Penjarol - Između okretanja ka Suncu i ne(realnih) ambicija

Pre par nedelja pisali smo o Nasionalu, sada je red na drugog urugvajskog giganta Penjarol. Oni kompletiraju tamošnji "Klasiko" u pitanju je jedna od najvažnijih utakmica u Južnoj Americi, a komšije imaju zajedno osam titula šampiona Latinske Amerike. Sa te strane "Karbonerosi" su uspešniji od "Bolsa", pet puta su podigli Kopa Libertadores.

Njihov nadimak "Carbonerosi" znači "Rudari", osnovani su u pregrađima Montevidea, italijanski i nemački imigranti su osnovali klub kako bi prkosili aristokratiji iz koje je potekla ideja "Nasionala". Ime "Penjarol" je na kastiljanskom preveden Pinerola gradić u Pijemontu iz koga su potekli očevi osnivači. Deo su bili rudari, deo radnici železnica koje su sponzorisale klub.

Urugvaj je pre Drugog Svetskog Rata bio dominantna fudbalska nacija, ali su davali ton i kada su stvorena međuanrodna takmičenja na kontinentu kakva danas poznajemo. Penjarol je prvi osvajač Kopa Libertadores 1960. Ali, "Mirasoles" odnosno "Suncokreti" (još jedan nadimak, "Suncokreti" na osnovu žuto-crne boje, su već dvadesetih su putovali Evropom.

Kako rekosmo, zlatne godine su šezdesete, prva dva trofeja Kopa Libertadores su završila u njihovim rukama. Tada su se proglasili gospodarima kupa, tukli su Olimpiju iz Paragvaja i Palmeiras u prva dva finala. Taj moćni tim sa Luisom Kubiljom koji će se preseliti u Barsu, pa onda izdati svoj klub odlaskom u Nasional je vladao Južnom Amerikom, a zajednički imenitelj trijumfa uvek je bio Ekvadorac Alberto Spenser, najbolji strelac tima. Generacija sa početka šezdesetih će 1961. protiv Benfike osvojiti svetsku titulu, a onda već sledeće godine za trenera imenovati Belu Gutmana koji je sedeo na klupi lisabonskog tima u tim mečevima Interkontinentalnog kupa. Mađar će prokleti Benfiku, osvojiti domaću titulu sa Penjarolom, ali i izgubiti finale u Kopa Libertadores 1962. od moćnog Santosa. Svaki tim je dobio meč u gostima, pa je igran baraž. Odlučujuća utakmica se desila na neutralnom terenu, na stadionu River Plate, a nevolja za Gutmana i njegov tim je što se za taj meč oporavio Pele. Dao im je dva gola pa su Brazilci podigli svoj prvi trofej. U to vreme Penjarol i Santos su bili dva najjača latino-tima, Urugvajci su čekali svoju šansu do 1966. kada su slavili protiv Rivera za treću titulu najboljeg na kontinentu. I ovde je igran plej-of, treća utakmica, u Čileu su Urugvajci slavili sa 4:2 nakon produžetaka, a pomenuti Spenser je sa dva gola doneo krunu. Ekvadorski bombarder je nastavio teror i u Interkontinentalnom kupu, Penjarol je dobio Real i kod kuće i na Bernabeu, od četiri gola, Spenser je dao tri u tom dvomeču. Ovaj interesantni lik će ostati najbolji strelac u istoriji Kopa Libertadores. Manje je poznat u Evropi jer nije igrao na Mundijalima, a nosio je i dresove Urugvaja i Ekvadora. Dao je i najviše golova u Interkontinentalnim kupovima posle Pelea. Neki smatraju da je on najbolji centarfor Južne Amerike u prošlom veku, postigao je više od 500 golova, ali nikada se nije oprobao u Evropi.

Njegov kraj karijere u Penjarolu se poklapa sa gubitkom u petom finalu Kopa Libertadores u deset godina, kada su izgubili od Estudijantesa. Nasledio ga je takođe veličanstveni strelac iz sedamdesetih, Fernando Morena, poznat i po nadimku "Potrillo" odnosno "Kolt". On je postavio standarde postižući više od gola po meču u šest godina u Penjarolu, a aksnije je davao golove po Španiji. Vraćao se i odlazio i kao trener i kao igrač. U fudbalskoj karijeri je šest puta bio najbolji strelac Urugvaja, sedamdesetih je bio i kralj golova u Kopa Libertadores. Ali, za razliku od Spensera nije imao toliko moćne saigrače. Tako je 1974. dao najviše golova u najjačem južnoameričkom takmičenju, kao i godinu dana kasnije, Penjarol je bio u senci strašnog Independientea. "Nando" je ipak sve naplatio početkom osamdesetih, kada se Penjarol ponovo dokopa Kopa Libertadores, po četvrti put. Tada su Urugvajci bili u polufinalnoj grupi ispred Zikovog Flamenga, aktuelnog šampiona i River Plate, a onda u dva meča savladali Kobrelou. Morena je odlučio revanš u Čileu u samom finišu (Penjarol nije dobio prvi meč kući). Oprostio se i otišao u Španiju, bez njega je tim postao treći put najbolji na svetu, tukli su u Tokiju Aston Vilu, evropskog prvaka.

