Sari - Milion motiva protiv Juventusa

Mauricio Sari će uvek imati titulu sa Juventusom, ali čini se da iskusni trener želi da tih 13 meseci zaboravi. On retko govori o svom vremenu u Torinu što mu je kruna karijere, ali je recimo posle prve sezone sa Pirlom, kada je Juve u samom finišu osvojio četvrto mesto na kraju sezone (poslednje kolo) jetko komentarisao:

"Mene su otpustili posle titule, a onda su godinu dana kasnije četvrto mesto slavili kao da su postali evropski prvaci".

Ovo je bio brak koji je od samog početka bio problematičan.

Klub je posle surove dominacije u Italiji i dva izgubljena finala Lige šampiona bio opsednut evropskim trijumfom. Vladalo je mišljenje da je konzervativni Alegri prepreka, a Sari nije bio Anjelijeva ideja. On nije bio ni za stolom kada su predstavljali iskusnog trenera, umesto njega je sedeo Paratići. Kada je godinu dana kasnije stigao Pirlo, naravno da je predsednik bio u prvom planu, on je u stvari i stajao iza Sarijeve smene. Anjeli je rekao iskusnom treneru da "iskra nije upaljena, da nije kliknulo i da titula nije dovoljna, odnosno da je Juve navikao na Skudeto".

To je sa jedne strane istina, sa druge, sve što se dešavalo posle Sarija pokazuje da nije lako ni osvajati stalno prvo mesto. Pirlo, Alegri u drugom mandatu i Mota prošle godine je nisu osvojili, neće ni Tudor ako je suditi po početku nove sezone.

Sari je bio ideja, kao i Ronaldo, Paratićija i delom Nedveda koji su želeli ofanzivniji, atraktivniji tim, usmeren ka napadu za koji se verovalo da je magična reč za osvajanje Lige šampiona. "Sarizam" je nudio napadačku postavku, Sari je navodno rekao da će sa njim postići 50 golova, ali nikada nisu našli zajednički jezik. Javna je tajna da je Portugalac izbegavao taktičke sastanke, da veterani koji su se bližili kraju pobedničke ere, sem Bufona nisu verovali novom treneru. Uz to, Sari je bio Sari, nesposoban da razgovara sa igračima, nenaviknut na psihologiju i loš, što i sam kaže u tretiranju fudbalskih sujete.

"Ja samo želim da treniram i ništa više", reći će on nebrojeno puta. U Empoliju su za interakciju sa igračima bili zaduženi pomoćnici, u Napoliju direktor Đuntoli (ni on sam se pre par godina nije dugo zadržao u Juventusu pre par godina), u Čelsiju je taj most bio Đanfranko Zola. U Juventusu je Sari ostao sam.

I Alegri koji je mnogo bolji u tim stvarima je imao problem da stvari drži pod kontrolom, zamislite Sarija sa sujetama Ronalda, Dibale, Daglasa Košte i novopristiglog Rabioa.

Neke naknadne analize su ukazale da ovo nije tim za Sarija, da je potpuno drugačije pakovan, organizovan oko BBC trija u odbrani, naviknut na individualni kvalitet napred koji rešava. Još su oterali Kansela (priča se zhog ponašanja), prodali ofanzivnog Spinacolu Romi, bekovi su bili nedovoljno napadački orjentisani za "Sarizam", vezni igrači previše defanzivni. Pjanić je ima neke lične probleme, Ramzi i Rabio koji su dovedeni u vezi nisu baš kreativni.

Opšte je mišljenje, makar u Juventusu da je ta titula u stvari silazak velike generacije, da bi je osvojio bilo ko, jer je taj tim bio na kraju pobedničkog niza. Rivala nisu imali jer je Konte tek poćeo u Interu, i na kraju je čak Inter imao šansu. To je korona sezona, pre izbijanja pandemije prodat je Emre Džan, navodno je Sari bio protiv toga. Kada je sezona nastavljena pred praznim tribinama tokom leta Juventus je vezao četiri pobede, ali je do kraja igrao loše, izgubio od Miana, Udinezea i Kaljarija, kao i u poslednjem kolu protiv Rome. Ali kraj je bio u avgustu. Pre kovida u prvom meču osmine finala pali su u Lionu sa 1:0, revanš je bio u avgustu pred praznim tribinama u Torinu. Pirova pobeda od 2:1 je značila kraj za Sarija.

