“Rode” iz Kila – Opet Levandovski, devet godina kasnije…

U Kilu nikada nisu maštali o Bundesligi. Sever Nemačke mada se radi o jednoj od luka na Baltiku koja je izgubila svoj nekadašnji industrijski značaj naseljavaju trezveni ljudi. Pre svega, nikada nisu imali stadion koji bi odgovarao standardima elite, to se odnosi na ovaj vek. Drugo, Kil je grad rukometa, dom THW Kila, aktuelnog prvaka i rekordera Nemačke. Oni su osvojili 21 titulu, a u ovom veku, verovali ili ne13 puta su bili prvaci verovatno najjačeg ligaškog takmičenja na svetu. U Šparkasen Areni koja je bučna i uvek puna četiri puta su proslavljali evropsku titulu, četiri puta su pali u finalu, četiri puta su bili najbolji u EHF kupu.

Jasno, fudbal je u drugom planu. Lokalni fudbalski tim ne uteruje baš krv u žilama. „Rode“ su se preselile u Cvajtu pre tri godine, posle punih 36 sezona u nižim ligama. Prave veći stadion, za oko 25 000 ljudi, Kil je sanjao Bundesligu prošle sezone kada su bili treći i došli do baraža protiv Volfsburga, ali su „Vukovi“ bili prejaki.

Lokalni tim je inače pre rata bio šampion Severne Nemačke i dominirao u Holštajn-Šlezvigu, ali posle rata po raznim varijantama druge i regionalnih liga, i nakon formiranja jedinstvenog takmičenja nije bilo nade da se dokopaju elite. Njihova istorija je praktično prošla u lutanju po četvrtim i trećim ligama, sa povredemnim plasmanima u drugu gde bi posle nekoliko godina jednostavno otpali.

Ali, kup, u kome će ugostiti Bajern ove sezone budi lepe uspomene.

Naime, 2011. je Kil igrao četvrtfinale što je najveći uspeh.

Oni su kao članovi severne regionalne lige, uspeli da se probiju među najboljih osam ekipa posle zaista nekoliko mečeva iz snova. Oni su na tri utakmice na svom stadionu na kome je iz bezbednosnih razloga moglo da stane tek 12 000 ljudi dobili Kotbus. Duisburg i Majnc, u ta tri meča do četvrtfinala imali su gol razliku 7:0.

Taj tim koji je vodio Torster Gutcajt, a igrali Kazijor i Sikora se pretvarao u Pepeljugu u kupu, publika je bila šokirana načinom na koji izgledaju protiv jačih timova i partija za vikend.

Nagrađeni su četvrtfinalom protiv Borusije Dortmund. Gosti su zahtevali da se ne igra, bio je februar, koliko je zima na Baltiku možete da zamislite. Teren je bio zaleđen, igralo se uveče na -14 stepeni, Klop je pobesneo, ali je televizija bila neumoljiva.

Nije da razlike u kvalitetu nije bilo, jedan zajednički činilac sa mečom koji će biti igran sredinom nedelje je Robert Levandovski. On je načeo domaće, ohladio prepuni stadion posle desetak minuta, Kagava je posle dvadesetak povećao prednost, a u finišu su Lukas Barios i Ivan Perišić stavili tačku. Četiri lopte u mrežu Mortena Jensena i san je bio gotov.

Ali je dao nadu Kiliu da će uspeti da se ponovo dokopaju Cvajte što im je nekoliko godina kasnije i uspelo. Morali su da prođu i pakao treće lige, sa većim klubovima, ali na kraju eto uspeli su. Ponovo ih je kup nagradio, ovoga puta, doduše bez navijača, ugostiće u drugoj rundi Bajern iz Minhena. Nemački šampion i aktuelni prvak Evrope i osvajač kupa će na put dug 880 kilometara sa juga na sever Nemačke.

Kil je drugi u Cvajti, odmah iza divovskog komšije Hamburga, a ispred Firta, Bohuma Fortune, Karlsruea, timova sa mnogo većim pedigreom. Opet sanjaju Bundesligu, izgubili su dva puta samo u drugoj ligi i puni su samopouzdanja. Meč sa Bajernom biće im lepa prilika da vide gde su u odnosu na najbolje od najboljih, a oni se nadaju da će sa Bavarcima igrati sledeće godine, samo u prvenstvu i to pred navijačima.