Pjaćenca – Tamo gde uspevaju napadači...

Pjaćenca nikada nije bila grad fudbala, kada je sport u pitanju, Lube u odbojci je proslavio grad u Emiliji Romanji, ali lokalni „Lupi“, odnosno „Vukovi“ su imali svojih trenutaka.

Posle rata igrali su u drugoj ligi, a devedesetih kada je Serija A bila daleko najjače fudbalsko takmičenje na svetu, ovaj klub je jedno vreme, predvođen iskusnim trenerom Kanjijem bio prvoligaša. Doduše, stalno na klackalici, ali bili su značajan deo fudbalske mape severne Italije.

Kao i svi manji klubovi, u jednom trenutku su bankrotirali, uzeli ime Lupa Pjaćenca, do prošle godine, kada su otkupili pravo na stari naziv, i zaigrali u trećoj ligi.

„Jo-Jo“ efekat bio je prisutan početkom veka, ali su u drugoj polovini devedesetih uspevali da se održe. To je verovatno i najbolja ekipa u istoriji kluba, bili su Juventusovi saveznici, pa im je „stariji brat“ pozajmljivao igrače poput Mareske, a navijači ova dva kluba su bili zbratimljeni.

Ukupno je ovaj provincijski klub poznat i po tome što su devedesetih za njega igrali isključivo Italijani proveo u eliti osam sezona. Predsednik Garili je insistirao da 1995.u godini kada je u Italiji lansirana „plati, pa gledaj“, televizija, na debiju u eliti (Pjaćenca je za dve godine preskočila dva ranga) igraju samo domaći fudbaleri. Kanji je to prihvatio, ali i upozorio da će bez kvalitetnih stranaca biti teško. „Lupi“ su igrali tradicionalni italijanski fudbal, bunker protiv jakih timova, forsirali su prekid kao najjače oružje. U elitu ih je uveo golovima Pipo Inzagi, a naredne godine su uspeli da opstanu.

Primili su osam golova od Lacija i Juventusa u uvodnim kolima, ali je zatim tim doneo bod sa gostovanja Interu, pa onda dobio Bari i Sampdoriju kod kuće. Nikola Kaća, legendarni napadač je dao 14 golova, on ih je ostavio u ligi i otišao u Napoli. Godinama je Pjaćenca važila za tim koji pruža šansu, odnosno predstavlja odskočnu dasku za talentovane napadače. Kroz klub su prošli Đilardino, braća Inzagi, Marko Ferante, Dario Hubner je početkom veka sa Trezegeom podelio titulu najboljeg strelca lige, za „Vukove“ je nastupao i Paskvale Luizo, čovek koji je sa Vićencom igrao finale KPK.

Upravo je on posle odlaska Kaće, dao 16 golova naredne sezone, par godina kasnije Simone Inzagi je koračao stopama brata Pipa, i on je odličnom godinom na „Gariliju“ zaslužio poziv tada moćnog Lacija, čiji je danas trener.

Posle četiri godine, pred kraj veka Pjaćenca je ispala, sezonu je počeo Điđi Simoni koji je dobio otkaz u Interu, a ni naslednici Bernazani i Bragin nisu se proslavili. Ali, nisu odustajali, vratio se bombarder Kaća, dao 23 gola u Seriji B i kao drugoplasirani, sa trenerom Novelinom, vratili su se odmah među najbolje klubove.

Onda su usledile sezone Darija Hubnera. Sjajni napadač, uvek sa cigaretom, pivom i osmehom je bio strah i trepet za italijanske odbrane. On je davao golove u Ćezeni i Breši, nikada zbog stila života nije otišao u veliki klub, za Pjaćencu je postigao 38 golova u dve sezone. Prve je kako rekosmo podelio titulu kralja strelaca sa Trezegeom, Pjaćenca je opstala, naredne je dao 14 golova, čak se Kanji vratio u jednom trenutku na klupu, no nisu uspeli da izbegnu ispadanje.

I to je kraj Pjaćence među najboljim klubovima, Usledilo je desetak godina tavorenja u drugoj ligi, pa ispadanje u plej autu od AlbinoLefea, bankrot i sada povratak. Videćemo mogu li preko treće lige da se opet dokopaju ozbiljnog fudbala i ožive sećanja na najbolje dane.