Šta se desilo sa Milanom?

 Pričati o krizi Milana je popularno jer niko nije očekivao raspad u drugom delu sezone, pogotovo ne ovakav. Klub je pred eliminacijom iz polufinala Lige šampiona, sada je i top 4 daleko, a poraz od Specije je dodatno postavio pitanje sudbine Stefana Piolija.

Dok je Maldini slavljen letos nakon što je sa malim budžetom napravio šampiona, sada ga povlače po blatu jer je prema mišljenju medija potpuno promašio letos sa pojačanjima.

Mnogo je problema, ali nama se čini da je u stvari Milan sada sleteo onde gde mu je objektivno mesto i da je prošla godina zavarala mnoge, odnosno da su igrali mnogo iznad mogućnosti.

Jer, nije toliko čudno da su "Rosoneri" tim koji u 2023. prima mnogo golova, Tomori je ispao iz forme, Kjaer je završena priča, Milan je recimo savladan više puta od Torina koji je u drugom delu tabele, prmili su gotovo isto golova kao Leće koji se bori za opstanak.

Dodajte na to da je ekipa prilično bezuba u napadu, da je Rafael Leao delom i zbog problema oko ugovora odigrao sezonu znatno lošije, da nema Zlatana Ibrahimovića (istini za volju ni prošle godine nije bio ključan), da vezni igrači ne mogu puno u ofanzivi, niti su tako efikasni kao prošle sezone.

To su tri razloga, ima ih još, ali bez obzira na to što se greške ponavljaju, Pioli teško da ima u kadrovskom smislu šta da promeni.

Maldini jasno nije bezgrešan, veći deo budžeta otišao je na De Ketelara koga nisu uspeli da uklope, a nisu našli ni zamene za Žirua, Origi to nije, ispostavilo se tokom sezone. U poslednjih osam mečeva, Milan ima samo dve pobede, a postiže manje od gola po meču. Osam poraza u ovom šampionatu je previše, pa iako je došlo do neke stabilizacije tokom zime, od marta kriza se vratila gore nego ikada.

Dosta problema donela je i Liga šampiona, videlo se koliko je klupa "tanka", mečevi u Evropi su isisali energiju iz tima. Analiza pokazuje da kada god je Pioli probao sa popularnim "turnoverom", odnosno da promeđa tim, nije funkcionisalo. Empoli, Bolonja, Kremoneze, Specija, četiri tima nisu izgubili protiv Milana jer su na terenu bili Rebić, Balo-Ture, Vranks, Pobega, Origi De Ketelar...

Posle poraza u Liguriji, kako to obično biva, igrači i Pioli su pozvani na "raport" kod navijača (veoma ružan običaj koji se na žalost primio i u Srbiji) i od njih je zahtevano da odigraju utakmicu života u revanšu protiv Intera. To jesu velike reči, ali zaista je teško očekivati da bi mogli da uzvrate. I pred "euro Madoninu", ali i ranije meč u prvenstvu, bili smo sigurni da je Inter bolja ekipa, pokazalo se i prošle nedelje, jednostavno Milan nije imao rešenje, a blic-krig "rođaka" nije nešto što nismo videli kada je Milanov ulaz u meč u pitanju. Oni su često ove godine u velikim utakmicama primali gol bilo u uvodnim fazama prvog, bilo u prvim minutima drugog poluvremena. Ne moramo da nabrajamo, ali recimo od poraza protiv Lacija kada im je Milinković-Savić dao gol u četvrtom minutu, primili su tri gola protiv Sasuola za pola sata, u Udinama su kapitulirali za desetak minuta, protiv Intera i u prvenstu i u Ligi šampiona u prvom delu su se suočili sa golovima.

