Sao Paulo - “Trikolori” na putu oporavka?

Velika istorija Sao Paula do devedesetih je bila vezana za pre svega popularni "Parni Valjak" generaciju sa sredine prošlog veka koji je obeležio transfer Leonidasa iz Flamenga. Ovaj veličanstveni igrač poznat i kao "Crni Dijamant" i "Čovek od gume" je zapalio Evropu igrajući na Mundijalu 1938. Tada je bio prvi strelac SP sa sedam golova, a zbog rata i naravno fašizma nije zaigrao u Seriji A, najjačoj ligi tog vremena.

Leonidas je promenio sudbinu Sao Paula kada su ga u najvećem tranferu u istoriji tadašnjeg brazilskog fudbala doveli iz Flamenga. Njemu su pridodati Argentinac A Antonio Sastre, pa Noronja, Zeze, Rui, Luizinjo. Ovaj strašni tim je osvojio pet kruna u "Paulisti" u sedam godina. Negde u tom vremenu je počeo sa izgradnjom "Morumbija". Zanimljivo novac za početak radova su prikupili nakon što su trening teren prodali Portugezi. "Morumbi" je građen kao "Skadar na Bojani", par decenija, a sa tim se poklopilo opadanje moći kluba. Prvo su bili u senci Peleovog Santosa, kasnije uspeli da se vrate u vrh, a posle par drugih mesta u Seriji A, usledio je i prvi međunarodni uspeh. No, taj tim sa legendarnim golmanom Valdirom Perešom, Čikaom, Nelsinjom, Urugvajcem Pedrom Ročom nije uspeo da osvoji Kopa Libertadores. Stigli su do finala, dobili Independiente na "Pakambu" sa 2:1, izgubili u Aveljanedi i onda posle baraža u Čileu morali da priznaju poraz.

Osamdesete su bile još uspešnije, klub je početkom te decenije prvi put posle četiri decenije dve titule u nizu u Paulisti. Ali, to je bio samo uvod u stvaranje moćnih "Menudosa sa Morumbija" koji su predvođeni trenerom Silinjom bili najbolji tim Brazila tog vremena. Paulo Silas, Miler, Kareka, Sidnej su bili ključni igrači, njima je pridodat slavni Falkao koji se vratio iz Evrope, iz Rome. Osvojili su nekoliko državnih titula, ali i Seriju A.

Devedesete su "belle epoque" kada su "Trikolori" u pitanju. Sve je počelo lošim startom Pauliste kaa je tim preuzeo Tele Santana. Slavni trener je bio prokazan nakon što Brazil nije uzeo Mundijale 1982. i 1986. ali je pokazao klasu. On je sa Sao Paulom ne samo dva puta za dve godine uzeo Paulistu, već je klubu doneo i Seriju A.

Ali, to je bio samo uvod za trenera, inspirisanog "totalnim fudbalom". U brazilskoj verziji to je "Joga bonito" koju pripisuju Santani. Sao Paulo je igrajući prelep fudbal bio jedna od najboljih ekipa na svetu devedesetih.

To je rezultiralo osvajanjem Kopa Libertadores. Možete da zamislite finale u kome je sa jedne strane bio Santana, sa druge Marselo Bijelsa sa Njuelsima. obe ekipe su dobile kod kuće, odlučili su penali na Morumbiju, Argentinci su promašili čak tri. U tom timu igrali su kapiten Rai (kasnije legenda Pari Sen Žermena), Miler, Palinja i naravno Kafu. Santana je imao priliku da pobedi čoveka koji ga je inspirisao Krojfa, dva gola Raija su presudili u Japanu Barsi. Repriza je usledila naredne sezone, bili su baš dominantni, rasturili u finalu Univerzidad Katoliku, spakovali im pet golova. Nastavili su i svetsku dominaciju, ovoga puta Santana je uzeo meru Kapelovom Milanu u fantastičnom meču, na kraju je bilo 3:2 za Brazilce, Toninjo Serezo je plesao na tom meču. Već je Rai otišao u Francusku, a za magiju se brinuo Leonardo koji će kasnije biti i igrač i trener Milana (i direktor jedno vreme).

Malo je nedostajalo da Sao Paulo stigne do het-trika, ali u finalu 1994. se isprečio argentinski Velez sa Čilaverom na golu. Paragvajac je u penal seriji skinuo udarac Palinji, i sam dao gol za trijumf Veleza. Tada je Karlos Bjanki svojom verzijom fudbala pobedio Santanu i taj poraz simbolično označava početak opadanja moći kluba. Zbog narušenog zdravlja, Tele Santana napušta klub, a od njegovog odlaska u narednih osam godina "Trikolori" su promenili 14 trenera. 

Novi vek je doneo Paulistu, Rožerio Seni na golu, "Zver" Baptista, Luis Fabijano i naravno Kaka su bili nove zvezde. Veliki udarac bio je Kopa Libertadores iz 2004. kada su eliminisani u polufinalu od autsajdera Onse Kaldasa. Posle tog poraza na kormilo je stigao Emerson Leao.

