Pepovi "gladijatori" i duplo ponižavanje velikog Aleksa Fergusona!

Barselona i Mančester junajted sastaće se u plej-ofu za osminu finala Lige Evrope, a pre nešto više od decenije, ova dva kluba odigrala su dva finala Lige šampiona, koja će ostati u analima.

Prvo veliko finale odigrali su 27. maja 2009. godine u Rimu, Barsa je slavila rezultatom 2:0, ako se sećate, to je bila premijerna sezona Pepa Gvardiole, čiji je tim u sezoni 2008/09 osvojio "tripletu" - La Ligu, Ligu šampiona i Kup kralja. S druge strane, bio je veliki Mančester junajted, verovatno i najveći u svojoj istoriji. Mančester junajted je bio aktuelni prvak Evrope, sezonu ranije pobedio je Čelsi u moskovskom finalu na penale, a to je bio tim za koji su nastupali - Rio, Nemanja, Skols, Gigs, Ronaldo, Runi, Tevez, Berbatov...

No, da se vratimo na samo finale. Barsa je do njega stigla posle onog čuvenog dvomeča sa Čelsijem i golom Andresa Inijeste u nadoknadi za prolaz dalje. Junajted je u polufinalu lako pobedio Arsenal i zakazao svoje novo finale.

Na dan utakmice, Pep Gvardiola je uradio nešto potpuno neočekivano i nešto što je na psihološkom planu podiglo njegov tim u odnosu na rivala. Pep je nedeljama unazad montirao snimak sa ključnim detaljima svakog svog igrača, smenjujući se sa kadrovima i muzikom iz čuvenog filma "Gladijator". Ono što je posebno neverovatno, Gvardiola uoči same utakmice, prvi put nije održao sastanak. Kako je kasnije rekao, već je dovoljno puta govorio o timu Junajteda, taktici i želeo je još samo da svojim igračima da tu injekciju na mentalnom planu da ih usmeri na pravi put. Igrači su ušli u svlačionicu, Pep je sačekao da svi sednu, potom ugasio svetlo, pustio kratak film i izašao napolje. Igrači su u suzama, stegnutih vilica, bili spremni da izađu i poginu jedni za druge. Da sve bude još zanimljivije, Andrea Bočeli je na otvaranju pevao baš čuvenu pesmu iz filma "Gladijator", čime su igrači Barse samo nastavili da se osećaju kao u areni u kojoj se bore za život i smrt.

Barsa je tako i odigrala, iako je Pep imao mnogo kadrovskih problema, Dani Alveš i Erik Abidal kao standardni bekovski par, bili su suspendovani, Rafa Markez se povredio protiv Čelsija. Zbog toga su tada i više nikada u odbrani igrali - Pujol, Jaja Ture, Pike i Silvinjo.

Junajted je bolje otvorio meč, imao dobre šanse preko Ronalda, a onda je u 10. minutu Sami Eto "slomio kičmu" Nemanji Vidiću, verovatno kao prvi koji je u toj sezoni tako lako prevario Srbina i pogodio za 0:1. Junajted je pokušavao da se vrati u meč, ali je Barsa kontrolisala utakmicu i čekala trenutak da ga prelomi. U 70. minutu, verovali ili ne, sadašnji trener Barse Ćavi upisao je svoju 29. asistenciju u sezoni (!), pogodio je Mesija u trepavicu, a ovaj skočio između Ferdinanda i Vidića i lobovao Van der Sara za 2:0!

Barsa je na dominantan način, kao autsajder i kao omrženi tim zbog sudijskih odluka u polufinalu, uspela da se popne na krov Evrope prvi put od 2006. i treći u svojoj istoriji.

Barselona: Valdes, Pujol, Ture, Pike, Silvinjo, Buskets, Ćavi, Inijesta (od 90. Pedro), Mesi, Anri (od 72. Keita), Eto.

Mančester junajted: Van der Sar, O'Šea, Ferdinand, Vidić, Evra, Kerik, Anderson (od 46. Tevez), Gigs (od 75. Skols), Park (od 66. Berbatov), Runi, Ronaldo. 

Barselona - Mančester junajted 3:1 (28. maj 2011)

Tačno dve godine kasnije, Pep Gvardiola i Aleks Ferguson ponovo su ukrstili koplja u velikom finalu i to na engleskom tlu, na čuvenom "Vembliju". Ako je Barsa 731 dan ranije nadigrala Junajted, onda ga je te večeri na "Vembliju" doslovno pregazila. I sam Aleks Ferguson posle te utakmice rekao je da ga "niko nije nadigrao kao Pep Gvardiola, koji je to učinio dva puta".

