Povratak Alanije, tima iz Lige šampiona

Negde tamo na prelazu između osamdesetih i devedesetih kada su „Glasnost“ i „Perestrojka“ prvo pomerili Rusiju napred, a onda je gurnuli u nemilosrdnu tranziciju, jedini klub koji se do formiranja jedinstvene lige takmičio sa moskovskim gigantima, te prve sezone je bio Spartak Vladikavkaz.

Ovaj klub iz Severne Osetije je u komunističkoj državi, samo jednom, 1970. uspeo da se na pedesetogodišnjicu postojanja dokopa sovjetske elite. Odmah su ispali i tavorili u nižim ligama, ali je kao i sada Grozni, ovo strateški osetljivo mesto za Kremlje. Naime, zbog etničkih tenzija, Severna Osetija koja je deo ruske federacije se otcepila od gruzijske teritorije, tačnije izbio je rat koji je niskim intenzitetom trajao godinama. Severnu Osetiju je kao autonomnu oblast priznala Moskva, a lokalni klub iz Vladikavkaza je profitira.

Da ne ulazimo ovde u sukobe, etnička čišćenja, veliki broj izbeglica i sve što je pratilo rat, na Kavkazu su ove stvari zbog starih računa i nerešenih nacionalnih pitanja koja su gurana pod tepih čitav vek stvarnost, da pričamo o fudbalu.

Spartak je osvojio titulu 1995. postao prvi klub van Moskve koji se dokopao šampionske krune, posle Zenita koji je iznenadio 1983. Dodajmo i to da od kada se igra ruska liga, samo šest klubova su bili prvaci, tri iz Moskve, Zenit, Rubin Kazanj i zaboravljeni Spartak.

Kada je cela regija promenila ime, i Spartak je odbacio komunistički naziv i postao prvo Spartak-Alanija, a onda i Alanija.

Prvi put su izašli u Evropu 1993. posle drugog mesta u šampionatu iza tada neprikosnovenog moskovskog Spartaka, izbacio ih je Dortmund. Zatim su igrali sledeće godine protiv Liverpula, igrači poput MekManamana, Džejmija Rednapa, Robija Faulera eto, možda će pamtiti da su igrali na Vladikavkazu. Taj tim Spartaka je vodio kasniji ruski selektor Gazajev, od poznatijih nastupali su Kasumov, Kornilenko, Šelija, bivši reprezentativac SSSR Tetradze.

Spartak-Alanija je zauzela prvo mesto ispred moskovske Lokomotive, ali u kvalifikacijama za Ligu šampiona su u jesen 1995. primili deset golova u dva meča protiv Rendžersa. Ipak i sledeće godine su bili drugi, u stvari do kraja veka Alanija je bila redovna u vrhu tabele i u Evropi, mada nisu imali nekih uspeha u kupu UEFA.

Posle 15 godina u eliti, oni su 2005. ispali u niži rang. Izgubili su čak i licencu, vuklo se po sudovima, ipak su uspeli da opstanu za kratko, ali poslednja sudska instanca ih je poslala u amaterski fudbal.

Brzo su se vratili, pod imenom Alanija su bili treći u drugoj ligi, ali su ušli u elitu jer je klub grada Moskve, FK Moskva koju je finansirao gradonačelnik Luškov bankrotirao.

Iako su se kratko zadržali igrali su finale kupa, izgubili od CSKA, pa su kao drugoligaš otišli u Evropu. Tek drugi klub koji je kao drugoligaš predstavljao Rusiju u evrokupovima, prvi je bio Terek. Alanija je do finala stigla bez gola. To deluje neverovatno, ali su tri puta posle 0:0 prošli na penale, a jednom su dobili bez borbe jer je rival bankrotirao. Ipak CSKA ih je sa dva gola Dumbije dobio 2:1 u Jaroslavu, na stadionu Šinjika.

Rasformirali su se zbog dugova 2014. u februaru, pa je rezervni klub preuzeo ime, i igrao do 2015. u trećoj ligi. Posle su ponovo vratili ime Spartak, jer zbog dugova nisu mogli da budu ponovo Alanija. Prošle godine, u kraj se vratio nekadašnji reprezentativac Gabulov, doveo privatni kapital, pa je za cilj postavljen povratak u elitu. Gabulov i investitori su osposobili stari stadion i trening centar, na prvom meču je bilo 15 000 ljudi, šampionat je prekinut zbog korone, a oni su promovisani iz treče lige. Gognijev koga pamtite kao igrača Krasnodara do pre par godina je trener, imaju mladu ekipu koja obećava. U gornjem domu su, ciljaju baraž za elitu, ko zna, možda ćemo ih od jeseni posle deset godina videti ponovo u ruskoj Premijer ligi.