Ponavljanje istorije posle dve decenije - Opet “Madonina” u polufinalu Lige šampiona

Sa ove distance od 20 godina, italijanski fudbal je izgubio dominaciju, ali ne i na šarmu. Te 2003. godine tri tima Serije A bila su u završnici, igrano je i "kalćo finale" na Old Trafordu, a jedino su "Los Galaktikosi" pravili društvo Seriji A u polufinalu.

Milan će zauvek pamtiti tu godinu, fantastičan trijumf nad najvećim rivalima, Interom u polufinalu, Juventusom na penale na "Old Trafordu".

No, da odmotamo film.

Bio je 10. maj, prva scena, prvi meč gradskog derbija na najvećoj sceni. Magla je paralisala tog proleća Milan, grozničavo su se tražile ulaznice, a možda će vam ovo zvučati čudno, ne samo Ektor Kuper koji je prethodnog maja izgubio na nestvaran način titulu prvaka porazom od Lacija u poslednjem kolu, već i Karleto Anćeloti bili su na ivici otkaza. Milan je te godine u šampionatu završio sa 11 bodova manje od Juventusa, gledali su u leđa i Interu, prethodne sezone su bili tek četvrti i morali na dug put ka poslednjim fazama Lige šampiona. Sve je počelo na leto u kvalifikacijama u kojima su eliminisali Slovan iz Libereca.

Već na polovini prvenstva su izgubili prvo mesto, uskoro pali i na treće i do kraja nije bilo realne šanse da se bore za prvi Don Karlov "Skudeto".

Iako ga je Berluskoni pritiskao da igra još ofanzivnije, Anćeloti je ostao na 4-3-1-2, samo nominalno, jer su svi osim Ševčenka imali dosta obaveza u odbrani. Ukrajinac je do tada dao devet golova u osam derbija, ali je to njegova najgora sezona u Milanu. Jer, iako će na kraju postići gol u penal seriji za trofej LŠ (odneće ga kasnije na grob svog mentora Valerija Lobanovskog) zaboravlja se često da je leteći Ševa te sezone u šampionatu dao tek pet golova, doduše u 18 startova, suočavao se sa silnim povredama.

Prvi meč je obeležio veliki strah kod oba tima, gotovo da nije bilo šansi, Gatuzo i Emre su imali najbolje, a završilo se, kako je možda i neko očekivao bez golova. Inter zadovoljniji, imali su brojne izostanke, najvažniji je bio Boba Vijerija.

Milan je imao svoje probleme pred revanš, protiv Breše u šampionatu povredio se Dida, branio je Kristijan Abijati. Na drugoj strani, iako se očekivao u timu, njegov imenjak Vijeri nije uspeo da se oporavi. Anćeloti nije puno menjao, jedino je mladi Andrea Pirlo dobio šansu umesto iskusnijeg Brokija, na drugoj strani ni argentinski trener nije menjao puno, Zaneti umesto Frančeska Koka. Iako je nominalno igrao na domaćem terenu, što znači da je na "Meaci" oko tri četvrtine prisutnih navijali za Inter, Ektor Kuper se odlučio da čeka, igrao je na kontranapad. Materaci je dugim loptama pokušavao da uposli Krespa i Rekobu koji je imao nešto povučeniju ulogu.

Kao i u prvom meču, iseckana igra, gotovo bez prilika, dosta ciničnih faulova na sredini koje Francuz Žil Vesije nije kažnjavao kartonima.

A onda, ni iz čega "Rosoneri" su poveli. Ševčenko je pobegao odbrani Intera, iskoristio pas Sedorfa u prostor, sačuvao prisebnost i matirao Tolda, zlatni gol u gostima.

U nastavku, odmah je šansu umesto neprimetnog Rekobe dobio tada klinac, Oba Martins. Netipično za Kupera, Inter je napao, ali nije imao šta da čeka. Milan je preko Pipa Inzagija mogao sve da reši. Jalovi napadi "crno-plavih" zaboravljeni napadač iz Sijea Leone, Mohamed Kalon ušao je u igru umesto Krespa (što je izazvalo sablažnjavanje navijača, ali i javnosti, u danima koji su sledili). Anćeloti se odlučio za bunker, Seržinjo umesto Inzagija. Ipak desetak minuta pre kraja Nigerijac Martins je ostavio Maldinija u prašini izveo svoj čuveni salto posle gola, 1:1, ali je Milan i dalje imao prednost zbog gola u gostima. Do kraja samo je Kalon pokušao, nije bilo vremena, pa je Milan slavio u meču koji su mediji označavali kao najznačajniju "Madoninu" ikada. Ona nije donela dobar fudbal, ali jeste veliku radost "Rosonerima" i spasa za Karleta Anćelotija.

Šta je bilo posle?

Milan je u takođe lošem meču, na penale dobio Juventus zaokruživši najslađe pobede u Evropi, a pride su i osvojili kup. To će biti prelomna tačka posle koje će Anćeloti ostati, igrati još dva finala LŠ i šok u Istanbulu iz 2005. izbrisati osvetom Liverpulu u Atini 2007. godine.

Inter će promeniti trenera, Kuperu je nakon ovog polufinala vreme isteklo, ali ne odmah. Naime, on će preživeti leto, posle ne baš dobrog prelaznog roka, biti smenjen u oktobru (dve pobede u šest mečeva i poraz u prvenstvenoj Madonini), zameniće ga Manćini, dovesti Stankovića na zimu, vratiti Adrijana iz Parme. Počeće nova era, "Kalćopoli", krug koji je zatvorio Murinjo 2010. tripletom.

Od toga je prošlo mnogo, niko nije očekivao milanske klubove u polufinalu, i ponavlja se situacija iz 2003. Pioli i Simone Inzagi su u nevolji, za oba trenera ovo bi mogao da bude izlaz. Priča se da trener Intera neće ostati na klupi, čak i ako uđe u finale i izgubi ga, a što se tiče Piolija, ako Milan ne osvoji Ligu šampiona, ali i ne nađe se u top 4, i njegova avantura, posle osvojene titule prošle sezone bi mogla da se završi.

Ove sezone "Madonina" u prvenstvu je donela dve pobede Intera bez primljenog gola, prošle sezone je Milan u godini "Skudeta" dobio oba duela u Seriji A, Inter je ubedljivo slavio u polufinalu kupa.

Neko će frazirati da je derbi uvek neizvestan, mi ostajemo na istoj prognozi kao i pred prvenstvene "Madunine" (tako kažu na lombardijskom narečju), Inter je po nama bolji tim. Naš izbor je dupla šansa na "crno-plave" uz malo golova.