Palas - “Orlovi” sa juga

 Kada krenete ka obali iz Londona, nema šanse da promašite Selharst Park na putu ka Brajtonu. Dok prolazite, zapamtite da ne pričate o svojim namerama, možda naletite na lokalnog navijača. Jer, svi koji žive na južnim obodima prestonice baš ne vole vaše krajnje odredište, Brajton. "Orlovi" bi najradije da "Galebovi" ne postoje, ovo je dugo rivalstvo, možete da zamislite kako je sada navijačima Palasa kada gledaju kako se u čuvenom letovalištu igra dobar fudbal.

Postoji priča da je početkom osamdesetih kada je vlasnik Ron Nojds imenovao Alana Mjulerija za menadžera, poseta na "Selharstu" toliko opala da je bivši menadžer Brajtona sam otišao. Za "Grobare" to je lik koji je odmah preuzeo KPR i bio na klupi u onim čuvenim duelima londonskih policajaca i Partizana kada su crno-beli stigli 6:2 sa Hajberija u Beogradu.

No, da se vratimo Palasu. Njihov stadion puni vek postojanja ove sezone i navijači sanjaju da konačno stignu do nekog pehara i proslave ga u kući. Bivši stadion sa početka veka bio je gotovo uništen 2013. u bombaškom napadu i paljevini sifražetkinja na FA kup finalu 1913.

Klub je 1920. kada je izvršena reforma takmičennja krenuo od treće lige, ono što je zajednički imenitelj Palasove istorije su finansijski problemi. Dva puta su u ovom veku bili u administraciji, ranije su uvek morali da prodaju najbolje. Tako je generacija sa kraja sedamdesetih koja je bila najtalentovanija u istoriji kluba osvojila dva FA kupa za mlade ekipe (i preskočila dva ranga vratila "Orlove" u elitu) rasprodata, pa su ispali iz lige.

U vreme izgona Engleza iz Evrope, Palas je pod Stivom Kopelom, nekadašnjim reprezentativcem iz JUnajteda uspeo da se kroz plej of 1989. dokopa ponovo stare Prve divizije. Taj tim u kome su igrali kasniji menadžer Alan Perdju, kapiten Džof Tomas, golman Najdžel Martin je stigao nadomak toliko čekanog trofeja. Oni su u prvom meču protiv Junajteda igrali 3:3 (Mark Hjuz je doneo remi u produžetku i ponovljeni meč), ali izgubili nekoliko dana kasnije sa 1:0. Bio je to prvi Fergijev trofej, navijači su mu poručili da ga uzme i "odj... u Škotsku", eto kakva je bila percepcija budućnosti "Đavola".

Ali, oni su se vinuli u nebo, dok su "Orlovi" posle fantastične naredne sezone u kojoj su bili treći, ponovo morali da rasprodaju ekipu. Oni nisu izašli u UEFA kup u prvoj sezoni posle zabrane jer je zbog petogodišnje kazne Engleska ostala bez koeficijenta, pa je jedino Liverpul, kao drugi otišao u najmasovnije evropsko takmičenje.

I sada, neko bi očekivao da Palas nadogradi strašan tim, oni su prodali Jana Rajta Arsenalu, Marka Brajta Šefild Vendzdeju i posle desetog mesta i ulaska u novoformiranu PL, odmah ispali. Hronični nedostatak sreće se ogleda i u toj godini. Nestvarno zvuči, ali Palas se je ispao sa 49 bodova, najviše ikada u PL za klub koji nije sačuvao prvoligaški status.

Oni su se pod Alanom Smitom vratili odmah (Kopel je nakon ispadanja posle gotovo decenije otišao iz Južnog Londona), a tih jo-jo godina u PL i drugoj ligi su bili poznatiji po onom navijaču koga je Erik Kantona kung-fu udarcem poslao u bolnicu nego po nekim rezultatima. Te godine su opet ispali, ali i igrali polufinala u oba evropska kupa (Junajted ih je u FA kupu opet izbacio posle ponovljenog meča). Kopel se vratio na kormilo sa nadom da će izboriti promociju, ali nije uspeo dalje od baraža.

