“O Classico” - Najveća portugalska priča!

Portugal je podeljen i Sporting nema nikakve veze sa tim. To će možda teško pasti navijačima "Lavova", ali ako pogledamo poslednjih četiri ili pet decenija, fudbal u ovoj zemlji definiše rivalstvo, ne samo fudbalskom dva kluba i dva grada Lisabona i Portoa. Od kada je Porto vođen sigurnom rukom nekada direktora, a već 40 godina predsednika Žorža Košte da baca rukavicu prestonici, stvari su se izmenile. "Zmajevi" su osvojili dve evropske titule koliko ima Benfika (klub i dalje pati od Gutmanovog prokletstva), i u isto vreme istakli svoj "način", pozajmljen od motoa samog grada, centra severa.

U Portou je industrija, naporan rad, svakodnevna borba, u Lisabonu glamur, radost življenja i isti takav, na momente bezbrižan fudbal. Postoje ozbiljne teorije (Portugalci su opsednuti igrom) po kojima se to odrazilo na rezultate, Benfiku je prestalo u jednom trenutku da bude briga, a imperativ da pobeđuju prihvatili su na nekadašnjem "Das Antašu". Kada je svijeno "Zmajevo gnezdo" odnosno "Dtagao", nastavili su po istom principu, pa nije čudo što se odnos promenio. Jer, porazno je za Benfiku koja je i dalje najtrofejnija kada su titule prvaka u pitanju, da je do 1984. godine preloma Porto osvojio samo sedam titula (od toga dve krajem sedamdesetih), a od tada čak 23. Za to isto vreme Benfika je bila prvak samo 12 puta. Od pomenute 1984. su osvojili sedam kupova države, Porto duplo više.

Tako je nastao "O Classico", Porto je čekao osam godina, sve do 1920. na pobedu, ali tada i narednih pola veka ih Benfika nije posmatrala kao ozbiljne rivale. Ipak, sve se promenilo, a igrači su često padali pod pritisak rivalstva. Recimo generacija iz 1984. koja je neočekivano igrala polufinale EP je bila toliko podeljena da igrači nisu govorili, a selektor je imao obavezu da sva tri velika kluba budu podjednako zastupljena. Nešto kasnije su rivalstvo oličavali Žoao Pinto na jednoj, od odnosno Paulinjo Santoš na drugoj strani koji se nisu podnosili, iako su zajedno igrali za reprezentaciju. U poslednje dve decenije prošlog veka, tučnjave na terenu su bile običaj.

Devedesetih je Porto odnosio prevagu sa pet titula, u novom veku su ih prvo Murinjo, a potomo Viljaš Boaš vodili do triple krune (ovaj drugi doduše nije osvojio LŠ nego LE. Ali to je napravilo, ako ne računamo Interkontinentalni kup i evropske Superupove razliku, Porto ima više evropskih trofeja od Benfike, dok su domaći trofeji na strani "Orlova". Kada se sve sabere, uključujući i manje važne trofeje, rezultat je 84:84 u peharima, a Porto je bio toliko dominantant devedesetih i u prvoj deceniji našeg veka da je pretekao rivala u međusobnim susretima i vodi sa 71:58 u prvenstvenim pobedama. Postoji pravilo da se teško pobeđuje na gostovanjima u derbiju, i sudije tu imaju svoju ulogu, oba kluba su zaštićena u duelima sa trećim ekipama, ali pod pritiskom sa tribina, sudije u "Klasiku" su naklonjenije domaćinu.

Zanimljivo da Eusebio nije najbolji strelac derbija, iako je za 12 godina dao 16 golova Portou. Ali ni njemu, ni najboljem strelcu svih vremena u "Klasiku" Žoze Aguašu Porto nije bio glavni rival. Ovaj drugi, manje poznati Evropi, ali u Portugalu slavljen kao "Zlatna glava" je bio preteča Eusebija, obožavao je maltretira Sporting. Ako vam je prezime poznato, da, njegov sin Rui Aguaš je takođe igrao za Benfiku i reprezentaciju osamdesetih, a navjačima nije bilo prijatno kada se preselio u Porto. Ipak, posle sezone se vratio, i pre kratkih pokušaja u Amadori i Ređani skupio još četiri godine na "Lužu".

Nekada je bilo teško zamislivo da igrači prelaze iz jednog u drugi klub, ali se to promenilo. Računa se da su nastupi u Evropi, veliki broj stranaca, kosmopolitizam koji je zapljusnuo Portugal učinili da klupska pripadnost ne bude više pitanje života i smrti. Klubovi se svađaju, optužuju jedni druge da plaćaju sudije (ima i dokaza da se to radilo, ali u Portugalu vole kao i na našim prostorima da guraju stvari pod tepih).

Od stranaca najpoznatiji fudbaleri koji su nosili dres oba kluba bili su Ljubinko Drulović, Zahović, Sergej Juran, njegov imenjak golman Ovčinjikov, Derlei i svetski prvak Otamendi koji sada igra za Benfiku, a učestvovao je u velikim uspesima Portoa početkom prošle decenije.

Murinjo je vodio oba kluba, ali ga vezuju za Porto gde je napravio veće uspehe, postoji i statua "Zea" ispred stadiona "Dragao". Pre "Zmajeva" radio je u ekipi Benfike gde je tražio veću platu pošto je stabilizovao tim, ali je umesto toga dobio otkaz jer se promenio predsednik. Hrvat Tomislav Ivić je sedeo na klupi oba kluba, ali i doskorašnji selektor Santoš. Artur Žorž i Žesualno Fereira. To je i normalno jer svi često menjaju trenere, a broj onih najkvalitetnijih je ograničen.

Porto je prošle godine izgubio titulu zbog lošeg starta, nije bilo vremena da se vrate u trku iako su igrali bolje tokom proleća i golovima Uribea i Taremija dobili u Lisabonu. Lekciju su naučili ove sezone, Konseisaov tim sada deli prvo mesto sa Sportingom za koji niko ne veruje da će izdržati, Benfika ima bod manje (oni su poraženi neočekivano) od Boavište na startu pa možemo reći da su "Panteri" učinili uslugu "Zmajevima".

Timovi su već igrali ove sezone, u Superkupu koji je pripao šampionu, ekipi Benfike, jasno da nije moglo bez tuče 12 žutih i dva crvena kartona, Pepe je predodređen da bude isključen, a i trener Konseisao je morao u svlačionicu u nadoknadi.

On je isključen i prošle sezone u porazu svog tima na domaćem terenu (rekli smo, to je baš retkost da gost pobedi u “Klasiku”, tada smo videli takođe 12 žutih i dva crvena, u Lisabonu gde je Porto slavio bilo je “samo” devet žutih.

Kartona će biti, golova ne previše, Porto je u boljoj formi, dobio je i u LŠ u Hamburgu Šahtjor, dok je Benfika nokautirana od Salcburga kod kuće.

Meč se igra u petak, a duel novajlije Estrelje i Brage koja je nakon nesrećnog poraza od Napolija, preslišala nimalo naivnu Boavištu u prošlog vikenda je bio na programu u vreme kada se magazin štampao, u četvrtak.

U ovom kolu izdvajamo još golove u duelu Moreirenšea i Rio Avea jer ovi timovi bolje izgledaju napadački, Sporting će lako dobili na jugu Farense, a mogla bi vam se isplatiti pobeda Vitorije u Gimaraešu protiv Estorila iz “iksa”, “Konkvistadori” obično tako dobijaju kod kuće…