Pepove godine u Bajernu – Džaba 414 golova i sedam trofeja, bez najvažnijeg

Centralni meč četvrtfinala Lige šampiona definitivno će biti duel između Mančester sitija i Bajern Minhena, a očekivano, uvertira pred ove utakmice mora da bude premotavanje na učinak Pepa Gvardiole na "Alijanc areni".

Katalonac je nakon godinu dana pauze od kako je napustio Barselonu, leta 2013. godine stigao u Minhen, kao zamena za Jupa Hajnkesa koji je prethodno osvojio "tripletu" i sve moguće trofeje. Gvardiola je došao u jedan od najjačih timova u Evropi i imao je imperativ da ostane na tronu Nemačke i Evrope. Prvi prelazni rok nije bio toliko buran, leta 2013. stigli su Mario Gece i Tijago Alkantara, dok su otišli Mario Gece i Luis Gustavo, važni članovi prethodne šampionske generacije.

Gvardiola je odlučio da promeni sistem 4-2-3-1 koji je prethodno koristio Hajnkes je često je forsirao 4-1-4-1, uz mnogo veći posed lopte, duže napade i veći broj pasova. Bajern se očekivano šetao kroz Bundesligu, osvojio ju je sa 90 bodova, čak 19 više od Borusije Dortmund. Takođe, Pep je u prvoj sezoni osvojio i Kup Nemačke pobedivši takođe u finalu Borusiju rezultatom 2:0. Usput, osvojio je i SP za klubove, po treći put, ali taj trofej ide na račun prethodnog šampiona Evrope Jupa Hajnkesa. Na kraju, u Evropi je doživeo šamarčinu u polufinalu Lige šampiona i to je i ostavilo najjači utisak. Real Madrid, koji je tada takođe predvodio Karlo Anćeloti slavio je u prvom meču kao domaćin rezultatom 1:0, a onda je usledio još veći šok - u Minhenu je bilo 0:4 i Bajern je doživeo jednu od bolnijih eliminacija iz Evrope.

Gvardiola je leta 2014. odlučio da napravi ozbiljnu rekonstrukciju, odlučio je da se odrekne najboljeg strelca iz prethodne sezone Marija Mandžukića, jer je kao slobodan igrač iz Borusije Dortmund stigao Robert Levandovski. Takođe, Katalonac je dopustio da ode i Toni Kros, koji je izrazio želju da ode u Real Madrid. Pep je osim Levandovskog doveo i Sebastijana Rodea, Huana Bernata, Mehdija Benatiju, Ćabija Alonsa i rezervnog golmana Pepea Reinu. Sa takvim pojačanjima, Bajern je jednostavno morao da napadne Ligu šampiona, ostali trofeji su se opet očekivali. Bajern je opet lako postao šampion, sa 79 bodova, 10 više od Volfsburga, ali je u finalu Kupa Nemačke ovaj put izgubio od Borusije Dortmund.

U Ligi šampiona Pep je krenuo silovito, osvojio je 15 bodova u grupi sa Mančester sitijem, a onda mu se dalje žreb otvorio do polufinala preko Šahtjora i Porta, do Barselone. Njegov bivši tim je slavio na "Kamp nou" rezultatom 3:0, to je bila ona utakmica u kojoj je Lionel Mesi "slomio kičmu" Boatengu i postigao još jedan pogodak, uz Nejmarov za 3:0. Bajern je u revanšu slavio 3:2, ali ponovo nije uspeo da se domogne finala.

Pred svoju treću sezonu, Gvardiola je ponovo bio aktivan na tržištu, stigao je mlađani Džošua Kimih iz Štutgarta, Daglas Kosta, Arturo Vidal i Kingsli Koman. Bajern je po ko zna koji put imao timčinu i imperativ da osvoji Ligu šampiona, ali je po treći put zaredom španski klub bio koban po Gvardiolu. Ovaj put to je bio Atletiko Madrid. Bajern je lako prošao grupu, potom Juventus i Benfiku, a u polufinalu je ispao zbog gola u gostima. Atletiko je slavio 1:0 kao domaćin u stilu Dijega Simeonea, a u revanšu je gol Grizmana bio dovoljan za prolaz, iako su Ćabi Alonso i Levandovski doneli trijumf Bavarcima. Bundesliga opet nije bila problem, Bajern je imao 10 bodova više od Dortmunda, a istog rivala, i to baš sa Tuhelom na klupi, Pep je pobedio u finalu Kupa Nemačke posle boljeg izvođenja penala.

Nakon tri godine i sedam osvojenih trofeja, ali bez Lige šampiona, Pep je završio svoju etapu u Minhenu. Navijači nisu bili zadovoljni onim što je uradio, smatraju da je morao da igra direktniji fudbal, jer Bajern nije bio ekipa koja je gajila "tika-taku". Pep je često previše filozofirao sa taktikom u ključnim utakmicama, po čemu je ostao poznat i kasnije u karijeri. Pep je umeo i da se sukobljava sa "teškašima" u svlačionici, u trećoj sezoni se posebno osetilo da ju je gubio, iako je nastavio da bude strogi autoritet.

Kada se saberu sve sezone, Pep je ukupno Bajern predvodio na 161 utakmici, uz učinak od 124 pobede, 16 remija i 21 poraza. Bajern je sa njim postigao čak 414 golova, u proseku čak 2,57 po utakmici, a primio je 128.

Njega je nasledio Karlo Anćeloti, i ta epizoda se završila neslavno, i mnogo pre nego Pepova. Bajern je od te Hajnkesove Lige šampione, uspeo da je osvoji još samo 2020. godine u onoj korona sezoni i to sa Hansijem Flikom na klupi.

Bajern danas ponovo prolazi kroz velike promene, usred sezone stigao je Tomas Tuhel, umesto Julijana Nagelsmana, kao što znate, neposredno pred ovaj duel. Tradicija pokazuje da Tuhel ume da igra protiv Pepa Gvardiole, uostalom, setite se samo čuvenog finala LŠ iz Porta 2021. godine, kada je Čelsi slavio golom Kaija Haverca.

Na 10 međusobnih duela, Gvardiola ima šest pobeda, a Tuhel tri, ali treba uzeti u obzir da je Nemac imao slabije timove protiv Katalonca i da su njegovi trijumfi bili svojevrsni podvizi. Ono što pred ovaj duel može da raduje sve istinske ljubitelje fudbala jeste da će i Siti i Bajern Minhen zaigrati u najjačim sastavima, te je zbog toga spektakl neminovan. U slučaju da dobiju žuti karton, revanš u Minhenu propustiće Kimih i Mazraui, odnosno Akanđi na drugoj strani.

I za kraj, treba da izdvojimo i tradiciju između ova dva kluba, koja je ujednačena, na šest susreta, Siti i Bajern imaju po tri trijumfa. Čak je i gol razlika približna, 10:9 u korist Bavaraca. Ipak, ovo je prvi put da se ovi timovi sastaju sa Pepom i Tuhelom na klupama i s razlogom je njihov dvomeč okarakterisan kao finale pre finala.

Potencijalni sastavi:

Mančester siti: Ederson, Stouns, Akanđi, Dijaš, Ake, Rodri, Gundogan, De Brujne, Marez, Griliš, Haland.

Bajern Minhen: Zomer, Pavar, Upamekano, De Liht, Dejvis, Kimih, Gorecka, Koman, Musijala, Sane, Miler.