Šalkeovo zlatno doba

Šalke doživljava teške udarce, dani slave su zaboravljeni, mladi ih nisu ni doživeli, a sa ove distance pomalo je neverovatno da su u vreme kada su mnogo veći klubovi dominirali u evro-takmičenjima oni osvojili UEFA kup. To nikako ne znači da je Šalke mali.

Naime, „Kraljevsko-plavi“ su jedan od najvećih nemačkih klubova i među dvadesetak u Evropi kada su prihodi u pitanju, mada je deo toga izdašna podrška Gasproma.

Oni su igrali u devet finala i osvojili šest nemačkih kruna pre rata, tačnije od 1933. do 1942.

Sada ide ona glupost da je Adolf Hitler navijao za tim iz Gelzenkirhena što je mit i nema nikakvo uporište u zvaničnim dokumentima. Istina je da su imali Ernsta Kucoru i Frica Stefana dva najveća nemačka igrača tog vremena i da su bili poznati po kratkom pasu, takozvanoj „Šalker Krajsel“ igri, inovativnoj taktici, klub iz Rura u pomenutih devet godina nikada nije izgubio kod kuće.

Posle rata su bili daleko od vrha, mada su osvojili šampionat i dalje pre jedinstvene Bundeslige 1958. nakon plej ofa. Pisali smo o čuvenom skandalu sedamdesetih u nemačkom fudbalu, korupciji koja je šokirala zemlju, 13 igrača kluba iz Gelzenkirhena bilo je uključeno u čitavu priču. Krajem osamdesetih su ispali iz lige, ali su ujedinjenjem Nemačke koju godinu kasnije ,1992. ponovo bili Bundesligaši. Do tada je već industrija čelika u Ruru propala, rudnici su desetkovani, ali je ostala velika zajednica Turaka, Italijana i Poljaka. Zaštitnik grada je Santa Barbara kojoj su se radnici, odnosno rudari molili, kao da je napustila grad posle propasti ekonomije. To je u svojoj autobiografiji napisao Jens Leman koji kaže da su rane zakrpljene plavim i belim koncima i da je u stvari Šalke postao smisao života u Gelzenkirhenu.

I grad koji je živeo zbog kluba je dobio nagradu i to kakvu.

Naime, Šalke je prvi put u dve decenije 1996. izborio evropski fudbal. Na Park stradion su se vratile ekipe poput Lacija, Valensije i Seltika, evropski velikani u to vreme.

Inače ta sezona nije obećavala puno, naime Šalke je popio četiri komada na otvaranju od Štutgarta, a u prvih osam mečeva dobili su dva. Trener Jerg Berger je dobio otkaz, a novo lice bilo je poznato, Hub Stevens. On je vodio Rodu koju je Šalke izbacio u prvom kolu Kupa UEFA. Stevens koji je rođen u Limburgu na granici Nemačke i Holandije se kao klinac umalo utopio, spasao ga je komšija u poslednjem trenutku, a zatim  je izgubio oca u automobilskoj nesreći. Radio je inače kraj puta, prodavao povrće, mučio se, ali kaže i da je očvrsnuo. Igrao je za PSV, čak i za Holanšane, povukao se sredinom osamdesetih taman da ne dočeka da „Filipsovci“ osvoje titulu prvaka Evrope.

Radio je prvo u mlađim kategorijama PSV, a onda je otišao u Rodu. Poznat kao autoritaran, trener koji insistira na disciplini nije uvek imao igrače na svojoj strani. Neki su ga zbog karaktera poredili sa Džekom Nikolsonom, a inače je zabranio igračima da nose dugu kosu i minđuše.

Privukao je pažnju „Asija“ kako čitav grad zove legendarnog direktora Rudija Asauera, pa je relativno nepoznati trener dobio šansu. Bio je to preokret. Leman objašnjava da je timu bila potrebna disciplina, ali i organizacija, da je „Vitez iz Kerkradea“ sve to doneo i da je njegov stil lega ekipi. Šalke je naučio prvo Stevensovo pravilo, „nemoj primiš gol“. Na kraju krajeva Hub je igrao fudbal za PSV koji je osamdesetih baš ružnim fudbalom stigao do evropske krune.