Ovaj "uvrnuti" trener koji je često pesnicama rešavao sukobe i sa protivničkim menadžerima, a pričalo se i igračima je vratio Paulistu na "Morumbi" ali i ostavio odličan tim Paulu Autoriju koji je napustio selektorsko mesto u Peruu i preuzeo Sao Paulo. U toj ekipi koje se mnogi sećaju bili su Dijego Lugano argentinski štoper, Sisinjo koga će alkohol sprečiti da pokaže više u Realu, Marsio Amorozo, napadač Alojsijo i naravno večni golman Seni. Klupu je nasledio Maurisi Ramaljo jer je Autori otišao u Džej-ligu. Pomalo neočekivano Sao Paulo stiže do finala Kopa Libertadore. Izbacili su Palmeiras i Estudijantes na penale, ali u finalu ih je zaustavio Internasional. Problem je bio crveni karton za Žozuea na startu prvog meča, pa poraz sa "Morumbija" od 2:1 nisu uspeli da nadoknade u revanšu u Porto Alegreu kada je bilo 2:2.

No, nije to mnogo bolelo jer je ta generacija napravila nestvaran uspeh. Ramaljo i njegov tim su tri puta u nizu osvojili titulu prvaka Brazila. Ramaljo je 2009. dobio otkaz nakon četvrte eliminacije u Kopa Libertadores od brazilskih timova, "otpustio" ga je tada Gremio. Time je Sao Paulo sebi pucao u nogu jer su posle smene trenera u finišu izgubili šansu da i četvrti put u nizu budu prvaci Brazila.

I Rikardo Gomeš pomenuti naslednik Ramalja je dobio otkaz zbog eliminacije od drugog brazilskog kluba u Kopa Libertadores. To kao da je bila sudbina Sao Paula tih godina, 2010. ih je izbacio Internasional, njihova zla kob. Ipak, osvojena je Sudamerikana kao utešna nagrada 2012. Prva zvezda tog tima je bio Luis Fabijano. Njega su vratili iz Sevilje za sedam miliona evra što je bio klupski transfer rekord. Fabijano je uspeo da dobije crveni protiv Tigrea u prvom meču finala posle samo desetak minuta, ali su se Brazilci održali, pa je pobeda na "Morumbiju" donela Sudamerikanu.

Ali ni prošla decenija nije bila baš najbolja od tog trofeja, par drugih mesta, mnogo problema u Paulisti gde nikako nisu uspevali da dođu do prvog mesta. U Kopa Libertadores najdalje su stigli do polufinala 2016. a crna sezona je bila godinu dana kasnije kada je klub jedva uspeo da se spasi ispadanja.

Suša trofeja u Paulisti duga osam godina konačno je završena pre tri godine. Ernan Krespo na klupi im je doneo titulu i to protiv strašnog Palmeirasa. Ali, Argentina je platio ceh pre par godina posle eliminacije u Kopa Libertadores, klupska legenda golman Seni se drugi put vratio na klupu. Prošle godine je smenjen, a konačno pod trenerom Dorivalom Žuniorom, zanimljivo prvi put u istoriji Sao Paulo je osvojio brazilski kup i kompletirao sve titule. U januaru ipak Doriva Žunior preuzima Brazil (često je u novijoj istoriji Sao Paulo gubio trener kada bi stigao poziv nekog nacionalnog tima). Tijago Karpini je stigao iz Žuventuda, ali je posle samo tri meseca klub doveo Argentinca Zubeldiju.

Sao Paulo je poznat kao domaća ekipa, mnogo bolje igra na "Morumbiju", u Seriji A su najbolji domaći tim lige uz Fortalezu. Zato će biti i veliki favorit za četvrtfinale Kopa Libertadores, protiv Nasionala iz Urugvaja. "Bolso" nije ni senka nekadašnje slave, pa će posle remija bez golova Brazilci biti favoriti za top 8.

Brazilski derbi će biti odigran takođe u Sao Paulu, Botafogo donosi prednost od jednog gola protiv Palmeirasa, iskreno, nismo očekivali da "Fogao" dobije u Riju, Palmeirasu koji nije ni senka tima iz prošlih sezona neće biti lako.

Još jedan duel brazilskih kluba u Riju, Fluminenze, aktuelni šampion Južne Amerike juri prednost Gremija od 2:1 iz Porto Alegrea. Imamo i argentinski derbi, River je dobio Taljereš u Kordobi pa su ipak blizu narednog kola na svom "Monumentalu". Flamengo je protiv Bolivara bio favorit, na "Marakani" su dobili 2:0, trebalo bi da sačuvaju prednost, ali moraju da budu oprezni, bolivijski klubovi su znatno opasniji kod kuće.

Penjarol je siguran, 4:0 protiv Strongesta u Montevide su odlučili praktično putnika u četvrtfinalu. Zanimljivo će bili u Belo Horizonteu gde Atletiko Mineiro čeka San Lorenco. "Sveci" su kod kuće sačuvali mrežu, bilo je 0:0 pa je sve otvoreno. Hunior u Kolumbiji juri prednost Kolo Koloa od jednog gola, nije ekipa iz Barankinje naivna, "Ajkule" grizu kod kuće pa će Čileanci biti na mukama.