Porto - Seme uspeha!

 Mnogo se pisalo, i na ovim stranama o tituli Porta iz 2004. Tada je Žoze Murinjo pokorio Portugal i Evropu, za dve godine osvojio bukvalno sve i otišao u Čelsi. Ali već dvadesetak godina pre Murinja, "Zmajevi" su postali snaga sa kojom je Evropa računala. Nekako se sve poklapa sa dolaskom Žorža Da Košte u klub, prvo je bio direktor, a onda u prvoj polovini osamdesetih postao i predsednik. Od tada kreće veliki bum kluba sa severa zemlje koji je na kraju, ispostavilo se značio i preuzimanje potpunog primata od Benfike.

Portugalski fudbal je u to vreme bio duboko podeljen, daleko od one zlatne generacije Eusebija, situacija je bila takva da je reprezentacija recimo morala da vodi uvek tri čoveka, po jednog iz svakog velikog kluba koji je nadgledao ponašanje prema sopstvenim igračima, a sami reprezentativci su formirali klupske klanove unutar nacionalnog tima. Utoliko je veće iznenađenje bilo kada je Portugal igrao polufinale EP 1984. i bio blizu da eliminiše domaćina predvođenog Platinijem.

Ali, u toj generaciji je bilo najviše igrača Porta. Artur Žorž je preuzeo već solidno selektiran tim u leto 1984. Ta generacija koju su vodili Pedroto, pa Antonio Morais je bila okupljena oko fantastičnog napadača Fernanda Gomeša. Žorž je stigao na klupu iz Portimonensea, nasledio tim koji je prethodnog leta izgubio od Juventusa finale KPK u Bazelu. U toj ekipi su osim Gomeša, bili Žaime Pačeko, golman Ze Beto, reprezentativac Pinto, Žaime Magaljaeš, Lima Pereira, većina formirana u klubu i svi odreda sa manje ili više značajnom ulogom u reprezentaciji Portugala.

Sam Žorž je bio iz grada, kratko je kao igrač proveo vreme među "Zmajevima", a uspešnije je nosio dresove Akademika Koimbre i Benfike, u to vreme je sakupio i dvadesetak nastupa za reprezentaciju. Tim je već osvojio par titula prvaka i kup u prve četiri godine osamdesetih. Prvo pojačanje koje je Žorž doveo, možda je utrlo put ka najveće uspehu. Golobradi Paulo Futre iz lisabonskog Sportinga je otišao na sever jer mu "Lavovi" nisu ponudili željeni novac kada je postao punoletan. Kakva je to greška bila...

Uz Futrea koga su zbog leve noge i stila igre čak poredili sa Maradonom nije bio jedino pojačanje. Stigaoje Kvim iz Rio Avea, novi treber je insistirao da ekipa ima dovoljno talenta, ali da im nedostaje čvrstina i da su izgubili od Juventusa, upravo jer su ih Italijani dobro prebili. Zbog toga je kupljen i često brutalni Antonio Andre iz Varzima, pa je ekipa manje više bila spremna za viziju Žorža koji je svojevreno kao igrač otišao u Koimbru, ne toliko zbog fudbala, koliko da bi studirao na jednom od najstarijih evropskih univerziteta (završio je književnost).

Tim je bio kompletiran narednog leta, kada je stigao iskusni brazilski štoper Selso kao i malo poznat Alžirac Rabah Mađer koji je bio veoma talentovan, ali kratko vreme je proveo u pariskoj Rasing Matri, nije se snašao. Stigao je i poljski golman Mlinarčik i još jedan fudbaler Sporinga, Antonio Sousa, povremeni reprezentativac i sve je bilo spremno za 1986.