Tim nije imao mnogo kvalitetnih igrača, tačnije zvezda jedan je bio Olaf Ton, igrali su uvek hladnokrvni Linke koji je bio vođa tima, Čeh Latal, napadač Buskens, malo je tu bilo igrača koji su na individualni kvalitet mogli da rešavaju utakmice.

Klub je uspeo da dovede tog leta „Kampfšvajna“, odnosno <“Borbeno prase“ kako su zbog konstitucije zvali Marka Vilmotsa. On je bio rođen za ekipu, neumoran, dosadan, spreman da se potuče sa protivničkim štoperima. Belgijanac je imao ponude iz Engleske, ali i od velikih portugalskih klubova, Asauer ga je tokom pregovora doveo na stadion na prolećni meč protiv Gladbaha, Vilmots je bio očaran. Tu su bili i Juri Mulder i Martin Maks, niko od tih fudbalera nije bio spektakularan, ali imali su taj stav da će poginuti za tim.

„Atmosfera je bila neverovatna, mi smo zaista bili uvereni da možemo sve“, rekao je svojevremeno Buskens.

Iako Šalke nije igrao dobro u ligi, u kupu UEFA su bili odlični, eliminisali su Trabzon i Briž, i izborili četvrtfinale protiv Valensije. U Bundesligi su bili u sredini tabele, to je pomoglo, klub je bio koncentrisan na Evropu Tukli su Valensiju koja je imala Karpina i „Vašku“ Lopeza sa 2:0, Linke i Vilmots su u neverovatnoj atmosferi dali golove.

U revanšu na „Mestalji“ su Španci vodili, ali je Martin Maks razrešio dileme, sledeće je bilo poznato lice, Jup Hajnkes i Tenerife, Ostrvljani sa Jokanovićem, Kodrom, Baljesterosom, su dobili Lacio i Fejenord na putu ka polufinalu. Tenerife je u Gelzenkirhen doneo prednost od 1:0, ali je Linke izjednačio pa smo očekivali produžetke. Međutim Vilmots koji je počeo samo jer su Mulder i Maks bili povređeni je savladao Bengta Andersona, oba tima bila su iscrpljena, Šalke je otišao u finale.

U finalu su bili autsajderi protiv Intera, samo oni se nikada tako nisu osećali, Stevens se branio kod kuće u prvom meču, a onda je Vilmots iznenadio Paljuku pa je uz pratnju 25 000 svojih navijača Šalke sa 1:0 stigao u grad Madonine. Činilo se da će izdržati, neki su već slavili, ali je Ivan Zamoran pogodio mrežu Lemana, Inter je stigao minus.

Usledila je ludnica, Mauricio Ganc je lobovao Lemana, Šalke je spasila prečka. Ali ni Inter nije imao snage da dotuče rivala, na kraju su i jedni i drugi čekali penale.

I onda, Leman koji je imao informacije o Interovim igračima se bacio u levo, gde je Zamorano šutirao i odbranio, prethodno je Ingo Anderbruge bio siguran (tip koji je čitav život na trening dolazio biciklom).

Pogodili su Đorkaef i Maks, ali je Aron Vinter promašio čitav gol. I sve je bilo na Vilmotsu. Belgijanac je lako prevario Paljuku, a tribina sa Nemcima umalo nije popustila. Šalke se dokopao Kupa UEFA, Stevens je slavio tri sekunde, a onda zapisao šta je donelo pobedu: „Disciplina, požrtvovanje, red i motivacija“.

Grad je proključao slavlje je trajalo danima, početkom veka bili su blizu titule, ali ih je sprečio Patrik Anderson igrač Bajerna u poslednjim minutima. Prethodnih godina Šalke se bruka, sada ih čeka Bajern, primili su osam komada na startu prvenstva.

Ali sećanje na 1997. nikada neće izbledeti...