Najveće plate u Evropi, rat sa La Ligom i pitanje - Kada će Barsa prevazići krizu?

Fudbalski klub Barselona obeležiće još jedno, četvrto leto u nizu.

Ipak, za razliku od nekih ranijih godina, kada su Katalonci obarali rekorde, dovodili skupocena pojačanja, sada nisu u mogućnosti da dovedu ni - besplatne. Pre samo šest godina, Barsa je samo za transfere Frenkija de Jonga i Antoana Grizmana izdvojila 200 miliona evra za obeštećenja, ali što je još važnije za našu priču i - blizu 80 miliona evra godišnje za njihova primanja!

I, upravo su te plate ono što je Barselonu dovelo do trenutno najteže finansijske situacije u klubu. Taj trend započeo je Hosep Marija Bartomeu, naslednik i desna ruka Sandra Roselja, koji je najpre 2014. preuzeo funkciju v.d. predsednika, da bi istorijsku sezonu 2014/15, kada je osvojena i poslednja Liga šampiona, to iskoristio i da pobedi na izborima. Od 2015. do 2020. bio je predsednik Barselone, ali su rezultati njegovog rada na finansijskom planu sada došli na naplatu. Statističari kažu da je Barselona u ovom periodu trošila ubedljivo najviše novca na plate svojih igrača u čitavoj Evropi.

Barselona - ubedljivo najveći trošadžija na plate

To smo pomenuli kod Grizmana i De Jonga, poslednjih zvezdi koji su došli u klub i dobili astronomske plate. Poređenja radi, kapiten Real Madrida Serio Ramos imao je u tom momentu 12 miliona evra neto zarade. Grizman i De Jong su kao novopridošlice imali duplo veću platu. Na to treba dodati i da je recimo Mesi zarađivao 70 miliona evra neto, ali, ako je neko to zaslužio to je bio on. I nije bio glavni problem što je Mesi imao 70 miliona, već što su igrači koji ne zaslužuju Barsin dres, bili među najplaćenijima u Evropi. Poređenja radi, upravo je ugovor Klemena Lenglea koji trenutno zarađuje 16 miliona evra godišnje, i dalje je veliko opterećenje za budžet. Platu veću od 10 miliona evra, veću od Ramosove, Benzemine, Krosove i Modrićeve u Realu, u Barsi su imali igrači poput - Serhija Roberta, Samjuela Umtitija, pomenutog Lenglea, Filipe Kutinjo je zarađivao 18, u prevodu, bio bi ubedljivo najplaćeniji u tom trenutku da je bio u taboru Reala.

I kada na to dodate godine i godine preplaćivanja, onda dođete do toga da je platni budžet preopterećen, da Barsa iz godine u godinu ne može da zaradi da pokrije sve plate. Recimo, tokom svih prethodnih godina, od kako je Laporta nasledio Bartomeua, pokušava da spusti platni budžet, ali ne uspeva da smanji plate igrača na ispod 80% ukupnog budžeta, što je zastrašujuće. To znači da Barsa od svog godišnjeg budžeta troši čak četiri petine samo na plate svojih igrača!

Poslednji slučaj sa Ilkajom Gundoganom najbolje pokazuje koliko zapravo stvari u klubu, ali i unutar svlačionice ne mogu biti dobre. Recimo, pomenuti De Jong nikada nije prihvatio redukovanje plate, da obnovi ugovor i pristane na manje novca i ubedljivo je najplaćeniji sa platom od oko 30 miliona evra, što je skoro duplo više nego što ima sledeći - Robert Levandovski. Takođe, Feran Tores, Rafinja i još neki pojedinci nisu želeli da odu uprkos poruci da klub želi da ih proda. Gundogan je, za razliku od njih, džentlmenski poručio da ne želi da ostane nijedan dan na mestu gde nije poželjan i da će svojim odlaskom pomoći klubu. On je "oprostio" Barsi celokupna primanja za ostatak ugovora do 2026. kako bi mogao da se vrati u Siti, tamo gde je poželjan i ne predstavlja problem.