Te sezone je Porto stigao do finala u kome je bio prežaljen. Jer, zamerali su im da nisu imali prave rivale. Oni su u prvom kolu poraženi od čehoslovačkih Vitkovica, ali su lako dobili revanš na "Das Antašu" (da ne zaboravimo da se igrala i preliminarna runda u kojoj su Portugalci u dva meča nedoraslom Ajaksu, ali ne holandskom već Rabat Ajaksu sa Malte dali deset golova). Posle Čehoslovaka, rival je bio Brondbi, već tu je bilo dosta mučenja protiv danskog šampiona amaterskog Brondbija. Mađer je u Portou slomio Dance u nastavku, u Kopenhagenu je Porto gubio, i kada je mirisalo na produžetke Žuari, Brazilac koga su doveli iz Serije A gde je bio idol u Avelinu, ali se nije snašao u Interu je dao gol za polufinale.

Istini za volju nije se očekivalo da "Zmajevi" ni prođu polufinale jer je sa druge strane bio Dinamo Kijev, sovjetska reprezentacija u malom koju je predvodio pukovnik Lobanovski. Ali Porto je dobio sa 2:1 prvu utakmicu, no Jakovenko je u nastavku utišao 75 000 Portugalaca, zlatni gol, pa je Kijevljanima na "Republici" bila dovoljna minimalna pobeda. I onda nokaut, Selso i Gomeš su u prvih deset minuta savladali Čanova, 100 000 domaćih navijača je bilo u neverici, Porto je otišao u finale.

Ali, javnost ništa nije naučila, sa druge strane je bio Bajern koji je na putu do bečkog "Pratera" izbacio PSV, Austriju (na tom istom Prateru), Anderleht i Real Madrid. Tim je bio zastrašujući, od Žan Mari Pfafa na golu, preko Bremea, Mateusa, mlađeg Rumenigea, Ditera Henesa i sadašnjeg selektora Hansi Flika. Na klupi je bio legendarni Udo Latek, a oba tima su u finalu bila oslabljena. Nemci bez Augentalera, napadača Volfarta i Hansa Dorfnera, ali je jedan izostanak za Porto bio mnogo značajniji, Gomeš je bio povređen, nije igrao ni Lima Pereira.

U prvom poluvremenu delovalo je kao da su impresionirani rivalom i mestom, greška Magaljaeša kod rasčišćavanja ih je skupo koštala, Ludvig Kegl nije odbio poklon. Do kraja poluvremena su mogli da prime još jedan gol, a onda se sve promenilo. Žorž koji je bio fantastičan taktičar je poslao Žuarija umesto Kvima, Brazilac je prethodnih godina po dolasku iz Serije A malo igrao, jer je naravno bio u senci Gomeša. Ali, kao da je u nastavku neki potpuno drugi tim izašao na teren. Mađer je postigao onaj toliko puta opisani gol petom, to je demoralisalo Nemce, Žuari je zakucao u narednoj šansi loptu pod prečku nemoćnog Belgijanca Pfafa i Porto je postao prvak Evrope, po prvi put. Sledeće godine su eliminisali Vardar (koji je bio prvak kada su ostali klubovi kažnjeni u Šajberovoj sezoni, poništeno je poslednje kolo koje je ruku na srce gotovo celo bilo namešeteno). Ali, tim je pao u odbrani već u drugoj rundi protiv Reala. Ništa zato, osvojili su svetsku titulu, savladali su Penjarol u Tokiju, osvojili novu titulu prvaka, ali i kup, pa je i bez KEŠ, to bila godina triple krune.

Žorž je inače prihvatio ponudu prebogatog Rasing Pariza, vratio se 1989. njegovo mesto je u međuvremenu bilo namenjeno Tomislavu Iviću, još jednoj jugoslovenssko legendi. U Ligi šampiona igrali su četvrtfinale početkom devedesetih, osvetio im se Bajern, 1994. su izgubili od Krojfove Barselone polufinale, u milenijumskoj godini još jednom od Bajerna četvrtfinale, i onda na kraju Murinjo i druga i poslednja titula evropskog šampiona!

Mislite da će Porto osvojiti ponovo Ligu šampiona? Kvota je 35!