Sasuolo - Provincijalci bez pardona...

Kada je Sasuolo koji će u Modeni podsmešljivo nazvati svojim radničkim predgrađem ili parkiralištem za kamione u septembru 2016. godine ugostio Bilbao u LE, bilo je to kao ono proročanstvo u Veroni, da će pre magarci leteti iznad grada, nego Kjevo igrati u Seriji A.

Ovo je otišlo dalje, klub iz provincije Modena koja je poznatija po Formuli 1, ali i odbojci recimo preko Zvezde izborio plasman u evropsku jesen, ni sami nisu mogli da poveruju. Čitav gradić (hajde da ih častimo tim epitetom) ima oko 40 000 ljudi, nije ni sanjao, ali ni imao ambiciju da ode tako daleko.

Naime, do 2006. oni su bili lokalna zabava, osamdesete i devedesete su proveli u „Diletantima“ odnosno amaterskim ligama kojih ima na desetine u Italiji, bili su i u Seriji C2, odnosno četvrtoj ligi, ali nikad u profesionalnom fudbalu.

Pa, šta se dramatično promenilo?

Pre svega, privreda. Gradić je postao industrijski centar, sada već pokojni Đorđo Skvinci, veliki navijač Milana, kralj hemijske industrije je preuzeo klub, ali čitav projekat ne liči na one priče o upumpavanju silnog novca, kupovini velikih zvezda i instant uspehu.

Kada su se pre nešto manje od 15 godina dokopali treće lige, sledeći korak je bio dolazak Maksa Alegrija koji je krčio trenerski put. Nikada ih neće zaboraviti, uveo ih je u Seriju B, tu ostavio, ali im je Juventus i pre njega od 2012. i Zvezdinog napadača Boaćija pozajmljivao igrače i često „parkirao“ u Sasuolu talentovane fudbalere. Simone Zaza, Demirel su neki od njih, sadašnji kapiten crno-zelenih Peluzo, pa Reto Zigler. Pol Lirola i masa drugih Juventusovih prekobrojnih obezbeđivala je poslednjih godina miran san klubu.

Ipak vratimo se malo ranije u prošlost. Stefano Pioli, sadašnji trener Milana je imao šansu da ih uvede u Seriju A, ali dve godine u nizu, od Torina i Sampdorije, Sasuolo je gubio polufinale baraža.

Onda je Skvinci postavio Eusebio Di Frančeska i počela je velika priča. Naime, nekadašnji član šampionske Romine generacije je odrastao pod Zemanovom trenerskom senkom, to podrazumeva 4-3-3 i ofanzivan fudbal. U Seriji B ponekad deluje kao strano telo, ali je i sam Čeh sa Peskarom uspevao da se plasira u Seriju A. Predvođeni Mimom Berardijem, Sicilijancem koji se slučajno zatekao na severu Italije gde su ga spazili skauti na malom fudbalu, Emilijani su stigli do elite, poslednje dana sezone tukli su Livorno i to golom Misirolija u 96. minutu i dokopali se elite. Slavilo se na glavnom trgu, gradonačelnik Pistoni je oduševljenoj masi poručio da će sve biti bolje jer su na mapi Serije A.

U decembru 2013. Otkupljena su prava na stadion Mapei u Ređo Emiliji, pa je Sasuolo jedan od retkih klubova koji imaju svoj stadion. Oni su posle Juventusa i Udinezea postali treći čiji „dom“ nije u vlasništvu lokalne komune. Nevolja je da „Mapei“ nije u gradu, već oko 25 kilometara auto-putem, na njemu i dalje igra Ređana koje se verovatno sećate iz vremena u Seriji A, jedno vreme ga je koristio i Karpi, ali i Atalanta u evropskim mečevima. Na njemu je igrano i finale ženske Lige šampiona.

Ipak, niko nije zamerio Skvinciju, na kraju krajeva, njegov koncern Mapei je potpisao sponzorstvo sa klubom, reklama na dresu je 22 miliona evra, jedino FIAT plaća Juventusu više. Time je ovaj biznismen pokazao nameru da od Sasuola stvori solidnog prvoligaša.

U debitantskoj sezoni su gubii od jačih klubova, Inter im je dao sedam komada, ali u Modeni, dok stadion još nije bio spreman, ali su dobili Milan, gazda „Milanista“ nije bio srećan. Završilo je 4-3 u čuvenoj utakmici u kojoj je Berardi dao dva četiri gola za Sasuolo, a da ironija bude veća, posle tog meča, bio je 13. januar 2014. smenjen je Maks Alegri, čovek koji je Sasuolo uveo u profesionalni, drugoligaški fudbal.

Možda je to izgledalo kao gorka pilula, ali učinili su mu uslugu, Milan je nastavio da propada, a već narednog leta, Maks je preuzeo klupu Juventusa, ostao pet godina, osvojio isto toliko titula, četiri duple krune i igrao dva finala Lige šampiona.

Te godine je Di Frančesko smenjen, pa vraćen, u starom dobrom italijanskom stilu, već zaboravljeni Malezani je potrajao samo pet utakmica, na kraju je nekako zadržan status prvoligaša. I to je bio signal, napravljen je strašan tim, stigao je kapiten Napolija, onaj slabiji Kanavaro, Paolo, u napadu su Berardi i Zaza formirali jedan od najboljih napada lige, otkrili su Polirana u Peskari. Srninog naslednika Vrsaljka, odbačenog Dankana iz Interove škole.

Tukli su Juventus, posle čega Bufon umalo nije razbio svlačionicu, za Juve je taj poraz bio otrežnjujući na oktobarskoj kiši, posle toga su iako su bili u zaostatku desetak bodova za Interom, zgazili sve do kraja. Ali, taj trijumf Sasuola nije bio slučajan, oni su se osvetili Interu duplom pobedom, a kada je Alegri sa Juventusom tukao Milan u finalu, to je značilo da šestoplasirani Sasuolo ide u kvalifikacije za LE. Pali su Lucern i rekosmo Zvezda, napunjena je kasa, Vrsaljko je otišao u Atletiko, Sansone u Viljareal, nisu preživeli jesen u LE, iako su tukli na startu Bilbao sa 3:0. Di Frančesko je otišao u Romu na klupi se nije proslavio Kristijan Buki nekadašnjui napadač Modene, Jakini je stabilizovao stvari, a onda je nađeno rešenje.

 
Roberto De Zerbi koji se preko Fođe, Palerma, Beneventa probio do Sasuola. On je od njih napravio mašinu za golove, videli smo i protiv Juventusa. Sasuolo je zakasnio za Evropu, ali su među pet najefikasnijih timova u ligi, dali su golova koliko i Roma.
Sasuolo je izgubio od Milana u poslednjem kolu, daće ga verovatno i u Napulju, domaćin ne mora da juri ništa, LE je obezbeđena trijumfom u kupu. Golovi su logičan izbor.