Sent Pauli - fudbal ispevan stihovima

Ako ste se ikada pitali zašto je profesionalna liga u Nemačkoj nastala tek 1963. godine, odgovor seže još od vremena Napoleona kada je jedan od najvećih vojskovođa pokorio Prusku.

Bio je to trenutak otrežnjenja koji je Nemce okrenuo ka jačanju zajednice, a ne razvijanju konkurencije kojoj su Englezi bili skloni.

Zbog toga su Nemci još u 19. veku poklanjali ogromnu pažnju gimnastici i fizičkom vaspitanju, dok je fudbal predstavljao „bolest iz Engleske“ kojem su se dugo opirali.

Većina sadašnjih fudbalskih klubova u Nemačkoj je izrasla iz gimnastičarskih sekcija, a izuzetak nije ni Sent Pauli koji je vremenom postao simbol zajednice u pravom smislu reči.

Klub iz istoimenog dela Hamburga „otvarao je svoje tetovirane ruke slobodnim duhovima, levičarima, izgnanicima, beskućnicima i pankerima“, pisalo je još 2006. godine u „Vašington postu“.

Savršena ilustracija prkosa u identitetu Sent Paulija vraća nas u 1989. godinu kada je na čuvenom stadionu „Milerntor“ gostovao Bajern iz Minhena, klub koji ih je drugom prilikom spasao od bankrotstva.

Na naslovnoj strani navijačkog časopisa nalazio se zaštitni znak Sent Paulija sa izdignutom pesnicom iznad koje je stajao naslov „Rat klasa“.

Bajernov poslovni menadžer bio je toliko besan zbog ovakve najave utakmice pa je sprečena šira distribucija „klasnog rata“ navijača Sent Paulija.

Za šire razumevanje kulturološkog identiteta kluba iz hamburškog kraja sa desne strane Elbe neizbežno je spomenuti Reperban. Reč je o ulici u neposrednoj blizini Sent Paulijevog stadiona i jednoj od dva centra noćnog života u Hamburgu.

Tu se nalaze mnogobrojni pabovi i barovi, prodavnice polovnih ploča, privatna pozorišta, jeftini stanovi za studente, ali i čuveni „Džoli Rodžer“, nesot okupljanja navijača Sent Paulija pred svaku utakmicu.

Stoga i ne čudi što se baš u ovom prometnom delu Hamburga može videti šarolika lepeza likova od kojih su ogromne šanse da ćete uočiti nekog u majici sa navijačkim obeležjima ovog kluba.

U identitetu kluba najveći sastojak čini navijačka supkultura, a kroz njen DNK muzički žanr preovlađuje u mnogo većoj meri od fudbalskog.

U kvartu gde su Bitlsi početkom šezdesetih godina izrasli iz dečaka u momke, a koncerti muzičkih zvezda mahom bili ispraćeni od navijača Sent Paulija, stihovi su najbolji način da se prenese priča o fudbalskom klubu.

A upravo su zahvaljujući njima tribine Sent Paulijevog stadiona često bile pribežište sa razočarane pristalice mnogo moćnijeg Hamburga koji su beg od desničarskih ideja tokom osamdesetih godina pronalazii na „Milerntoru“.

Najčešće su to bili pankeri ili ljubitelji avangardne scene koji su nastanjivali objekte južno od stadiona u blizini Elbe, raskrstivši za svaga sa neonacističkom politikom koja je obuzimala pristalice HSV-a.

Iz tog vremena datira i prepoznatljiv navijači logo Sent Paulija sa lobanjom i ukrštenim rukama koji je decenijama unazad neizostavan na mečevima ovog hamburškog kluba, baš kao i nadimak „Pirati“ jer su brodovi neizostavna asocijacija na najveću nemačku luku.

Klasna svest se u Sent Pauliju oseća na svakom koraku. Pa oprema njihovih fudbalera bojom podseća na radnike, sloj stanovništva o čijem položaju su vodili računa u svakoj prilici.

Ilustrativan je primer iz 2005. godine kada su fudbaleri ovog kluba predsezonu proveli na Kubi gde su se bliže upoznali sa životom na ostrvu, iskazujući divljenje prema Fidelu Kastru i Ernestu Če Gevari.