U pravom rolerkosetu, on je postao direktor te sezone, ali se već sledeće vratio umesto naslednika Baseta na klupu. Ovoga puta dobili su baraž na Vembliju, protiv Šefild Junajteda i treći put zaigrali u PL: Brz uspeha, te sezone stigli su Đani Ćurčić, Atilio Lombardo, Mikele Padovano, Brolin čime je izvršena prava revolucija u igračkom kadru. Lombardo je čak na proleće zamenio Kopela kao igrač-menadžer, ali ni treći put nisu preživeli u jakoj konkurenciji.

Te godine klub pada u ruke biznismena Marka Goldberga koji nije imao dovoljno sredstava, stalno su visili nad administracijom, čak je i Juventus kupio 10% akcija. Kada je konačno Sajmon Džordan preuzeo kormilo, u prvoj deceniji našeg veka stvari su bile malo bolje. Ali, ponovo su se krajem decenije našli pred administracijom, menjali menadžere, samo jednu godinu (2004-05) proveli u PL. Ipak, ugledali su svetlo na kraju tunela kada je Stiv Periš sa biznismenima okušpljenim u lokalnom konzorcijumu preuzeo klub. Palas je 2013. ušao u PL i od tada su standarni. To je i najduži niz da je klub sa juga Londona u eliti.

Trofej?

Nisu uspeli da se 2016. domognu FA kupa, igrali su finale protiv Junajteda, poveli, ali su na kraju pali golom Lingarda u produžetku. Izgleda da su im "Đavoli" zla kob.

Ali, makar nema toliko glavobolje oko finansija, Amerikanci su nanjušili dobar posao, Džoš Heris i Dejvid Bličer (poznati kao vlasnici Filadelfije Siksersa) su tih godina ušli u Palas (od pre par godina tu je i zemljak Džon Tekstor) koji drži pet ili šest klubova po Evropi, pa sa te strane nema problema. Luka Milivojević je godinama bio najbolji strelac, prodavali su najbolje, Zahu recimo, ili Olisea prošle sezone, ali bilo je i ambicioznih kupovina. Recimo, u godinama pre korone su na jug Londona stigli u par godina, Serlot, Mamadu Sako, golman Mandanda, Kabaj, Loik Remi, kasnije i Kujate, Maks Mejer, Bačuaji, Džordan Aju, ali Roj Hodžson koji je nasledio De Bura posle katastrofalnog početka 2017. je garantovao jedino sredinu tabele. Tih godina su uložili i oko 35 miliona evra u Bentekea, doveli ga iz Liverpula, ali ni to nije donelo gornji dom PL.

Nisu se usrećili ni sa Patrikom Vieirom, pa se Hodžson čak vratio da ih sačuva u ligi pre dve sezone. On je prošle godine smenjen u februaru, pa je sada na klupi Nemac Oliver Glasner. Čovek koji je osvojio LE sa Ajntrahtom se i dalje drži, mada je Palas tek nekoliko koraka iznad zone ispadanja. Moglo bi da bude povuci-potegni. Napunili su kasu od Olisea i Joakima Andersena koga su prodali Fulamu, dovedeni su Ismaila Sar, Lakroa iz Volfsburga, Nketija iz Arsenala, Marokanac Rijad iz Betisa, Čaloba iz Čelsija. Sačuvali su Matetu, Ezea, reprezentativca Marka Guija...

Ali, Palasu nešto fali, opet daju malo golova, nekako kroz ovu bližu desetogodišnju istoriju nikako da nađu napadača koji će garantovati dvadesetak golova po sezoni. Sa Hodžsonom je to teško išlo zbog njegove konzervativnosti, ali Glasner je svakako mnogo progresivniji.

Mogu li makar da nešto naprave u kupu?

Protivnik u četvrtfinalu je Arsenal, Liga kup je bolna tačka zbog 2012. Tada su, iako drugoligaš stigli do polufinala i imali zlatnu šansu protiv takođe člana Čempionšipa Kardifa. Dobili su prvi meč u Londonu, izgubili na "Milenijumu", odlučili su penali, ostali su opet bez Vemblija.

Na putu do četvrtfinala su eliminisali Norič, KPR, onda tukli Vilu u Birmingemu. Sada će u severni London, Arteta obično izvodio kombinovanu ekipu u LK, pa možda "Orlovi" imaju šansu. Pre pet godina su poslednji put slavili na "Emirejtsu".

U ostalim mečevima, duel Totenhema i Junajteda u četvrtak u Londonu je derbi, u sredu Brentford ide u Njukasl, Liverpul na obalu protiv davljenika Sautemptona. Te mečeve obradićemo u posebnim rubrikama.