Ferguson ovaj put nije imao Ronalda, ali su mnogi bili mišljenja da je ovaj tim bio kompaktniji i spremniji da se bolje suoči Barseloni. Iako je Junajted igrao u najjačem sastavu, spasa ni ovaj put nije bilo. Jer je Barsa, imala još jači tim nego dve godine ranije, i to bez kadrovskih problema.

Za razliku od rimskog finala, nije bilo Jaje Turea, Anrija, Etoa, a ovaj put su Dani Alveš i Abidal bili na raspolaganju. Kada smo kod Abidala, upravo je zbog njega postojao još jedan poseban motivacioni momenat u timu Barselone. Francuzu je u februaru te godine dijagnostikovan kancer jetre, početkom marta je operisan i tada je svojim saigračima rekao sledeće:

"Samo stignite do finala Lige šampiona, ja ću se oporaviti do tada i igraću".

Ni Pep, ni igrači, a kamoli iko od lekara nije verovao u tako nešto. Ipak, desilo se čudo. Abidal se vratio treninzima već početkom aprila, da bi u revanšu polufinala protiv Real Madrida početkom maja, kapiten Karles Pujol u nadoknadi vremena vikao ka klupi gestikulirajući da želi izmenu i pokazivajući ka Abidalu. Gvardiola ga je poslušao, Abidal je ušao i "Kamp nou" nikada nije grmeo kao tada kada je "gladijator Erik" pobedio rak i vratio se na teren. Abi je odigrao perfektno i finale, a Pujol mu je tada prepustio kapitensku traku i dao da podigne ušati pehar.

Prethodno, na terenu "Vemblija" gledali smo igru mačke i miša. Junajted nije mogao da dođe do lopte, Pol Skols i naš Nemanja Vidić jednom prilikom su priznali da ih je Barsa ponizila u Rimu, ali da je "Vembli" bio još gori košmar. Junajted nije mogao da dođe u posed lopte, a kada bi u tome i uspeo, visoki i organizovani presing ih je uništio. Barsa nije imala fizički snažne igrače i taj meč je bio dokaz da sa pravim sistemom, kao što je govorio i veliki Johan Krojf, pobeđuju pametniji, a ne fizički jači igrači.

U 27. minutu Ćavi je poslao pas, Vidić zakasnio, a Pedro pogodio za 1:0. Nadu Junajtedu kratko je vratio Vejn Runi posle povratne Ćićarita za 1:1. I onda rapsodiju u drugom poluvremenu - u 54. minutu Mesi je probušio Van der Sara sa distance, a u 69. David Vilja "skinuo pauka" sa ivice šesnaesterca za nedostižnih 3:1. Barselona je četvrti put u svojoj istoriji i treći u razmaku od pet godina, na nikad dominantniji način ponovo osvojila Ligu šampiona. 

Barselona: Valdes, Dani Alveš (od 88. Pujol), Maskerano, Pike, Abidal, Buskets, Ćavi, Inijesta, Pedro (od 90. Afelaj), Vilja (od 86. Keita), Mesi.

Mančester junajted: Van der Sar, Fabio (od 69. Nani), Ferdinand, Vidić, Evra, Valensija, Kerik (od 77. Kerik), Gigs, Park, Runi, Ernandez.

Na veliku žalost njenih navijača, Pep je godinu dana nakon "Vemblija" odlučio da napusti klub, nakon četiri sezone u kojima je osvojio 14 trofeja. I na još veću žalost navijača Junajteda, dve godine od tog finala, ser Aleks se penzionisao. Za razliku od Junajteda, Barsa je imala još jednu svoju zlatnu eru, 2015. je osvojila Ligu šampiona sa Luisom Enrikeom, dok je Junajted osvojio Ligu Evrope sa Murinjom i izgubio još jedno finale u tom takmičenju od Viljareala.

Barsa je sada predvođena Ćavijem, dvostrukim asistentom iz pomenutih finala, u strašnoj seriji od 15 pobeda u 2023. godini u svim takmičenjima. Barsa ima ogromnu prednost u odnosu na Real, koga je pobedila i u finalu Superkupa Španije i u igri je za sva četiri trofeja. Ćavijev problem je što neće moći da računa na kapitena Serhija Busketsa i Osmana Dembelea, ali još veće ima Erik ten Hag koji neće imati Antonija, Eriksena i MekTomineja, dobre vesti su da Kazemiro nije suspendovan u Evropi, te da se Džejdon Sančo vratio posle psiholoških problema.

Četvrtak, 18.45, repriza čuvenih finala u neočekivanom scenariju, revanš sedam dana kasnije, od 21.00 na "Teatru snova". Ko prođe, biće glavni kandidat da osvoji Ligu Evrope, zar ne?