Santa Klara – Daleki put u nepoznato

Kada je izbila epidemija korone klub koji je sigurno igrao najdalje od kuće je bila Santa Klara. Naime, oni su morali da odu na više od 1000 kilometara, na kopno, kako bi mogli da nastave takmičenje u portugalskoj ligi. U suprotnom morali bi da odustanu jer njihovo ostrvo je uvelo obavezni 14-dnevni karantin za sve koji ulaze.

Lokalni klub Santa Klara je poznat kao najduže putovanje, naime oni dolaze sa Azora, male grupe ostrva na Atlantiku i do kopna je potrebno oko dva u po sata avionom.

Za sam fudbal, odnosno ostrvo je dobro da i Santa Klara i klubovi sa Madeire igraju u eliti, mada neki klubovi gunđaju jer moraju tako daleko, isti je slučaj u Španiji kada su Tenerife i Las Palmas u Primeri.

Ovaj klub je poznat i kao jedini iz arhipelaga koji je zaigrao u Evropi, doduše bio je to Intertoto kup i to 2002. Oni nisu izborili plasman, već je Vitorija Gimaeraeš odustala pa su dobili poziv.

Ove godine slave vek postojanja, cilj je bio da ga dočekaju u eliti i to su uspeli, prošle godine su završili u sredini tabele.

Za njih je istorijska 1999. kada su se prvi put plasirali u elitu i dobili priliku da ugoste velike portugalske timove, ali su odmah ispali, bili su poslednji, taj tim nije bio spreman.

No, ulaganjima lokalnih vlasti, odmah su se vratili, vodio ih je Manuel Fernandeš koji je kupio kartu dobrim rezultatima na klupi za lisabonski Sporting.

Tada su uspeli da prežive par godina, ali problem sa Azorima je što se teško portugalski igrači odlučuju da dođu, a i Brazilci baš nisu oduševljeni, daleko je od kopna. Kada su ispali 2003. sledećih 15 godina su proveli u nižem rangu, a jedne sezone čak bili na putu da ispadnu među trećeligašima, spasili su se u poslednjem kolu.

Sada se Santa Klara vratila, imaju desetak Brazilaca, a igraju sjajno i ove godine imaju priliku da zabeleže najbolji plasman u istoriji kluba. U gornjoj su polovini tabele, 11 bodova iznad ugroženih timova, bliži su borbi za plasman u Evropu što je teška misija, a žele da sačuvaju status, odnosno mirnu završnicu sezone.

Ono što upada u oči je grb kluba koji je u stvari prilagođeni grb Benfike. Naime, prvobitno je u pitanju bio lav sa loptom, ali kada su postali prateći klub Žoze de Sousa osnivač je dao nalog da se promeni. On je poznat i po tome što je naplaćivao članstvo studentima koji su igrali, kako bi kupovao lopte i dresove.

Postojalo je i pravilo da igrači koji nisu rođeni na ostrvu ne mogu da igraju za Santa Klaru, pa su se podelili na dva kluba, ali na kraju su se spojili jer su stigli igrači sa Madeire pa je pravilo prekršeno. Zanimljivo da do sredine tridesetih nikada nisu igrali van ostrva, niko nije želeo da dođe, ali su putovali u Lisabon i odigrali prijateljske sa Sportingom i Benfikom.

Sada igraju prvenstvene i kako stvari stoje, ovo će biti prvi put da tri sezone prežive u eliti.