Sitijeva revolucija - Robinjo u avionu, klub nepoznat!

Poslednji dan prelaznog roka je u Engleskoj kao supermarket u kome svi tumaraju pokušavajući da nađu ostatke na polupraznim policama. Jasno, tada je i roba skuplja, a istorija televizije nakon nastanka PL, pokazala je da su tih 24 časa privlačili veći broj gledalaca od bilo kog derbija.

Ovde ćemo se vratiti u leto 2008. kada su Emiraćani kupili Mančester Siti, a u njihovo ime je posao obavio Sulejman Al-Fahim, šoumen i šarmer, samoreklamer, previše bučan za ukus svojih gazda. On će uskoro biti zamenjen prefinjenijim Kaldonom Al-Mubarakom koji je i danas prvi čovek “Građana”, ali tada nije bilo vremena, moralo se delati brzo, a cilj je bio da vlasnici priđu navijačima tako što će obezbediti neko veliko pojačanje.

Na ruku im je možda išlo i prilično potcenjivanje većih klubova, jer ko bi za sav novac sveta želeo da igra za Mančester Siti? Bučni Al-Fahim je najavio da će probati da dovede Davida Vilju iz Valensije ili Marija Gomeza iz Štutgarta, a direktor Geri Kuk koji je trebalo da olakša tranziciju je kasnije ispričao da nisu imali pojma šta rade.

Tog poslednjeg dana pažnja medija je bila uperena ka “Old Trafordu” gde je Junajted pokušavao da kupi Berbatova, suočivši se sa najtvrđim pregovaračem u svetu fudbala Danijelom Livijem.

Kamere Skaja bile su uključene na većini stadiona, vesti su putovale tamo i ovamo, često i besmislice i glasine bez ikakvih šansi da se ostvare. Sitijev plan je bio da ulože 40 miliona evra, britanski rekord, da sačekaju Berbatova kada se iskca u Mančester i novcem ga ubede da se obuče u plavo, umesto crveno. Na kraju krajeva u fudbalu ništa nije gotovo dok nije gotovo.

Druga meta bio je Robinjo.

Nedeljama je međutim Čelsi pregovarao sa Realom, Piter Kenijon je nekoliko puta odlazio u Madrid i u Zapadnom Londonu su bili uvereni da će Brazilac završiti u njihovom dresu. Poslednji dan je navodno bilo gotovo, javljali su se gledaoci na blogu čiji rođaci rade za Britiš Eirvejs da je bukiran let za Englesku iz Španije,  u avionu će biti izvesni Robson de Souza, poznatiji pod imenom Robinjo.

Takođe, Čelsijeva prodavnica na stadionu je dobila nalog da pripremi dresove sa Robinjovim imenom. U Junajtedu su načuli da se bučne komšije spremaju da preotmu i Berbatova pa je delegacija predvođena Fergusonom sačekala avion sa Bugarinom. Siti je bio nemoćan, Berba je već odlučio, ide u veći klub, nije hteo ni da sasluša ponudu Sitija.

Poslednja nada je bio Robinjo. Svita njegovih menadžera nije mogla brzo da postigne dogovor, Real je odbio prvo 30 miliona funti, ali je Siti ipak rezervisao avion koji je čekao na aerodromu dogovor. Brazilcu je obećan ugovor iz snova, menadžeri su se polakomili, na kraju 32.5 miliona funti, apsolutni rekord PL, fudbaler se ukrcao u avion, a Ramon Kalderon potvrdio da je Robinjo prodat iz fudbalskih razloga, ali i velikog novca, da nije želeo da više igra za “Los Blankose”.

Stigli su u Mančester pola sata pre zatvaranja pijace, Kuk kaže da je bilo jasno da Robinjo nema pojma za koji klub potpisuje, da je mislio da je u pitanju Čelsi, pa mu je izletelo da je ostvario svoj san dolaskom u London.

To je bio početak, odmah nakon dolaska Robinja, Al-Fahim je obećao18 novih igrača u januaru, novinarima lupao mete, Van Nistelroja, Runija, Toresa, čak i Brazilca Ronalda, za koga je rekao da želi da igra za “Građane”.

Nije stigao da ispuni obećanja, do januara ga je zameni odmereni Al-Mubarak školovan u Bostonu, pravi biznismen i čovek od poverenja. Siti je pre Robinja doveo Kompanija koji će postati legenda, Žoa, Zabaletu, Ben Haiima i Šon Rajt Filipsa. U januaru su stigli Vejn Bridž, Belami, Najdžel de Jong i Šaj Given, nijedno veliko ime, ali je seme zasejano.

Robinjo je dao 15 golova u svim takmičenjima, no klub je završio kao deseti.

A onda je usledilo leto iz snova. Otet je Tevez koji je i dalje bio jeftiniji od Robinja, stigli su kapiten Vile Garet Beri, Roke Santa Kruz iz Blekburna, Adebajor iz Arsenala kao i Kolo Ture, slobodni agent Silvinjo iz Barse, Leskot, Vieira iz Intera i danas osuđivani pedofil Adama Džonson iz Boroa.

Klub je utrošio više od 150 miliona evra za pojačanja što je i danas, 12 godina kasnije strašna suma, a prodali su samo Elana Galarasaraju i još par igrača, Djun je bio deo transfera Berija iz Vile.

Naravno oslobodili su se Žoa, na pozajmicu je otišao na kraju sezone i Robinjo u svoj Santos, Kaiseda, Božinova, Vajsa, nije bilo bitno, novac je tekao u potocima. Istovremeno, to je značilo i pritisak na Marka Hjuza koji je potrajao do decembra, a onda ga je nasledio Manćini koji je sa sobom doveo dvadesetak Italijana, sve je plaćao klub, što stručni štab, što prevodioce, kuvare, nutricioniste, specijaliste raznih vrsta. Siti je bio peti, igrao polufinale Liga kupa, a Tevez je dao 29 golova u svim takmičenjima.

Revolucija je počela, gazde nisu nameravale da odustanu, To je leto posle Mundijala, nakon koga su Boateng, Jaja Ture iz Barse, David Silva, naš Kolarov, Baloteli, Milner i Edin Džeko pojačali tim.

Troškovi?

Sitnica, oko 180 miliona evra, što je donelo kup i bilo uvod u nove snove, klub se kao trećeplasirani našao i u Ligi šampiona sa kojom navijači nikada nisu uspeli da nađu dobar odnos.

Ali, više niko nije potcenjivao Siti, postali su jedan od najbitnijih igrača na transfer tržištu, žderači velikog novca, decenija koja je sledila ih je proizvela u najuspešniji klub u Engleskoj kada je u pitanju broj trofeja.

A sve je počeo sa Robinjom koji sada čeka zatvor zbog silovanja u Milanu, sa fudbalerom koji nije znao ni ime kluba za koji će potpisati.