Murinjo protiv Gvardiole, ovo nam nikad neće dosaditi

Opet Mančester Siti protiv Totenhema, opet Gvardiola protiv Murinja. Nema mnogo toga što nije rečeno o rivalstvu njih dvojice, uvredama koje je Portugala sipao na račun rivala. Podsetimo se one da je Pep oćelavio jer ne uživa u fudbalu, do one da mu želi da jednom pošteno osvoji Ligu šampiona.

Gvardiola je uglavnom istrajavao na tome da ne odgovara, ali umeo je da se iznervira kada je ponudio rivalu da ponese pehar kući pošto ga je osvojio predstavama u sali pred novinarima.

„On je jeb... šampion pred novinarima, neka nosi pehar kući“, rekao je Gvardiola.

Posle te konferencije igrači su mu priredili ovacije kada se vratio u hotel.

Gvardiolina najveća pobeda nad Murinjom bila je zapravo osveta za ispadanje u Ligi šampiona.

Na debiju na „El Klasiko“, Murinjo se loše proveo, Real je primio pet komada na „Kamp Nou“.

Ćavi je u knjizi Sida Loua, „Strah i paranoja u La Ligi“ objasnio taj meč kao najbliži perfekciji.

„Nisu pipnuli loptu, nisu ni znali šta ih je snašlo“, rekao je legendarni fudbaler koji je bio poznat po svojim verbalnim okršajima sa Murinjom. Optužio ga je da stvara razdor u reprezentaciji, da je zatrovao sportsko rivalstvo, da se služi prljavim trikovima.

Florentino Perez taj meč smatra najgorim porazom u karijeri. Zanimljivo da Mesi u tom meču nije dao gol, ali je namestio dva Davidu Vilji sa kojim nije bio u dobrim odnosima.

Murinjo najbolji trenutak je i njegov najslađi poraz u životu, onaj od 1:0 na „Kamp Nou“ kada je plesao po terenu dok ga je Valdez gurao, Inter je doneo 3:1, sa igračem manje uspeo da izdrži opsadu gola i da ode finale. I prvi meč tog polufinala je doneo taktičku dominaciju Murinja, jer Barsa je vodila golom Pedra, a onda su ih Italijani pregazili, bilo je na kraju 3:1, a mogli su da im daju nekoliko golova. To je onaj čuveni meč u kome je iznervirani Baloteli bacio dres kada ga je Portugalac zamenio, a Materaci ga jurio posle meča da ga pretuče, dok su se ostali radovali pobedi.

U prvoj sezoni, Murinjo je osvojio kup koji je slavljen kao Liga šampiona, Real je srušio mnogo jaču Barsu u finalu, nebeski skok Ronalda je presudio, a Ramos je ispustio pehar koji je završio pod točkovima autobusa.

Tih godina svaki meč je bio rat, sećamo se da je Murinjo nabio prst u oko pokojnom Titu Viljanovi, a žreb je hteo da 2011. gledamo „El Klasiko“ u polufinalu Lige šampiona. Tada

To je poznato kao ludi poker jer su timovi odigrali četiri meča u različitim takmičenjima u nekoliko nedelja.

Pre pobede u finalu Kupa, Real je u prvenstvu igrao 1:1, ali je Barselona tim remijem osvojila titulu. No, to je bio samo uvod u glavno, Ligu šampiona.

Ovo su istorijski mečevi, svet je stao na trenutak i nikada nijedan dvomeč nije doneo takvu paranoju, takav naboj, toliko žuči kao „El Klasiko“.

Pljuštale su optužbe, teorije zavere, na kraju je Barsa dobila nakon crvenog kartona Pepea dobila, oba gola Mesija, Murinjo je komentarisao da protiv Gvardiole uvek moraš da računaš da imaš igrača manje, da bi UEFA trebalo da to pravilo zvanično uvede.

Iako je Real ostao neporažen u revanšu, bilo je jasno da ne smeju da napadnu kako ne bi doživeli katastrofu, Barsi je odgovaralo, sa 1:1 su otišli u finale i u Rim gde su tukli Junajted. Osvojili su dva trofeja, ali ne i tripletu zbog pomenutog poraza u kupu.

Najnasilniji meč viđen je u Superkupu iste godine, odmah posle leta je neprijateljstvo obnovljeno, tada je izbio sukob po izlasku iz tunela, Barsa je dobila sa 3:2, Mesi je odlučio u finišu. Ali, niko danas ne pamti taj meč po golu već činjenici da je podeljeno 12 kartona, od toga tri crvena i da posle te utakmice mnogi od igrača koji su igrali zajedno u reprezentaciji nisu govorili. Kasiljas je probao da izgladi stvari, priča se da ga je tada Murinjo prezreo jer je želeo totalni rat. Samo, te sezone je Real odigrao fantastično prvenstvo i na neki način, postavio standarde u broju bodova i golova.

Jasno, kada se Pep vratio u Englesku, rivalstvo je obnovljeno, samo su tonovi stišani. Deo je to toga da je ipak Siti bio prejak za Junajted, iako je Murinjo svojom najboljom sezonom proglasio onu kada je završio dvadesetak bodova iza „Građana“ u šampionatu. Nije izdržao da ne pomene Gvardiolino trošenje i 200 miliona samo na bekove.

Kada pogledate statistiku, Murinjo je trener sa kojim se Gvardiola najčešće sastajao što je i normalno s obzirom na „El Klasiko“ prošlost, i Portugalac ga je dobio sedam puta, jedino Klop ima više protiv Katalonca. Ali, sa druge strane za razliku od duela sa nemačkim stručnjakom, Gvardiola ima pozitivan skor protiv Murinja, 11 pobeda, uz 6 remija.

Samo, neko će to objasniti i činjenicom da je vodio najjaču Barsu u istoriji, da je Mančester Siti ipak bio mnogo jači od Junajteda i danas od Totenhema, Murinjo bi se sigurno sa tim složio. Ipak, ovo je sudar dve potpuno različite fudbalske filozofije, dva trenera koja su obeležila ovaj vek, Murinjo je bio pomoćni trener u vreme kada je Pep igrao za Barsu.

Samo, priče da su bili prijatelji su napumpane, to i jedan i drugi demantuju, iako su često pričali o fudbalu, o nekim dubljim odnosima nema ni govora. Na kraju krajeva, Pep je uzeo posao u Barseloni 2008. Murinju ispred nosa, tačnije kao nepoznati trener, odnosno kouč drugog tima Katalonaca, početnik, dobio priliku da vodi najjaču generaciju u istoriji kluba.

Danas je novo poglavlje i retko kada Gvardiola je bio veći favorit protiv Murinja.