Niko Vilijams - Oličenje baskijske vernosti i katalonskog haosa

Leto 2024. u Španiji obeležili su pehari na Evropskom prvenstvu i Olimpijskim igrama, rani dolazak Kilijana Embapea u Real Madrid, kao i propali transfer Nika Vilijamsa u - Barselonu.

Tokom turnira u Nemačkoj svima nam je bilo jasno da Barselona ne sme da propusti da dovede Vilijamsa, sa kojim je odavno imala dogovorene određene uslove pod kojim bi iz svog Atletika stigao u Kataloniju. Međutim, ispostaviće se da obećanja Barselone tokom proleća i ponovo ista realnost tokom leta, nisu na istim talasnim dužinama. U prevodu, uprava Barselone je opet bacala dimne bombe da zavara navijače da će ovo leto proteći bez problema sa finansijskim fer-plejom.

Ali, ovo je već četvrto uzastopno leto na čelu sa Đoanom Laportom koje će obeležiti potpuni finansijski haos na "Kamp nou". Prvog leta 2021. godine zbog istih problema morao je da ode Lionel Mesi, što je bio najveći udarac i najveća bruka u istoriji kluba. Leta 2022. godine, kada je Real Madrid osvojio i La Ligu i Ligu šampiona, Laporta je odlučio da rasproda sve što može, a što je u vlasništvu kluba, pa je tako sakupio novac za jedan prilično jak prelazni rok u kom su došli - Žil Kunde, Robert Levandovski, Rafinja, te kao slobodni agenti i Andreas Kristensen i Frank Kesi. Posle osvojene titule 2023. Laporta je obećao da će na leto konačno moći da posluje 1:1 i da će moći da troši koliko i zaradi, ali to se opet nije dogodilo. Opet su padale dimne bombe na kojima je pisalo - Martin Zubimendi, Bernardo Silva, Jozua Kimih, ali na kraju je stigao samo Oriol Romeu za 3,8 miliona iz Đirone, dok su na pozajmicu poslednjeg dana prelaznog roka došli i Žoao Kanselo i Žoao Feliks, dok je još početkom leta kao slobodan stigao Injigo Martinez.

Barselona za sobom ima novu sezonu bez trofeja, Real Madrid je opet osvojio i Ligu šampiona i La Ligu, a čim se to desilo, Đoan Laporta je početkom leta posredstvom "svojih" novinara lansirao i najveću bombu još od odlaska Lea Mesija - dolazak Nika Vilijamsa.

Delovalo je da je nemoguće da ne dođe do transfera, posebno zbog otkupne klauzule koja je postavljena na samo 58 miliona evra i traje čitavog leta. Barsa nije imala nikakvo vremensko ograničenje da dovede Nika, sve što je bilo potrebno jesu garancije igraču da će moći da ga registruje. Barselona je u početku kupovala vreme, ali realnih garancija nije imala. Podsetnik - novac koji klubovi izdvajaju na ime obeštećenja i za plate igrača, nije isti novac. Preciznije, Barselona ima novca na računu da plati i Nika Vilijamsa, pošto je platila 55 miliona za Danija Olma, ali zbog preopterećnosti platnog budžeta za plate igrača godinama unazad, nema pravo da posluje 1:1, pa je i dalje u problemu da registruje pojačanja. 

Niko Vilijams je dao rok Barseloni do povratka sa odmora posle Evropskog prvenstva, potom ga je i pomerio za nekoliko dana, a kada je bilo jasno da ne može da dobije garancije, odnosno kada je bilo evidetno da je Barsa krila svoje probleme sa fer-plejom, zadužio je dres sa brojem 10 u svom Atletik Bilbau i to je bio poslednji znak da je odustao.

Ipak, veliku ulogu svakako je imala i njegova bezgranična ljubav prema klubu. Kao što je poznato, porodica Vilijams je izbegla i ta priča je zaista posebna. Njihova priča i povezanost sa Baskijom, pa kasnije i Atletik Bilbaom, počinje još početkom devedesetih, Feliks i Marija Vilijams, prešli Saharu, bosi, sa nekoliko flaša vode, kako bi stigli u Evropu.

Početkom devedesetih, ljudi iz Afrike imali su samo jedan cilj - evropski san. Feliks i Marija krajem 1993. godine tražili su način da se domognu Velike Britanije, ali su naivno, kao i mnogi tada, prihvatili ponudu da za manje novca odu u Španiju. Afričke porodice masovno su prenošene kamionima preko Sahare, ali su ih "prevaranti" neretko izbacivali usred pustinje uz reči "platili ste dovde, odavde idete sami, Evropa vam je blizu". 

Da sve bude još bajkovitije, dok je prelazila Saharu, Marija Vilijams je bila trudna, u stomaku je bio - Injaki Vilijams, Nikov stariji brat, koji je izvršio poseban uticaj da on ostane još godinu dana na "San Mamesu". Pod izgovorom da želi da igraju zajedno u Evropi, te da je finale Lige Evrope zakazano baš na "San Mamesu", te usled nepoverenja ka Barseloni, koja je dugo krila i odlagala da reši svoje finansije, Niko je odlučio da ostane.

I tako, umesto da bude Barsina bomba i odgovor na transfer Kilijana Embapea, Niko Vilijams će u nedelju, sa brojem 10 na leđima, biti najveća opasnost po odbranu Barselone na "Monžuiku". Iako mu je Đoan Laporta u pregovorima poručio da Barsin voz samo jednom staje na stanicu, malo ko veruje da Barselona neće pokušati da ga dovede i narednog leta, ako do tada, konačno uspe da reši finansije.

No, do tada, Niko Vilijams nastavlja da živi svoj san u dresu voljenog Atletika sa glavnim ciljem - da se plasira u Ligu šampiona i potencijalno stigne do finala Lige Evrope na svom "San Mamesu". 

"Ispričao sam svoju priču posle svojim prijateljima, koji nisu mogli da veruju da je naš dolazak iz Gane istinit. Sve se dešava sa razlogom. Da moji roditelji nisu stigli u Bilbao i da se ja ovde nisam rodio, nikada ne bih mogao da zaigram za Atletik. Moji roditelji su bosi prešli preko cele pustinje i završili u Baskiji. To je sudbina i to se kaže kada u životu dobijete šansu. Ja zato nikada nisam želeo da napustim Atletik. Za  mene dres Atletika i grad Bilbao simbolizuju žrtvu mojih roditelja. Nositi dres Atletika i predstavljati sve te ljude, važnije mi je od bilo čega na svetu", rekao je jednom prilikom Niko Vilijams.