Njegovih 13 turbulentnih meseci su završeni otkazom, navodno kada je dolazio bio je uveravan da će dve godine dobiti šansu da implementira svoj fudbal, nije dočekao tu drugu godinu. Njegova greška je sa jedne strane tvrdoglavost i nesposobnost da prihvati specifičnost Juventusa. Ali, klub nije bio dovoljno posvećen želji da se promeni, ona je bila pre svega na rečima, ne i delima. Nezamislivo je da jedan trener kluba kakav je Juventus koji je uvek pobeđivao zahvaljujući svlačionici i disciplini tako bude ostavljen na cedilu. Malo je zaista slučajeva da se to u Torinu desilo, možda Del Neriju tamo krajem prve decenije našeg veka, ili još ranije krajem osamdesetih kontroverznom Maifrediju.

Šta to pokazuje?

Autsajderi su u Juventusu uglavnom osuđeni na neuspeh. Klub voli dokazane pobednike, često je osnova da imaju prošlost u Juventusu, sećate se verovatno brljotine sa Ćirom Ferarom. Dakle, neko ko poznaje sistem iznutra. To je sada Tudor, ali je ovaj tim ispod svakog kriterijuma. Nisu u pitanju ulaganja već način na koji se dovode igrači, kako se luta i sa pojačanjima i sa njihovim tretmanom, pogledajte Vlahovića.

Italijani često umeju da kažu da je to jednostavno neminovno, da je to kraj pobedničkog niza, da je potrebno vreme da se napravi novi šampionski tim, ali stoji da u ovoj deceniji Juve nije bio ni blizu i da previše traje čekanje. Hteli su da vrate vreme, kao u leto 2011. kada je serija pobeda počela sa Konteom, ali on je odlučio da ostane u Napulju.

Poraz u Komu je dodatno pogoršao situaciju, iako je prvi u sezoni. Jer, previše je remija nakon tri startne pobede, igra je očajna, još se opet povredio Bremer. Ovaj Juventus nije konkurentan za vrh, Tudor je tu jer nije bilo rešenja.

I sada mora u Rim, protiv Lacija koji je vodio i postao jedna od žrtava Lotita. Sari koji je bio u ratu sa predsednikom u prvom mandatu se vratio tokom leta na "bis" u Rimu. "L'Akile" nisu imale mogućnosti da kupuju u prelaznom roku, pa je tim isti. Prošla sezona je bila obećavajuća do pred sam kraj, kada su prosto pali zbog kratke rotacije i završili van Evrope. Eto, Marko Baroni je trajao samo sezonu, često mrzovoljni Sari je prihvatio poziv, uz reči da ima nezavršenog posla. Lacijali su u sredini, samo dve pobede, teško je zaista reći koliko mogu, eventualno borba za gornji dom, ali sa ovim timom zaista bi to bio veliki uspeh.

A opet, ovakav Juventus će imati baš tešku misiju na "Olimpiku". Crno-beli nisu od 2021. dobili u Rimu Lacio, čak i kada su imali neuporedivo jači tim. Sari je na klupi Juventusa gubio od Lacija u prvenstvu, ali i Superkupu, u toj svojoj sezoni u decembru.

Što se tiče ostalih mečeva, Milan koji je pobedom protiv Fiorentine preuzeo prvo mesto na tabeli je veliki favorit protiv Pize u petak, a centralni meč kola je duel Napolija i Intera. Posle poraza protiv Milana i Torina u gostima, šampion želi da nastavi niz trijumfa na "Maradoni", ali prošle godine su oba meča završila 1:1. Biće dosta opreza pod Vezuvom, Inter je u boljoj formi, teško primaju golove, izgleda da je Kivu uspeo da preuzme uzde tima. Oba tima su igrala u Evropi, Inter je lako prošao Brisel i belgijskog šampiona Union, dok se Napoli opet sapleo na strani, posle “Etihada”, izgubili su u Ajndhovenu.