Sećanje na 1989. i dalje boli „Enfild“

Fudbaleri Liverpula nastaviće borbu za titulu u nedelju od 17:30 kada gostuju raspoloženoj ekipi Arsenala u derbiju 23. kola Premijer lige.

Liverpul beži gostima iz severnog Londona pet bodova i na „Enfildu“ su veoma svesni koliko bi im pobeda u nedelju značila na putu da se osame na tabeli i naprave značajan korak ka tituli.

Arsenal i Liverpul već godinama spadaju u red najatraktivnijih engleskih timova sa velikim brojem navijača čiji afinitet prema ovoj igri nije baziran na ostrvskom stilu igre.

Činjenica da im treneri u poslednje vreme nisu Englezi i da u timu imaju veliki broj stranaca daje ovom derbiju epitet evropskog i obično su njihove utakmice u prošlosti privlačile veliku pažnju.

A i te kako je bilo zanimljivih duela u prošlosti, a tek retko koji bi, kao onaj iz 13. januara 2022. godine bio završen bez golova.

Pravo rivalstvo između dva kluba započelo je pred kraj sezone u maju 1989. godine kada je Arsenal slavio protiv Liverpula na „Enfildu“ 2:0 i tako mu praktično preoteo titulu. Bilo je to neoprostiv greh za navijače Liverpula koji su u svakim narednim utakmicama protiv Arsenala to imali na umu.

Ovo ne znači da su Arsenal i Liverpul međusobno naljući rivali pošto oba kluba imaju utakmice protiv kojih je tenzija na mnogo višem nivou. Arsenal najveći derbi igra u severnom Londonu protiv Totenhema, dok je Liverpulu najomraženiji Mančester junajted, a prijateljska atmosfera nije ni u gradskom derbiju protiv Evertona.

Ipak, činjenica da ih visoke ambicije poslednjih decenija vode ka najvišim ciljevima utiče da nema pardona i tada pršti na sve strane.

Kao što rekosmo, za nešto starije ljubitelje fudbala početak velikog rivalstva dva kluba datira iz 26. maja 1989. godine kada je Arsenal „ukrao“ titulu šampiona Engleske Liverpulu.

Bilo je to vreme velike dominacije Liverpula i Arsenala na Ostrvu, a sve se crtalo da velikan sa „Enfilda“ osvoji šampionski naslov tog proleća. Sudbina je htela da baš u međusobnom duelu odlučuju o najkrupnijoj stvari.

Toga proleća Arsenal je igrao kao preporođen, ali je pogled na tabelu uoči poslednjeg kola bio naklonjeniji Liverpulu. „Crveni“ su imali tri boda više i bolju gol-razliku. Dovoljno za bolju početnu poziciju domaćina, ali i motiv Arsenalu da je pred njima istorijska šansa.

Arsenal je morao da pobedi dva ili više razlike na tuđem bunjištu i to je ostvario. Ništa nije ukazivalo na tako nešto u prvom poluvremenu pošto je uvodnih 45 minuta završeno bez golova, a jedino vredno brige za domaću publiku je izvođenje velike zvezde Ijana Raša zbog povrede.

„Tobdžije“ su u nastavku slavile sa 2:0 i tako zaledili srca navijača Liverpula, kojima je titula otišla ispred nosa. Drugi gol na meču, dovoljan da se timovi i zvanično rotiraju na tabeli dogodio se u nadoknadi vremena što je izgledalo još šoktantnije u tom trenutku.

Devedesete godine i formiranje Premijer lige onakve kakvu je danas poznajemo značilo je veliki pad Liverpula i uspon Mančester junajteda na čelu sa Ser Aleksom Fergusonom. Popularni Fergi će uvesti u prvi tim junoše rođene početkom sedamdesetih kao što su Rajan Gigs, braća Nevil, Pol Skols, Niki Bat, naposletki i Dejvid Bekam.

Sa druge strane, Arsenal je 1996. godine doveo perspektivnog Francuza Arsenal
Vengera koji je postepeno stvarao jednu od najtalentovanijih generacija u istoriji kluba koja će krunu doživeti početkom ovog milenijuma.

Sledeći nezaboravni duel dva tima odigrala su u finalu FA Kupa 2001. godine. Bilo je to tri godine nakon što je Vengerov Arsenal stigao do titule u Premijer ligi, a Liverpul i dalje prolazio kroz neku vrstu tranzicije. Ni blizu mogućnosti da osvoji titulu.

Meč je zbog rekonstrukcije „Vemblija“ odigran na stadionu u Kardifu, a na iznenađenje mnogih u to vreme slavio je Liverpul 2:1 u antologijskom meču koji je obeležio veliki preokret formalnog gosta.

Nakon prvog poluvremena bez golova, usledilo je potpuno ludilo u završnih 20-ak minuta utakmice. Kada je u 72. minutu Fredi Ljungberg postigao vodeći gol za Arsenalsve je delovalo da će se Vengerova trofejna riznica u severnom Londonu dodatno obogatiti.

Sa tim nije bio saglasan mladi napadač Majkl Oven, koji je golovima u 83. i 88. minutu doneo potpuni preokret Liverpulu i veliki trofej na početku novog veka koji će biti mnogo berićetniji u prvim decenijama.

U tom sastavu „Crvenih“ našli su se neki igrači koji će četiri godine kasnije biti akteri velikog istanbulskog finala i pobede protiv Milana na penale posle regularnih 3:3. Podsetimo, Liverpul je posle 3:0 za Milan u prvom poluvremenu, postigao tri gola u nastavku u najšokantnijoj utakmici u istoriji kluba.

Tada su, baš kao i 2001. godine u Kardifu akteri velikog finala bili Sami Hipija, Stiven Džerard, Vladimir Šmicer, Džejmi Karager, Ditman Haman...

Jedna od antologijskih utakmica dva kluba dogodila se u aprilu 2009. godine kada su dva tima na „Enfildu“ odigrala 4:4 uz čak četiri gola tada najboljeg ruskog fudbalera Andreja Aršavina.

Ko zna šta bi se dogodilo sa Arsenalom tada da nije imao ultraraspoloženog Aršavina. Dvostruki strelci za Liverpul bili su Fernando Tore i Josi Benajun, ali omaleni Rus je tada bio nezaustavljiv.

U duelima ova dva tima u poslednje vreme nije “prštalo” od golova, svega po dva, a poslednji put je pre nekoliko nedelja Liverpul slavio u okviru FA kupa u Londonu sa 2:0. Klop i Arteta se nisu štedeli, te su na teren izveli prilično jake postave, pa i to može biti merilo kada se porede Liverpul i Arsenal. Bez obzira na sve, teško da će “Tobdžije” ponovo pasti bez ispaljenog metka, odnosno postignutog pogotka.

U nedelju osim derbija „Emirejtsu“, tri utakmice biće odigrane od 15 sati: Bornmut- Notingem, Čelsi-Vulverhempton i Mančester junajted-Vest Hem, dok će kolo u ponedeljak zatvoriti Mančester siti na gostovanju Brentfordu.