Posle nekoliko prijateljskih utakmica, turneja je okončana duelom protiv fudbalske reprezentacije Kube što je u tom trenutku izazvalo ogromnu pažnju javnosti.

Boravak u zemlji turbulentne prošlosti poslužio je za nastanak udruženja koje je imalo za cilj promociju kampanje za pristup čistoj vodi. Tom prilikom je samo u Havani izgrađeno 150 pumpi za škole, a vremenom se ova praksa proširila i na mnoge druge zemlje sveta.

Veza navijača Sent Paulija sa karipskim zemljama intezivirana je još osamdesetih godina kada je nekoliko prvotimaca otputovalo u Nikaragvu gde je podržalo ciljeve Sandinističke revolucije.

Posebno zanimljiva je bliskost sa Meksikom kroz čiju nit je provučena muzika, tačnije bend „Panteon Rokoko“ kojem je Hamburg neizostavna destinacija na evropskim turnejama.

Sve je počelo kada je saksofonista benda Misaelo Osagera na koncertu u Hamburgu video transparent na kojem je pisalo „Voli Sent Pauli, mrzi rasizam“.

Bliskost je poslužila da ovaj bend na stogodišnjicu kluba izvede pesmu „Srce Svetog Paulija“ na nemačkom i španskom jeziku, a upravo su tonovi ove melodije proletos ispratili ulazak „najboljeg kluba na svetu“ u Bundesligu.

Povratak Sent Paulija u najjači rang nemačkog fudbala izazvao je uzbuđenje u nekadašnjim španskim kolonijama pa je čuveni „El Pais“ na uspeh hamburškog kluba stavio naslov:

„Sent Pauli, pank tim koji obožava Če Gevaru, zapatiste i Kubu, vratio se u Bundesligu“.

Slikovit je i primer jednog Meksikanca koji je preko „Panteon Rokoka“ zavoleo Sent Pauli i zbog vremenske razlike od pet sati ujutru pratio odlučujuću utakmicu za povratak u najviši rang nemačkog fudbala.

„Ideologija da smo svi vođenju ljubavlju, baziranje na jednakosti i međusobnom uvažavanju bez obzira na rasu, naterala me je da se promenim i živim na osnovu ovakvog načina razmišljanja“, istakao je 36-godišnji Meksikanac zbog čijih suza radosnica je u danu promocije Sent Paulija u Bundesligu dobio prekor od strane komšija iz zgrade.

Dodanu vezu sa Meksikom nemački klub je izgradio nizom projekata počev od onih u vezi sa borilačkim veštinama do izgradnje prihvatnih centara za migrante na putu ka Sjedinjenim Američkim Državama.

Ako imamo u vidu višedecenijsko negovanje zajednice i slobode kao vrhovnih načela u Sent Pauliju, onda i ne čudi primer kapitena kluba Džeksona Irvajna koji predstavlja personifikaciju spomenutih vrednosti na „Milerntoru“.

Sa dugom kosom, brkovima, tetovažom i ljubavi prema muzici od malih nogu, priznao je da bi Sent Pauli bio njegov klub čak i da nije profesionalno angažovan u novom bundesligašu.

„Mogu da živim u senci stadiona među navijačima“, rekao je ovaj Australijanac 2022. godine za klupski televiziji.

Oni koji imaju naviku odlaska u čuveni klub „Džoli Rodžer“, glavno mesto okupljanja navijača Sent Paulija pred domaću utakmicu, mogu ga videti kako u društvu lepše polovine uživa u muzici.

Posle utakmice neretko svrati sam na piće, presabirajući misli da li je mogao da učiniti više toga dana u dresu Sent Paulija, a ne sumnjamo da će tako biti i ove nedelje nakon okršaja protiv Bajerna u 10. kolu Bundeslige.

Biće to još jedan „klasni rat“ sa početkom od 15:30 gde najtrofejniji nemački klub ulazi kao favorit uprkos tome što se Sent Pauli ni u jednom od prethodne četiri utakmice kod kuće nije obrukao.

Sećanje na poslednji okršaj u Hamburgu početkom maja 2011. godine ne budi lepe uspomene kod navijača Sent Paulija budući da je bilo čak 8:1 za goste iz Minhena.

Bavarski gigant je ponovo favorit pa verujemo da će fudbalski to i dokazati u meču gde se očekuju golovi.