Ispostavilo se da to nije kraj zlatnih osamdesetih, Penjarol je i pored silnih finansijskih problema uspeo da peti put bude najbolji na kontinentu. Oni su ispred Rivera i Independientea otišli u finale, Amerika Kali je bila rival. I ponovo je baraž bio odluka, svaki od timova je pobedio kod kuće. Baraž u Čileu, rešio je Dijego Agire u poslednjim sekundama produžetka, Ovaj napadač će nakon toga otići u Fiorentinu, ali bez šanse da igra. Vraćao se u Penjarol devedesetih, a onda je kao trener početkom veka sa "Suncokretima" osvajao domaće titule. Agire je i sada na klupi, treći boravak u Penjarolu, radio je u međuvremenu po Argentini, Brazilu, Meksiku, na naftnom istoku, u prva dva mandata osvajao je po krune, nadaju se da će ih vratiti na vrh, jer tri godine nisu bili prvaci.

Poslednje finale Kopa Libertadores je izgubljeno početkom prošle decenije u Agireovom drugom mandatu, izgubili su revanš u Sao Paulu od Nejmarovog Santosa. Agire će voditi Santos prošle sezone, smenili su ga veoma brzo, nakon četiri poraza u pet mečeva. Ako pratite naše brazilske priče, znate da su popularne "Ribe" na kraju i ispale iz Serije A.

Ali, vratimo se Penjarolu, jasno vam je da urugvajski velikani ne mogu da pariraju finansijski moćnijim Brazilcima i argentinskim divovima, pogotovo što je baza mnogo manja. Recimo pedesetih i šezdesetih nije bilo razlike. Sedam igrača Penjarola je serviralo "Marakanaco" na Mundijalu 1950. među njima i Alsides Điđa. Kako je rekao, on je postao treći čovek koji je utišao Marakanu, posle Pape i Sinatre. Ali i on je tada otišao u Romu par godina kasnije, jasno vam je kakva je situacija danas. U poslednjih deset godina prodati su Naitan Nandez, Gaston Ramirez (on je sada veteran i kapiten kluba, vratio se da završi karijeru), Varela, Dijego Rosi, Darvin Nunjez, Fakundo Pelistri da ne nabrajamo. Mnogo ih je otišlo ne samo u Evropu, već u Brazil i Argentinu. Naravno svojevremeno su se neki vraćali poput Forlana, Zalajete, bivšeg kapitena Napolija, Gargana ili sada Gastona, ali tada su već biti na izmaku snage. Forlan je dobio i pre nekoliko godina šansu kao trener, ali je smenjen posle nešto više od pola godine. Dosta bivših igrača kao Paolo Montero, Bengoečea, Dijego Alonsi, Fosati, dobiju šansu na klupi, ali ih Penjarol brzo potroši.

Jednostvno, nema rezultata. Maurisio Larijera je trajao tri godine, ali ga je privukla ponuda Njuelsa, iako je bilo priče da bi mogao da se vrati. Sada je Agire ponovo na klupi, Penjarol se bori za drugo mesto u grupnoj fazi Kopa Libetadores, gotovo je provalija u kvalitetu u odnosu na bogati Atletiko Mineiro koji ima sve četiri pobede. Upravo na novi stadion na istočnim obodima Montevidea, stiže velikan iz Minas Žeraisa sa Hulkom i ostalim zvezdama. Već su u osmini finala sa četiri pobede, pa je nada Penjarola da će kombinovati tim. U Belo Horizonteu su Urugvajci izgubili sa 3:2, ublažili su poraz nakon što je posle sat vremena Mineiro rešio meč.

Od ostalih mečeva petog kola nema nekih velikih derbija. Zanimljivo će biti u Sao Paolu gde Palmeiras čeka opasni Independiente del Vale, šampion Fluminense će ugostiti Sero Portenjo, favorit je i večiti rival Flua, Flamengo koji na "Marakani" dan ranije igra protiv Bolivara. I River ne bi trebalo da ima problem sa paragvajskim Libertadom. Najmoćniji timovi su domaćini, mnogo je tu primamljivih "kečeva", ali nešto će i "pasti". Mi smo izdvojili neke parove, neke ćemo obraditi u drugim rubrikama, a vi pratite južnoamerička takmičenja, veoma su popularna među svima koji se klade.