Pred derbi - Sitijeva decenija, kako se sve promenilo u Mančesteru!

Ole Gunar Solskjer je juče odapeo otrovnu strelicu prema gradskom rivalu, uz reči da sada barem svake godine igraju derbi.

"U moje vreme, morao sam da čekam da igram protiv Sitija", aludirao je Norvežanin na činjenicu da "Građani" nisu bili standardni član PL devedesetih.

Sa druge strane, "bučne komšije" kako ih je svojevremeno nazvao Ferguson, ne haju.

"Baš ne razmišljam o tome, ni ja, niti bilo ko od igrača. Prošlost i istorija nemaju nikakve veze sa današnjom utakmicom", kaže Pep Gvardiola.

Naime, on je dodao da je šokiran činjenicom da je Junajted bez titule toliko dugo, ali i dodao da su jedino bitni bodovi.

"Đavoli" ne izgledaju kao tim koji bi mogao da napravi problem Mančester Sitiju, tim pre što se igra na "Etihadu", ali to nije novost.

Od odlaska Ser Aleksa, kombinovano sa velikim ulaganjem Arapa, Siti je postao ne samo ravnopravan učesnik derbija.

Jaz je počeo da se pravi početkom decenije, silnim kupovinama Sitija, oni sada imaju tim koji je neuporedivo bolji od rivala. Možda neće osvojiti treću titulu u nizu, ali ono kako izgleda Junajted (uostalom tabela ne laže) ne može da se poredi sa "Građanima".

Od odlaska Ser Aleksa, četvorica trenera su pokušavala da sprovedu tranziciju, niko nije bio ni blizu, par kupova i LE za takvog giganta nisu dovoljni.

Pod Fergusonom je klub osvojio 13 titula prvaka, od njegovog odlaska, samo dva puta su bili u top četiri.

Vladari Abu Dabija su, podsetimo, 2008. preuzeli Mančester Siti,  bile su im potrebne tri godine da nešto slave, uzeli su FA Kup, a sledeće sezone prvu titulu nakon 1968.

Od tada osvojili su još tri naslova prvaka, još jedan FA kup, i četiri Liga kupa. Ako se gledaju domaći trofeji, Siti je daleko najuspešniji klub u Engleskoj u ovoj deceniji.

Navijači su ostali uz Junajted, iako je "Old Traford" prilično propao i potrebna mu je ozbiljna rekonstrukcija, sa druge strane Siti ima "Etihad" koji ne može uvek da napuni, ali je stadion mnogo moderniji, izgrađen za Igre Komonvelta, pre manje od dvadeset godina.

U pogledu infrastrukture nema dileme, Junajted je ostao u Karingtonu, ali je Siti 2014. završio izgradnju impresivne akademije uz stadion, koštala je 200 miliona funti, ima 16 terena, stadion za mečeve mlađih kategorija, tri dvorane, šest bazena, sobe i medicinski sektor za igrače. Na neki način sve je iskopirano od Barselone, ali naravno mnogo novije i modernije.

Što se tiče organizacije, dolaskom Gvardiole, Siti je otišao na viši nivo, a što se dovođenja igrača tiče, "Građani" su zbog Begristajna i Ferana Sorijana koji su i pripremili teren za Pepov dolazak u prednosti.

Podsetićemo da fudbaleri Junajteda i dalje ukupno imaju veće plate od komšija, ali da su imali zaista velike promašaje na tržištu. I pored loših rezultata, Junajted je mašina za pravljenje novca, ali su se i prihodi Sitija silno povećali. Kada su u pitanju mlađe kategorije tu Mančester Junajted ima prednost, rezervni tim je bio najbolji tri puta u pet godina, ali neke od mlađih kategorija nisu tako nadmoćne. Dolazak Solskjera znači i forsiranje mlađih igrača, dok iako se Pep u Barseloni oslanjao na školu, ovde nema baš velikih rezultata, Foden čeka šansu, kao i Garsija, neki su na pozajmicama, ali teško će dobiti šansu, zato je Džejdon Sančo i otišao u Nemačku.

Junajted je i dalje vredniji, oko tri milijarde funti po Forbsu, ispred njih su samo Real i Barselona. Ali, Siti je peti, vrede milijardu funti manje, ali prodaju deonice Kinezima i Amerikancima, novi, sveži novac je ušao u klub, Siti grupa nije samo engleski tim, već i ostali koje su otvorili u drugim delovima sveta, razmišljaju globalno.

Jasno, "Đavoli" će uvek imati više navijača od "Građana", ipak je to istorija, mada će se taj jaz smanjivati, što slabiji budu rezultati Junajteda.

Sve su svemu, deset godina su promenili sve, ovo je, Sitijeva decenija...