Ponos koji Katalonci čekaju pet godina i evropski trofej koji mogu i treba da osvoje!

Barselona nije uspela da pobedi Benfiku i sada će morati da pobedi Bajern u Minhenu za osminu finala Lige šampiona, ili da se nada da Dinamo iz Kijeva uzme makar bod u Lisabonu. 

Ćavi Ernandes je debitovao u Ligi šampiona i navijači Barselone mogu da priznaju da su od odlaska Luisa Enrikea čekali ovakvu jednu partiju. Naravno da je rezultat bitan i naravno da Barsa mora da pobeđuje na "Kamp nou" skoro svakog rivala, ali su u ovom trenutku igra, napredak mladih igrača i sistem važniji od bilo čega.

Ronald Kuman je uništio Barsu, kao i oni koji su ga  doveli. Holanđanin je ove jeseni uporno ponavljao "tako je kako je", "ovo je naša realnost", "Barsa više nema onakve igrače", i redovno je krivio sve druge osim sebe za očajne igre i rezultate.

Onda je došao Ćavi i umesto "tako je kako je" i "ovo je naša realnost", slušaju se "mi smo Barsa, napadamo svakog", "moji igrači poseduju ogroman talenat". 

Barsa je taktički razbila Benfiku i to sa igračima kao što su Gavi, Niko Gonzales i Demir koji su prošle godine igrali za Barsu B, kadetski tim Barse i Rapid iz Beča. Bez Ansua Fatija, Aguera, Osman Dembele je ušao tek u poslednjih 25 minuta i bio je strašno dobar. Sada se videlo kako Francuz može da pravi razliku ako postoji sistem koji mu to omoguća i Barsin prioritet mora da bude njegov produžetak ugovora. Serhio Buskets je odigrao najbolju partiju još od Luisa Enrikea, odnosno, onakvu kako redovno igra u Španiji, u kojoj sistem funkcioniše. Gavi je pokazao da će biti svetska klasa, zamislite samo njega sa Pedrijem i Nikom Gonzalesom, uz Busketsa, De Jonga... vezni red za narednu deceniju. 

Barsa je podsetila da može da igra agresivno, da drži rivala na polovini, da zna kako da se brani i da napadne kroz sistem, ideju, kao što je poslednji put radila sa Pepom, Vilanovom i Luisom Enrikeom.

Ćavi je posle utakmice rekao:

"Mi smo Barsa, idemo u Minhen po pobedu. Želeli smo tri boda. Nisam ljut i ne mogu da krivim igrače ni za šta. Konstantno smo napadali i stvarali šanse. Sada idemo u Minhen da napadnemo i Bajern i da se pokažemo u najboljem svetlu. Generalno sam veoma srećan slikom kojom se tim predstavio. Naš intenzitet, disciplina i način na koji smo se branili bili su na visokom nivou. Šteta što nismo nagrađeni golom, to bi napravilo razliku i mislim da smo ga zaslužili. Vidim mnogo pozitivnih stvari. Zalaganje i želju igrača koje vidim daju mi osećaj da ova Barsa može da pobedi svakoga. I tako treba da bude, mi smo Barsa, imamo talentovane igrače koji prave razliku. Ponekad stvari neće ići kako smo zamišljali i možda to neće biti dovoljno, ali ćemo nastaviti da pokušavamo", rekao je Ćavi.

To je mogao da kaže i Kuman, eto tako da bi rekao, ali bi mu se ljudi smejali. Ćaviju se niko ne smeje, Ćaviju navijači veruju baš kao i igrači. On je doneo ono staro jedinstvo unutar kluba i veru u Barsinu "krojfovsku" ideju.

Protiv Benfike je izašao u postavi 3-2-2-3, što je nekad izumeo Johan Krojf, jer nije imao mnogo rešenja. I ne, nije to isto radio i Kuman, možda je na papiru delovalo tako, ali Kumanu su Alba i Dest bili bekovi u 3-5-2, dok su sada Alba i Demir bili krila, a ofanzivnija dva veznjaka Gavi i Niko napadali su rivala na njihovih 20 metara. 

Da li bi Barsa mogla da se samoubije u Minhenu? I to je moguće. Ali, ni to nije greška ako to učini sa ovakvom idejom, igrom, agresijom i sistemom u kom se zna ko će šta da radi. Ovo je tek početak nove ere i velika je greška što Đoan Laporta nije još u julu dao šansu Ćaviju, već je mozgao oko finansija da bi na kraju u novembru došao na isto. Razlika je u tome što sa Ćavijem Barsa ne bi bila 10 bodova iza Reala i što ne bi bila na pragu Lige Evrope. Barsa u Minhenu nema šta da izgubi, Bajern je prošao kao prvi, a zbog novih odluka, igraće se pred prazni tribinama, što su svakako dve olakšavajuće okolnosti.

Ipak, da li je i katastrofa da Barsa igra Ligu Evrope? 

Pa, ako smem da kažem, trofej u Ligi Evrope za ovaj mladi tim bi možda bilo i nešto najbolje u ovom trenutku. Barsa ne može da se nadmeće sa najboljima u Evropi, a tamo želi i treba da pripada. Liverpul, Čelsi, Bajern, Siti, PSŽ su daleko ispred i nikome nisu potrebni opet porazi, makar oni sa Ćavijem bili i manje bolni.

Ovo ne znači predaja pred Minhen. Naprotiv, već da nije smak sveta za ovu Barsu da igra i napadne Ligu Evrope. To je katastrofa iz ugla svega što je prethodna uprava radila tokom proteklih pet godina, ali je najbolji početak Ćavijeve ere koja je počela utakmicom protiv Benfike. 

I zato, bolje evropski trofej koji Barsa nije osvojila nikad, nego bolan kraj u Ligi šampiona u martu.