Monca – Berluskonijev projekat

Kada se Silvio Berluskoni vratio u fudbal pre par godina, mnogi su to protumačili kao nostalgiju za Milanom, ali i priliku da za mali novac ponovo bude u medijima. Nametnuo se kao čuvar moralnih vrednosti što je bio sračunat politički potez.

Prilikom preuzimanja malene Monce izjavio je da će za tim igrati fudbaleri iz Italije, sa pristojnim frizurama i bez tetovaža.

Jasno, svi su te navode prihvatili sa priličnom skepsom jer „Vitez“ je čovek koji na dnevnom nivou menja mišljenje. Danas, kada za klub igraju Baloteli i Kevin Prins Boateng jasno je da su u pitanju bile prazne reči.

Monca nije sinonim za fudbal već auto-moto sport, odnosno Formulu 1. Grad od preko 100 000 stanovnika je na dvadesetak minuta od Milana. Berluskoni je rođen u okolini Monce, a radio je pre nego što je postao milioner u tamošnjoj komuni, odnosno gradskoj upravu. Tada je devet godina bio u upravi Monce, ali kada se ukazala šansa, želeo je da prvo kupi Inter koji je sredinom osamdesetih bio stabilniji. Ernesto Pelegrini nije želeo da mu proda klub, Berluskoni danas to poriče tvrdi da je oduvek navijao za Milan, čak i u biografiji tvrdi da je sa ocem bio redovan na mečevima „Rosonera“ u šta niko ne veruje.

Don Silvio je po povratku u svoj grad rekao da je uvek bio odan Monci, pa se našalio da je u Milanu bio na pozajmici više od tri decenije. Istina je da on živi u čuvenoj vili u Arkoreu o kojoj se ispredaju mitovi (ko je pomenuo bunga-bungu, odnosno orgije), a vila je udaljena tek pet kilometara od glavnog gradskog trga.

Zajedno sa njim u klub je stigao i Adrijano Galijani njegova desna ruka. Berluskoni nije gledao prvi meč protiv Pordenonea u prvenstvu, kada je kupio klub, Galijani jeste, bilo je manje od 3000 ljudi, a prihod je iznosio nešto više od 11 000 evra, na šta su se mnogi smejali jer je Milan od posete na utakmicama zarađivao nekoliko miliona evra.

Bilo kako bilo, posle dve godine i malih ulaganja (radi se o klubovima bez novca) Monca se dokopala Serije B i odmah najavila napad na elitu. Jasno je, Galijani je sposoban da privuče kvalitetne igrače, tim je skup mladih igrača na pozajmicama iz većih klubova, i prekaljenih fudbalera poput Donatija, Lamane, Sampirizija, Palete i pomenutih zvezda, svi oni su u nekom trenutku karijere bili deo Milana, sa manjim ili većim učinkom.

Da sve podseća na Milan pobrinuo se Kristijan Broki, koji je sedam godina igrao za Milan, nekadašnji vezista koji je omiljeni Berluskonijev igrač, ali i trener, pa mu je kao početniku pružio šansu u Milanu. Broki je jedno vreme bio igrač Intera, ali ponikao je među „Rosoneriima“, mada nikada nije bio bitan igrač. On je preživeo i pored loših rezultata prve sezone u drugoj se Monca prošetala do Serije B, a sada je cilj da Bagai što na lombardijskom dijalektu znači „Dečaci“ dođu do elite. Ako se pogleda istorija Monce, tri puta su bili drugoligaši od kada je liga jedinstvena, ali su većinu istorije proveli u nižim ligama. Sada je šansa, klub je kupljen za tri miliona, Berluskoni je uzeo 200 puta više od prodaje Milana, nije da su mu u prvom planu rezultati Monce, ali fudbal je bitan deo njegovog političkog identiteta i mogla bi da mu pomogne prisutnost na naslovnim stranama sportskih medija.

Kako stoji Monca ove godine?

U poteri su za Empolijem na mestu koje znači Seriju A, ali tu su i Kjevo i Salernitana. Svaki bod je bitan, Broki je bio navodno pred smenom, ali je preživeo. Ako žele međuz najbolje moraju da pobeđuju timove kao što je Piza koja nema prvoligaške ambicije, niti resurse da napadne vrh tabele.