Srpski derbi u Čempionšipu

Srbija ima sjajne igrače, ali kuburi sa trenerima. Ima mnogo razloga, ovo nije analiza, ali teško je iz domaće lige koja i prosečnom poznavaocu prilika u našem šampionatu deluje slabo naći put u ozbiljnom evropskom fudbalu.

Zbog toga, najbolja šansa je za bivše igrače koji su ostali u inostranstvu posle završetka bogate karijere, jer, osim što će lakše dobiti šansu, imaju više prilike da uče daleko od Srbije.

Siniša Mihajlović je prošao čuvenu trenersku školu u Koverćanu, Vidić zbog toga rešio da završi karijeru u Seriji A, a slično razmišlja i Kolarov koji troši poslednje igračke godine.

Engleska je nešto drugo, tamo su najbolji od najbolji, a zanimljivo da i u Čempionšipu pre priliku dobiju engleske legende, to je svojevrsno čistilište, pa je jasno da je i etabliranim trenerima teško da stignu do najjače druge lige na planeti.

Siniša Jokanović je utro put u Votfordu, plasirao se u elitu, ali i nije dobio šansu, što je kasnije ispravio u Fulamu gde dugo nije potrajao, većinski ne svojom krivicom jer su „Kotadžeri“ potpuno promašili put u PL, čini se da se ista situacija ponavlja na startu ove sezone.

Ali, da ćemo gledati derbi srpskih trenera u Čempionšipu, to niko nije mogao da pretpostavi. Dvojica naših, dvojica bivših igrača Partizana koji nikada nisu dobili pravu šansu u reprezentaciji, ne toliko zbog konkurencije već vanfudbalskih okolnosti, srešće se ovog vikenda u derbiju engleskog drugog ranga.

Vlada Ivić se probijao tiho, mada je kao i njegov rival na klupi Redinga, Veljko Paunović dovođen u vezu sa Partizanom. Na njegovu sreću, nije se vratio, potrošili bi ga kao i druge nekadašnje igrače, Savo Milošević je poslednji primer.

Ivić, kao i brat  je afirmaciju stekao u Zrenjaninu, ali je za razliku od Ilije, otišao na drugu stranu Topčiderskog brda, u Partizan. Igrao je šest sezona, posle neuspešne epizode u Gladbahu, fudbalsku sreću je našao u Grčkoj. Tih sedam godina, odnosno AEK, PAOK i sezona u gradskom rivalu Solunjana, Arisu su mu pomogli da dobije priliku na klupi.

Na „Tumbi“ je počeo u mlađim kategorijama, pa preko prvog tima PAOK, i dve odlične sezone u Izraelu stigao u Englesku. Njegov put neodoljivo podseća na Jokanov, još jedan Srbin na klupi „Stršljenova“, sa istim ciljem da izbori, odnosno vrati Votford u elitu.

Njegov fudbal nije atraktivan, ali je efikasan. Iako italijanski vlasnici žele da smanje troškove, pa su „Tukumana“ Pereiru vratili u Udineze, a licitiraju oko prodaje najskupljeg pojačanja u istoriji kluba, Ismaile Sara, od Vlade se očekuje da klub vrati među najbolje.

Sa Ostrva su stizale vesti da su igrači nezadovoljni Srbinom, da je hladan, da nema pravog odnosa, ali je Ivić uspeo da sa timom u prva tri kola postigne dva gola i ne primi nijedan, imaju sedam bodova. S obzirom da obično na startu timovi koji su ispali iz višeg ranga naiđu na pakao u Čempionšipu ovo je dobar rezultat. „Stršljenovi“ su ispali iz Liga kupa, ali to realno nikoga ne zanima, top dva i povratak među najbolje engleske klubove je jedini cilj.

Ako se za Votford može reći da i pored prodaja i dalje ima ogroman kvalitet i mnogo poznatih imena. Riding je na čelu tabele sa perfektnim učinkom zaista iznenađenje.

Jer, Veljko Paunović je preuzeo tim koji je pre šest godina uz finansijski padobran ispao iz PL, ali ni posle nekim ambicioznih pojačanja nije uspeo da se vrati pa su se Rojalsi nekako srodili sa prosečnošću. Prošle godine je u jednom trenutku i treća liga bila iza ugla, ali je sportski direktor Boven preuzeo klupu od smenjenog Gomeša, klub iz Berkšira se izvukao, na kraju su bili 14.

Paunović je uz dosta skepse preuzeo posao na Madejski stadionu krajem avgusta. „Komandant Veljko“ je posle svetske titule sa „Orlićima“ u Novom Zelandu četiri godine radio u MLS, u Čikagu, kao simbol kluba i ponos broje srpske zajednice u „gradu vetrova“. I on, kao i Ivić nije pao u zamku da se vrati u Srbiju, mada su mu nuđene klupe Partizana i priča se reprezentacije, ali nije ni dobio željeni posao u Španiji, ponude da trenira klubove koji se dave nije prihvatio.

Sačekao je Riding koji je u drugoj polovini ove decenije dosta lutao, ali za sada mu ide sjajno. „Rojalsi“ su dobili redom Derbi, Barnsli i Kardif, protiv Runijevog tima i uvek dobrih Velšana su slavili na strani, radi se o timovima koje mnogi vide u top šest. Primili su samo gol, ali čak šest puta zatresli protivničku mrežu. I Veljko je posle pobede nad Kolčesterom u prethodnoj rundi ispao od Lutona u Liga kupu, ali je generalno to olakšanje, ciljevi su se promenili.

Za razliku od Votforda koji vrvi od poznatih imena, Paunović nije dobio neka velika pojačanja, par igrača poput mladog Rodriga Rikelmea iz Atletiko Madrida su na pozajmici, tu je i Amerikanac Adebajo-Smit, sve u svemu, za sada su oči uprte u Lukasa Žoaoa, momka koji je pre pet godina debitovao za reprezentaciju Portugala, ali se onda izgubio. On daje golove na normu u novoj sezoni, pa ćemo videti hoće li uspeti da načne Ivićev bedem.

Na papiru Votford je bolji, ali isto se moglo reći za par rivala koje je Riding dobio u gostima. Nema neke prednosti na praznom „Madejskom“, svakako da će oba Srbina biti oprezni, još je početak sezone, a možda je najvažnije da se ne izgubi.