Murinjo i Čelsi – Part II

Pričali smo o prvom Murinjovom boravku u Engleskoj, na klupi Čelsija, otišao je nakon tri i po sezone, govorilo se da je prihvatanjem odštete prihvatio i da ćuti. Nije izdržao posle mitskog poraza kliuba u finalu Lige šampiona na „Lužnikiju“ kada je rekao da bi sa njim na klupi, umesto Avrama Granta, „Plavci“ bili evropski prvaci.

Čelsi nije, ali Inter jeste. Sa Italijanima je pokorio svet, a onda u noći velikog trijumfa u Madridu prihvatio najveću klupu sveta, Realovu. Čovek koji je krčio put i bivao podsmešljivo nazivan „prevodiocem“ iako je bio pomoćni trener Van Galu u Barseloni, nije dobio posao 2008. iako je bio veoma zagrejan, Katalonci su rešili da šansu ukažu treneru „B“ tima Gvardioli. Na sastanku u hotelu „Meriot“ koji je organizovan na navaljivanje njegovog agenta Mendeša, Murinjo je uveravao Begristajna da će igrati napadački, ali nije vredelo.

Dve godine kasnije završio je u Realu, naredne tri sezone ostaće ubeležene kao period najvećeg sukoba u novijoj istoriji dva kluba, a mnogi se slažu da je Murinjo zakuvao situaciju.

Postoje dve verzije kako je otišao iz Španije. Jedna je da je dobio otkaz, druga da ga je Perez molio da ostane, da izgladi odnose sa Ronaldom, da prihvati da Kasiljas ostane, ali nije vredelo. Rekao je dosta ružnih stvari o Realu, pa mu je Kristijano rekao da Portugalci imaju običaj da kažu, „Ne pljuj u tanjir iz koga si jeo“.

Murinjo se vratio u Čelsi 2013. i to nije bilo iznenađenje. Govorkalo se da se ranije dogovorio sa Abramovičem, da su ratne sekire zakopane, da je oduvek verovao da ima nezavršena posla u Zapadnom Londonu.

„Srećan sam što sam se vratio, moj cilj je bio da se vratim u Englesku“, izjavio je na prvoj konferenciji za novinare.

Bio je to nešto smireniji Murinjo, uvek je tako na početku, rasterećen, sa osmehom, u svom drugom mandatu doveo je 27 igrača, među njima i našeg Matića koji je zaobilaznim putem ponovo stigao na „Stamford Bridž“. Oteo je Vilijana Totenhemu, Brazilac je danas u Arsenalu, ali su „pevci“ 2013. Verovali kada je sleteo na „Hitrou“ da će ga predstaviti sutradan, predstavljen jeste, ali u plavom. Većinu igrača počev od Širlea, preko nekih mlađih, pa Kuadrada, Salaha, Babe Rahmana je promašio, Fabregas je igrao sjajan fudbal, Dijego Košta bio pun pogodak, ali već nakon dve sezone je došlo do sukoba kada je Brazilac duže slavio titulu nego što se Murinju sviđalo.

Prve sezone nije bilo pritiska ni prevelikih očekivanja, Murinjo je sprečio, nazivajući svoj tim „malim ponijem“ da Liverpul uzme titulu, a u drugoj godini se prošetao do trofeja. Bio je to početak kraja. Kako rekosmo, zakačio se sa Koštom, pričalo se da još par starijih igrača bojkotuje Portugalca. U prvoj sezoni, on nije osvojio ništa, imao je problema sa napadačima, često je to koštalo „Plavce“, ali navijači su ga podržavali kao „jednog od njih“, čoveka  čije su druge sezone velike.

Nisu se prevarili, sledećih devet meseci su sa Fabregasom i Koštom bili pesma, počelo je trijumfom u Barnliju, prvi put te decenije je Čelsi igrao fudbal kakav Abramovič hoće. Ali, ako je prve sezone posle čuvene pobede nad Pari Sen Žermenom, u polufinalu Atletiko bio prejak i jasno se videlo da Murinjov tim nije spreman, naredne sezone je i pored šampionske titule ostao gorak ukus zbog Evrope. Očekivalo se da Čelsi napadne Ligu šampiona, odlično su igrali tokom jeseni, ali već na startu nokaut faze osveta je bila pariska. Imali su sve, 1:1 u prvom meču u Londonu, i kada su ih mnogi očekivali u četvrtfinalu, tim pre što je Ibra isključen posle pola sata, PSŽ je nakon 120 minuta rezultatom 2:2 zbog gola u gostima otišao dalje. Te godine je Murinjo uz prvenstvo osvojio i Liga kup, protiv svog sadašnjeg kluba Spursa, ali to takmičenje nije preterano cenjeno, titula jeste, pa je ipak ovo bila godina velikog povratka Žozea, njegov treći trijumf u dva mandata u Zapadnom Londonu.

Treća sezona je bila raspad sistema, Murinjo nije sačekao ni Božić. Čelsi je delovao obezglavljeno, ponovo je došlo do sukoba, prvo sa fizioterapeutom Evom Karneiro i optužba sa seksizam, onda sa direktorima i pre svega Marinom Granovskajom. To je siguran recept da ćete dobiti otkaz.

Naime, Murinjo je bio nezadovoljan prelaznim rokom, došao je Pedro iz Barselone, Baba Rahman, Begović, a zatim i Amelija kao alternative za golmana, novi štoper Đilobođi iz Nana nikome nije ulivao poverenje. Ovo je bio kraj za Čeha, Drogbu, Felipe Luis se vratio u Atletiko. Igrači koje je Murinjo želeo su recimo Džon Stons koji danas igra za Siti, ali Roberto Martinez ga nije prodao. Svi ključni igrači su delovali isceđeno Matić i Ivanović, Fabregas i Azar što je pojačalo nikad dokazane priče o bojkotu. Košta je bio u otvorenom sukobu sa trenerom, pa se sve brzo raspalo.

Čelsi je u prvom delu sezone kada je tim vodio Murinjo (smenjen je 17. decembra) prvo izgubio Komjuniti Šild što je nebitno, ali je problem što je to bilo prvi put u 14 mečeva da je Murinjo izgubio od Vengera. Rasturio ih je Siti sa 3:0 što je bio najteži poraz Murinja na klupi Čelsija. Već nakon dva meča „Građani“ su imali +5 u odnosu na šampiona, a ono najgore je sledilo. Kupovali su panično, Pedro je dao gol na debiju, dobijen je VBA,  izgubili su od Palasa kod kuće, nakon četiri kola u avgustu, pobeda i remi, samo četiri boda.

Nakon sedam odnosno drugog meseca sezone imali su osam bodova, tukao ih je u oktobru Sautempton, pa je Murinjov tim bio 15. na tabeli sa 11 poena. Dato mu je još vremena, pali su niže, na tri boda iznad linije ispadanja. Posle toga je bilo samo pitanje vremena, kada ih je Lester savladao polovinom decembra to je bio devet poraz u šesnaest mečeva. I tu već nije bilo spasa, Murinjo je smenjen, a čovek od poverenja Hidink je preuzeo klupu, mada je u vakuumu Stiv Holand vodio tim protiv Sanderlenda.

Po drugu put je Murinjo pokupio kofere, ovaj put je trajao godinu kraće. Ali, osvojio je opet titulu. Sada ga čeka Čelsi, uvek je zanimljivo protiv bivšeg kluba, no s obzirom na povredu Kejna u sudaru „ranjenih lavova“ Murinju neće biti lako...