Havijer Tebas i rat sa La Ligom

Ovo je možda bio i ključan trenutak kada je Barselona ostala u nemilosti La Lige i njenih regulativa. Naime, ako se sećate, leta 2021. kada je otišao Leo Mesi upravo zbog Barsine nemogućnosti da nastavi da ga plaća, Barselona je odbila da potpiše ugovor sa investicionim fondom CVC. Taj dogovor potpisao je upravo predsednik La Lige Havijer Tebas, kao i većina predsednika klubova. Međutim, nakon pregledanih svih detalja, Barselona je odustala, kao i Real Madrid. Spekuliše se da su Tebas i Laporta toliko zaratili da je upravo taj prekršaj Barsinog dogovora sa CVC, uticao i da La Lige ne dozvoli da Mesi ostane u La Ligi. Ako vas baš zanima tačan procenat, da je Mesi ostao, sa minimalnom platom koju je mogao da ima, a to je 50% manje od prethodne po zakonima Španije (oko 35 miliona evra), Barsu bi plate igrača koštale 120% od budžeta. U prevodu, morala bi da podiže kredite samo da može da nastavi da isplaćuje svoje igrače. To je i razorilo klub.

Novac za obeštećenja i plate "nije isti"

Ovo je možda i ključno, ali budžeti koji klubovi imaju za obeštećenja igrača i njihove zarade ne pripada "istoj kasi". Barselona na računu ima naravno novca i recimo, veći joj je bio problem da registruje nego da otkupi Danija Olma, pa čak i Nika Vilijamsa, koji je upravo zbog toga i odbio da dođe ovog leta. Barselona je bez problema platila 55 miliona evra za Olma, ali i dalje ne može da ga registruje. Jednostavno, kako Barsa ne sme da posluje 1:1, može da koristi samo 50% budžeta za plate, Olmo je ostao neregistrovan za prva dva kola. Ista priča bi bila i sa Nikom. Barselona bi bez problema mogla da plati njegovu klauzulu od 58 miliona evra, ali bi imala problem da registruje njegovu platu koja ne bi bila veća od 10 miliona evra po sezoni.

Kada će Barsa moći da posluje 1:1?

Đoan Laporta već četvrto leto, od kako je otišao Leo Mesi, pokušava da ispegla ove stvari, ali bezuspešno. Usput je klub morao da se pojačava, kako bi ostao konkurentan pa je tako leta 2022. Laporta rizikovao i rasprodao procente svega što je u vlasništvu kluba, pa je tako Barsa mogla da kupi Roberta Levandovskog (45 miliona evra), Kundea (50), Rafinju (58), ali je onda imala veće probleme da redukuje plate pojedincima, a rastera Kutinja, Depaja, Pjanića, Umtitija koji nisu imali beznačajne plate.

Da bi se Barselona vratila normalnom poslovanju, za početak je potrebno da konačno potpiše novi ugovor sa kompanijom "Najki". Navodno Barsa bi trebalo da zarađuje 90 miliona evra po sezoni uz ugovor sve do 2034. godine, ali taj ugovor još uvek nije verifikovan. Katalonski izvori ističu da se "Najki" na neki način sveti odugovlačenjem zbog Barsinog koketiranja sa Pumom, kako bi izvukla što više novca od svog višedecenijskog tehničkog sponzora.

Kako će sada registrovati pojačanja?

Dani Olmo je konačno registrovan, tek 27. avgusta, a dolazak Federika Kjeze, koji je pristao na minimalnu platu kako bi potpisao za Barsu, pod velikim je znakom pitanja jer je Liverpul konkretniji i nema finansijskih problema. Spekuliše se da bi Erik Garsija mogao da pređe u Đironu, koja želi da ga otkupi za 15-20 miliona evra, a njegovu platu bi mogao da preuzme upravo Italijan.

Sva je prilika da bi time bio zatvoren jedan od najsiromašnijih prelaznih rokova, ali još veća je briga što je na kraju istog ponovo otvoreno pitanje kako to da uprava ni ovog leta nije uspela da pronađe rešenje za gorući problem i da li će ekipa biti konkuretna ako ovako posluje već četvrto leto u nizu?