Solskjer je kriv za sve - Kako ga je Ronaldo spasio, pa "ubio"

Nije bilo lako mesecima posmatrati simpatičnog i veselog Norvežanina na klupi Mančester junajteda. Igračka legenda kluba, koja je Junajted vinula u evropsko zvezdano nebo 1999. godine u Barseloni, postao je omražena menadžerska neznalica, kriva za nestajanje ono malo tek stvorenih nada da će Mančester ponovo do zvezda. Delovalo je da je Ole na meti svih, okrivljen kao za kakvo nepočinstvo. Možda to i nije daleko od istine, jer ono što smo imali priliku da gledamo bila je krvava borba izmoždenog Mančester junajteda.  

Čekajući Zidana, Ten Haga, Poketina, Rodžersa i još pet, 10, 15 imena u "opticaju", valjalo bi doći do nekakvih zaključaka. 

Uprkos bolnim porazima proteklih nedelja (Lester 4:2, Liverpul 5:0, Siti 2:0, Votford 4:1), ono što će ostati kao fakat jeste da je Solskjer svoju trogodišnju vladavinu završio bez trofeja. To će verovatno biti onaj najosuđujući momenat njegovog mandata. Murinjo osvojio tri, Van Gal je podigao trofej FA Kupa, Mojes je mogao da se zadovolji Komjuniti šildom, ali Solskjeru je srebro u polici “Old traforda” kakvo-takvo izmaklo u finalu Lige Evrope posle penala sa Viljarealom. U sezoni 2019/20. tri ispadanja u polufinalima, naredne jedno, isto u polufinalu, kao i finalu LE, šok u tekućoj sezoni, koja je obečavala, jednostavno su i lako, bacili u vodu čak i one dve pobede nad PSŽ-om u Ligi šampiona, koje su bile presudne za potpis Norvežanina.

Kritičari su izdvojili mnoge propuste u njegovom vođenju ove ekipe. Loša zonska odbrana i pozicioniranje, nedostatak taktikčnosti, loša realizacija napada, neizbalansiranost na sredini terena, bezidejni napadi, sporost u igri. Neki bi rekli svugde po malo, ali u fudbalskoj smo eri kada je filozofija trenera od osencijalnog značaja za funkcionisanje tima, a Solskjer nikada nije imao jasan i jedinstven stil za ovaj tim.

Pored tri neverovatna stručnjaka u Premijer ligi, Tuhela, Gvardiole i Klopa, Solskjer nije imao mnogo čemu da se nada, osim sreći ili dobro istrčanoj kontri. Što mu je polazilo za rukom, ali retko, i to nije ono što je permanentno rešenje.

Nije mu pomogao čak ni Ronaldo. Portugalac je spasio glavu svom bivšem saigraču nekoliko puta. Postigao je devet golova na 12 utakmica od povratka u Junajted, u svakoj utakmici Lige šampiona se upisao, ali ono što je bilo od najvećih “posledica” jesu kasni golovi protiv Viljareala i Atalante, koji su doneli praktično sve bodove “đavolima” u grupi i sačuvali Solskjera na klupi. Ipak, mnogi smatraju da je Kristijano poremetio Junajtedov razvoj i napadačka svojstva, međutim deluje da su njegove mogućnosti u napada u fokusu zbog toga što je Junajted upravo neorganizovan, nepovezan i nekonkurentan u procesu građenja napada.

Ipak, najveća greška kada su u pitanju Solskjer i Ronaldo, jesu prevelika očekivanja. Kristijano je Kristijano i to verovatno najviše što se o nekom fudbaleru može reći. Rođeni pobednik, ali, fudbal je igra koju čini 11 igrača u timu. Osim toga, Ronaldov dolazak je podigao očekivanja i interesovanje za funkcionisanje Junajteda kao ekipe, na jedan poseban stepenik, što je dodatno pojačalo pažnju na Solskjerov (ne)rad. Da li bi tim bio bolji bez njega Nikada Mančester junajted ne može biti bolji bez Kristijana Ronalda i to je svojevrstan aksiom. Potreban je samo čovek koji će smisliti taktička rešenja i iskoristiti igrača kakav je portugalski reprezentativac. 

Vreme je promena. Pitanje je koliko će se novo ime koje će biti permanentna zamena, čekati na "Old trafordu". Do tada, Mančester će nastaviti da se traži u pokušaju da pronađe malo sunca posle duge skandivaske zime.