Savo Milošević, poslednji trofej Aston Vile i sećanje na jedan savršeni dan

Tog dana za Aston Vilu sve je bilo perfektno, čak, makar je tako tvrdio, pijan od sreće, menadžer Brajan Litl, osećao se duh sa početka osamdesetih. Jer, danas zvuči kao lovačka priča, ali klub iz Birmingema je 1982. preuzeo palicu od Foresta i osvojio titulu prvaka Evrope i superkup naredne sezone.

Oni su sedamdesetih i početkom osamdesetih imali ekipu koja je bila specijalista za domaće kupove, ali i Evropu, no ovaj vek im je doneo pad u prosečnost.

"Suviše smo veliki da bismo ispali", tvrdili su navijači pre par godina u sezoni suza, ali ipak se klub iz Birmingema našao u Čempionšip., Nije to nedostojno društvo, ali Vili je mesto među najboljim engleskim klubovima, uostalom oni su uložili letos ogroman novac, imaju najveći minus u kasi uz Real, kako bi izbegli da uopšte razmišljaju o borbi za opstanak.

Mesi je "fiks" dana, razloga je 26!

Samo, u Engleskoj novac nije garancija, tek su bod iznad zone ispadanja, ali će u nedelju igrati za trofej, prvi u veku.

No, vratimo se tom perfektnom danu na Vembliju, svi su bili nasmejani, čak i policajci u pratnji do Vemblija, u ogromnom zastoju u saobraćaju. Možda, jer svi u Engleskoj pomalo vole da mrze Lids, njihovog rivala u tom finalu. Brajan Litl se seća da nikada nije vodio lakšu utakmicu, da je od prvog minuta nešto na tribinama i na terenu govorilo da će to biti finale iz bajke.

Savo Milošević je načeo Lukića, zatim su u drugom poluvremenu Tejlor i Jork dokrajčili tim Hauarda Vilkinsona. Inače dve godine pre toga Vila je osvojila isto takmičenje, tukli su Junajted, Din Sanders je sa dva gola bio junak finala. Ima jedna stvar vezana za klub iz Birmingema, dobili su pet od osam finala u ovom takmičenju, dobili su na De Kajpu Bajern u svom jedinom evropskom finalu, u FA kupu su dobili 7 od 11 finala, slavili su u Superkupu, oni generalno imaju sjajan prosek kada stignu do završnice. Poslednju su izgubili 2010. od Fergijevog Junajteda, ali svejedno, postoji pravilo da Vila igra najbolje kad je najpotrebnije.

Ali vratimo se perfektnom danu. Gde su junaci tog poslednjeg trofeja? Mark Bosnić je posle suspenzija i problema sa kokainom danas čist, radi kao komentator, Savo je na klupi Partizana, Sautgejt je engleski selektor, Pol MekGrat se bori sa zavisnošću od alkohola, Jan Tejlor je ambasador Vile, ali i biznismen, ima fabriku za proizvodnju slušalica, Mark Drejper ima fudbalsku školu, Endi Tauzend je komentator, Dvajt Jork takođe, bio je asistent selektoru u svom Trinidadu i Tobagu.

Tragična sudbina je zadesila Uga Ehioga, omiljeni član tima je pre dve godine preminuo od srčanog udara, bio je trener mladog tima Totenhema.
Ostalo je sećanje na taj perfektni dan, Brajan Litl koji ga je tako krstio je i dalje u Vili, kao savetnik, on je klupska ikona.

Samo sa druge strane je Siti, teško da ovoga puta bilo šta može da bude savršeno...