Real hoće reprizu, a Dortmund novog Levandovskog na "Bernabeu"

Prvi jun 2024. godine bio je samo još jedan u nizu Realovih velikih datuma u prebagatoj istoriji. „Kraljevski“ klub za koga je finale Lige šampiona postala svakodnevnica igrao je protiv Borusije Dortmund za 15. titulu prvaka Evrope.

„Milionere“ pre početka sezone niko nije video u borbi za „ušati trofej“. Trener Edin Terzić, koji je sezonu pre izgubio „dobijenu“ titulu u Bundesligi nastavio je da vodi ekipu, a Dortmund nakon što je prošao grupu od osmine do polufinala redom izbacio PSV, Atletiko i Pari Sen Žermen, te srušio sve prognoze i došao na korak od senzacije.

Ali, senzacije nije bilo, već Realove rutine. Promašio je autsajder u finalu nekoliko sjajnih prilika u prvom poluvremenu, a onda Madriđani u maniru velikana golovima Danija Karvahala i Vinisijusa Žuniora, nekako lako, stigli do nove titule najboljeg na „Starom kontinentu“.

Sada će Borusija imati priliku za revanš u trećem kolu nove Lige šampiona, ali će joj biti vraški teško. Real je dolaskom Kilijana Embapea postao još jači, a Dortmund odlaskom trenera Terzića i kapitena Matsa Humelsa nekako izgubio identitet, te ga još uvek traži pod vođstvom Nurija Šahina.

Jesu „milioneri“ startovali glavnu fazu Lige šampiona sa dve pobede, ali trijumfi nad Brižom i Seltikom, iako ubedljivi, nisu merilo kada se izađe na crtu Realu u Madridu, dok tek sedmo mesto u Bundesligi baš i nije za pohvalu.

Što se Reala tiče, Karlo Anćeloti još uvek „sklapa kockice“ i pronalazi način da uklopi sve zvezde, a da mu nije baš lako potvrdio je i poraz od Lila u prošlom kolu Lige šampiona, kao i zaostatak u odnosu na sjajnu Barsu u Primeri.

Kada je reč o međusobnim duelima sadašnji i nekadašnji prvak Evrope igrali su 15 puta jedan protiv drugog. Real je uspešniji i ima sedam pobeda, zaključno sa finalom na „Vembliju“ prošle sezone. Dortmund je slavio u tri navrata, dok je pet puta bilo nerešeno.

Prvi put su Real i Dortmund igrali u polufinalu Lige šampiona 1998. Real je u prvoj utakmici na „Bernabeu“ savladao tadašnjeg prvaka Evrope sa 2:0 golovima Fernanda Morijentesa i Kristijana Karembea. Na „Vestfalenu“ završeno je bez golova, a Madriđani u nezaboravnom finalu golom Predraga Mijatovića savladali Juventus i popeli se na „krov“ Evrope prvi put posle duge 32 godine čekanja.

Na „osvetu“ Dortmund je čekao sve do 2013. godine, a tada se pojavio Robert Levandovski i „uništio“ najtrofejniji klub na svetu. „Igrao“ se Poljak sa „kraljevićima“ u prvoj utakmici polufinala na „Vestfalenu“, postigao četiri neverovatna gola za slavlje Dortmunda od 4:1 i trasirao put ekipi trenera Jirgena Klopa prema velikom finalu. „Milioneri“ su izdržali u revanšu, izgubili sa podnošljivih 2:0 i namerili se na Bajern u nemačkom finalu te godine. Neven Subotić je „vadio loptu iz gola“ u tom finalu, ali su snažniji Bavarci ipak stigli do evropske titule, a Klopovi junaci ostali samo na „osvajanju srca“ neutralnoj publici širom Evrope.

Real je već naredne sezone uzvratio Dortmundu. Ovoga puta u četvrtfinalu Lige šampiona. Razbio Nemce u prvoj utakmici kod kuće sa 3:0, pa ga poraz u revanšu od 2:0 nije skupo koštao.

I sada je Real bliži trijumfu. Domaći imaju mnogo više aduta. Napad Madriđana sa Belingemom, Vinisijusom, Rodrigom i Embapeom, deluje zastrašujuće, dok Dortmund nema ni izbliza toliko aduta. Možda je najviše nade „milioneri“ polažu u napadački tandem letošnje pojačanje iz Štutgarta Serhua Girasije, koji blista i ove sezone sa četiri bundesligaška i tri pogotka u Ligi šampiona. U Dormtundu im nema druge, nego da se nadaju da bi upravo on mogao da bude novi Levandovski na „Bernabeu“, ali nas je Real navikao da u čuda ne verujemo, već u „neograničenu“ moć „kralja“.