiti te trofeje koje bi osvojili da nije bilo nesportskih stvari", rekao je jednom prilikom.

Svi igrači koje je promovisao u Monaku kažu da je imao odlučujući uticaj na njihove karijere.

"Ja uvek slušam, njega posebno, iako nije govorio mnogo. Ali, slušao je nas, primećivao stvari. Uvek bi mi govorio da je on moj trener i da čim me je ubacio iz drugog tima ima poverenja u mene. To je bio ključ, jer sam bio povređen godinu dana ranije i da nije bilo njega, ostavio bih fudbal" kaže legendarni Lilijen Tiram.

"Kada je slobodan dan, mogli biste se kladiti da je negde otputovao i to u trenerci, da gleda fudbal, širi znanje i primeti nekog igrača za Monako. Iako je bio mlad, odmah se nametnuo kao lider nama starijim igračima", dodaje Glen Hodl.

Na kraju, čovek koji mu je pružio šansu u 37. godini, tadašnji predsednik Kampora ga je sprečio sedam godina kasnije da sedne na klupu Bajerna. Otišao je u Japan, ali je Dejvid Din, predsednik Arsenala imao sve informacije. Dočekan je sa potcenjivanjem u Engleskoj, a otišao je kao heroj, bez obzira na sve.

Ali, to je već druga priča...