U skladu sa finanijskim parametrima, ako ne bude Lige šampiona, "Rosoneri" će ponovo skliznuti u prosečnost. Naime, u ovom trenutku njihova najbolja nada ostaje da Juventusu vrate bodovnu kaznu, što bi ih lansiralo u top četiri. Ali tu je i Roma koja ima lakši raspored, jer Milan mora posle Sampdorije, sledeće nedelje u Torino na sudar sa Juventusom, a onda im dolazi Verona koja će se boriti za goli život. Bez Lige šampiona, klub će morati da napravi bolne rezove, a istini za volju i nema koga da proda, ako izuzmemo Leaoa i Tea Ernandeza. Jer, većina igrača nema neku cenu, niti bi mogli da napune kasu, klub bi mogao da se odrekne Origija, Pobege, Rebića, otići će Ibra, a sigurno da nemaju novca za neka ozbiljnija pojačanja.

Da li Milan ima neke šanse protiv Intera?

Po nama nikakve da prođe dalje, nije u pitanju gostujući teren, iako će većina "Meace" biti crno-plava, već jasna razlika u kvalitetu. Milan je ove sezone sa komšijama u tri meča Serije A, Lige šampiona, i Superkupa primio šest golova, nisu zatresli mrežu Onane.

Ako pogledamo bogatu evropsku istoriju "Rosonera", moramo da se vratimo na početak, prvi meč ikada, protiv Sarbrikena u novembru 1955. kada su posle poraza kod kuće 4:3, dobili u Nemačkoj 4:1 i prošli dalje.

Posle neuspeha protiv Barselone krajem pedesetih, zvučaće nestvarno, ali "Rosoneri" nikada nisu izgubili kod kuće u evrokupovima do kraja sedamdesetih, protiv Portoa. I kasnije, u zlatnim godinama Berluskonija bilo je nezamislivo da ispuste prvi meč- Zanimljivo kada se to dešavalo, recimo 2006. u polufinalu protiv Barse koja je stigla do titule, Đuli je pokorio Lombardiju, u revanšu je bilo 0:0. Isto se ponovilo i protiv Arsenala godinu dana kasnije, a sa opadanjem moći u prošloj deceniji bilo je i više poraza kod kuće. Gubili su od Barse, Arsenala, Junajteda u LE pre par godina, ali i Zenita pre desetak sezona kada je Alegri bio na klupi.

Pisali smo pre sedam dana o onim mitskim mečevima u polufinalu 2003. kada je Ševčenko golom u gostima doneo "Old Traford" i otvorio vrata nove titule prvaka Evrope. Sada nema gola u gostima, pa je to i teže, ni 3:1 nije dovoljno.

Inače, osim pomenutog polufinala iz 2003. dve godine kasnije timovi su igrali u četvrtfinalu, ali tada nije bilo ravnopravno. Milan, koji će te godine na neverovatan način izgubiti istanbulsko finale je dominirao. Rasturili su gradskog rivala, bilo je 5:0 u dva meča. Iz tog vremena poznatija je ona slika na kojoj Rui Košta i Materaci oslonjeni jedan na drugog gledaju vatromet, Dida je povređen raketom sa severne tribine "San Sira" iz Interovog sektora. U tom trenutku je bilo 3:0 za "Rosonere", meč je prekinut. Prethodno je poništen gol Kambijasa, to ništa ne bi promenilo. Milan je bio mnogo jači, sa Kafuom, Nestom, Maldinijem, Stamom, Pirlom, Sedorfom, Kakom, Krespom, Ševčenkom, pa iako je Morati ulagao veliki novac delovali su nedoraslo. Milan je dobio i prvi meč sa 2:0, golovima Stama i Ševe. Inter će biti kažnjen sa oko 150 000 evra i četiri meča u Evropi pred praznim tribinama. Inače, meč se posle prekida nastavio, Abijati je zamenio Didu, ali su navijači nastavili da ubacuju sve što im je došlo pod ruku na teren, pa je na kraju utakmica prekinuta.

Sada se treba nadati da toga neće biti, a bilo bi veliko iznenađenje i da nominalno gosti priprete prednosti Intera iz prvog meča.

Ponudu Lige šampiona za utakmicu Intera i Milana pogledajte OVDE!